You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Киргистан, протести и политика: Због чега многи у Киргистану сматрају да се револуција није одиграла
- Аутор, Наргиза Рискулова
- Функција, ББЦ, Бишкек
Недељу дана након јуриша на скупштину владе у престоници Киргистана необично је тихо. Демонстрације, за или против разних политичара, које су беснеле током протекле недеље у центру града, прекинуте су у недељу након увођења ванредног стања у граду.
Недеља протеста резултирала је поништавањем резултата парламентарних избора одржаних 4. октобра, изласком војске на улицу према указу председника, као и именовањем Садира Жапарова, који је скора био у притвору, за новог премијера.
Киргистанци уједињени око захтева за поштене изборе сада су се раздвојили у два табора: оне који славе долазак новог премијера и оне који сматрају да је револуција пропала.
Због Жапарова се радују његове присталице које су током недеље протестовале код скупштине владе, тражећи његово именовање. Управо су они ослободили 51-годишњег бившег посланика из затвора у ноћи након избијања нереда.
Жапаров је служио казну за узимање таоца 2013. године током митинга за национализацију рудника злата Кумтор у Исик Кулској области у северној Киргизији.
Те ноћи је из притвра укупно ослобођено 11 политичара али је Жапаров једин који је одмах отишао на главни трг како би се обратио протестантима. Захваљујући томе, неочекивано за многе демонстранте, постао је један од вођа демонстрација. Скандирајући његово име протестанти су изнели нове захтеве: Жапарова за новог председника или барем за премијера земље (Киргистан има мешовити парламентарно председнички систем).
За Жапарова
Међу присталицама Жапарова су његове колеге из партије „Мекенчил" (Патриота), земљаци и омладина из свих региона Киргизије. Идеологија ове партије, као и самог Жапарова је национализам.
Партија је у оквиру свог предизборног програма обећала гласачима национализацију природних ресурса и фабрика, решавање граничних питања, владавину закона и повратак смртне казне.
„Револуција је већ подигнута, Бели дом је заузет, вратите се кућама, ја ћу учинити све да се испуне захтеви народа", изјавио је Жапаров у свом првом говору пред демонстрантима на тргу.
Тада су он и његови најближи сарадници отишли у Белу кућу, где су демонстранти, након ноћног напада, док су ватрогасци покушавали да угасе ватру на горњим спратовима, спалили документа у канцеларијама председника и његове администрације.
Међутим, присталице Жапарова нису се одазвале његовом позиву да се разиђу.
„Не идемо ми никуда, ми смо заслужни, заузели смо Бели дом. Остаћемо до краја док 'стари' не оду и Жапаров постане хан (цар - ББЦ)", један од демонстраната позвао је људе да се не разилазе.
Гомила је као одговор на то почела да скандира: „Садир! Садир!"
На питање зашто баш Жапаров, његови следбеници кажу да је он једини од посланика који се заузео за обичан народ по питању налазишта Кумтор и који је отворено говорио да „ће сваки Киргиз бити милионер уколико се природни ресурси дају народу у руке" (Кумтор је највећи рудник злата у Киргизији. Канадска рударска компанија оптужена је за корупцију и уништавање животне средине, многи су захтевали национализацију Кумтора).
„Популарност Жапарова сада је порасла у целој земљи", истиче доктор политичких наука Асељ Долоткељдиев.
„Његове присталице су врло шаролике али их спаја једно - националистичка идеологија коју промовише сам Жапаров и његова странка Мекенчил. То су позиви на повређено национално достојанство и осећај неповерења према властима. То су антиелитистичка и антирежимска расположења обичног народа, која политичар вешто користи у своју корист."
Жапаровљеве присталице су се разишле тек након његовог именовања за премијера након пет дана, 11. октобра на ванредној седници парламента. Упркос чињеници да је Жапаров био једини кандидат кога су посланици предложили за ову функцију, неки адвокати су његово именовање сматрали незаконитим због недостатка кворума.
Неки од посланика одбили су да учествују на састанку, а неки од њих су извештавали о претњама које су добијали. 9. октобра присталице Жапарова гађале су камењем учеснике скупа за бившег председника Алмазбека Атамбајева и мирног марша против „организоване криминалне групе на власти" (критичари оптужују Жапарова за везе са жефом мафије, он сам то негира).
Током сукоба рањене су две особе, међу њима је и 29-годишњи противник Жапарова, Тилек Токтагазијев, кога су опозиционе партије хтеле да предложе на место премијера.
