Азербејџан: Све што треба да знате

Нафтом богати Азербејџан прерастао је у протекле две деценије из несигурне младе независне земље у великог регионалног енергетског играча.

Споразуми са међународним произвођачима енергената омогућили су земљи да искористи енергетске ресурсе за стварање владиног фонда за учешће у међународним пројектима.

Земља је такође искористила ресурсе да обнови војску, која се сматра приоритетом владе док се земља бори против Јерменије око територије Нагорно-Карабах.

Упркос богатству и повећаном утицају у ширем региону, развој Азербејџана настављају да ометају сиромаштво и корупција.

Напади владе на борце за људска права и новинаре изазивају забринутост да је млада азербејџанска демократија угрожена.

Република Азербејџан

  • Главни град: Баку
  • Број становника: 9,7 милиона
  • Површина: 86.600 квадратних километара
  • Главни језици:азерски, руски
  • Главна вера:ислам
  • Животни век: 69 година (мушкарци), 75 година (жене)
  • Главни извоз:нафта, нафтни деривати

Извор: УН, Светска банка

Председник: Илхам Алијев

Илхам Алијев преузео је председничку дужност од оца Хејдара 2003. године.

Алијев је осигурао последњи мандат 2018. године, на изборима за које су западни посматрачи тврдили да нису испунили демократске стандарде.

Закон који не дозвољава председнику да служи више од два мандата укинут је након што је ова измена одобрена на референдуму одржаном у марту 2009. године - створивши услове за Алијевљев трећи петогодишњи мандат почев од 2013. године.

Гласачи су на референдуму 2016. године одобрили уставне промене за проширење председничких овлашћења - укључујући контроверзни предлог да се смањи старосно ограничење за председничке кандидате.

Опозиција је тврдила да је намера била да се осигура трајна владавина породице председника Алијева, са 19-годишњим сином виђеним за потенцијалног наследника.

Под његовом владавином, Азербејџан је унапредио међународни статус, поставши између осталог домаћин првих икад Европских игара у Бакуу 2015. године.

Али групе за заштиту људских права оптужиле су владу за угрожавање слободе изражавања и хапшења активиста и новинара.

Медији

У главним медијима опозициуоиних гласова готово да нема, а критички настројени новинари ризикују хапшење и затварање.

Најпопуларнији медиј је телевизија. Извештавање свих канала у Азербејџану иде на владину воденицу.

Као