„Оно што се у октобру догодило у Киргистану били су протести. Протести различитих група киргистанског друштва, подједнако незадовољних социјалном, економском и политичком ситуацијом која је у земљи настала последњих година", каже Александра Филатова, политиколог и истраживач за Централну Азију.
Ипак, петог дана протеста, два скупа, грубо речено „село и град", сукобили су се на истом простору и тиме је протест био окончан."
Против Жапарова
Де јуро Жапаров још увек није премијер, јер његово именовање мора да одобри председник а то је и даље Соробнај Женбеков.
Међутим, де факто, Жапаров, од првог дана по изласку из затвора, себе сматра јединим легитимним премијером и изјавио је да већ обавља своје дужности. Политичар је такође успео да обећа посланицима да ће председник добровољно поднети оставку, а да ће влада наставити да ради у садашњем саставу.
Агресивност и притисак Жапарова и његових присталица један је од разлога зашто га многи сматрају повезаним са криминалним структурама у земљи. О његовим везама са организованим криминалним групама круже легенде међу урбаном омладином, која се противи доласку Жапарова на власт.
Нису задовољни исходом у којем ће у случају добровољне оставке председника или његове смене баш Жапаров бити вршилац дужности председник (а не председник парламента који је такође поднео оставку). Још није јасно да ли ће Жапаров отићи након парламентарних избора и промене посланичког састава.
Противнике Жапарова највише жести то што су га неочекивано подржали и посланици лојални садашњој власти, а управо су против њих протестовали демонстранти 5. октобра.
На последњим изборима 90 од 120 посланичких мандата освојили су посланици три странке, које у мањој или већој мери представљају владајућу елиту. Све остале странке које су учествовале, укључујући и оне које су прешле изборну баријеру, нису признале резултате гласања.
Хиљаде људи је дошло на главни трг у Бишкек захтевајући поштене изборе. Милиција је већ до мрака почела да растерује демонстранте свтлосно-звучним гранатама, сузавцем и гуменим мецима.
Једна особа је страдала у сукобима од експлозије гранате а више хиљада људи је рањено.
Против Жапарова иступа напредна, градска омладина, коју у Киргистану називају „балконашима" (од речи балкон - као супротност људима који живе у сеоским кућама).
Обично су аполитични, руски говоре боље од свог матерњег језика, углавном су активни на интернету, окупљали су се у грађанске иницијативе и волонтерске покрете током пандемије.
Након напада на Бели дом ишли су да чисте главни трг и штите престоницу од пљачке.
„Када су објављени резултати, моју наду заменило је горко разочарање, бол и очај ", написао је 39-годишњи адвокат Ајжан на Фејсбуку.
„Следећег дана, када народ није прихватио резултате гласања, поново је било наде за промене. Ова нада је једноставно поново погажена (Након именовања Жапарова - ББЦ) и наша револуција је дрско украдена, сматрајући да су људи овце. Јуче је био дежа-ви, као после парламентарних избора."
Раскол опозиције
Протести који су се 5. и 6. октобра одиграли у Киргистану локални политиколози називају различитим именима: неко превратом, неко револуцијом, неко „лошом изведбом", али у једном се мишљења подударају, а то је да су догађаји након демонстрација гурнули Киргистан у политичку кризу, која је открила раскол унутар друштва, а нарочито, унутар опозиције.
Жапарова и његову партију не подржавају само у његовој родној Исик Кулској области, већ и на југу државе па чак и у дијаспори, у иностранству, прича политиколог Асељ Долоткељдијева.
„То нису људи нижег реда, како неки мисле, то су људи који за 30 година живота у независном Киргистану немају једнак приступ образовању, социјалним службама, текућој води и канализацији, стабилној електричној енергији, асфалтираним путевима. Та социјална неједнакост је резултат таквог неправедног економског система који постоји у независном Киргистану", наводи она.
„Ако погледате слогане присталица Жапарова, парадоксално је то, они су слични слоганима опозиционих снага. Иза повика 'Садир!', могло се такође чути и 'Кетсин!' ('одлазите'), 'ескилерге жол жок' ('нема пута за старе"), наводи политиколог.
„Такође су се уморили од 'ескилер' (старих политичара), желе да живе нормално у својој земљи."
Ових дана ће посланици необновљеног шестог сазива морати да одлуче да ли ће опозивати председника Соронбају Женбекова, који је рекао да је спреман да поднесе оставку након нормализације ситуације у земљи и нових парламентарних избора.
Централна изборна комисија мора да објави нови датум гласања у року од месец дана.
- Погледајте и како су изгледали протести у Белорусији:
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]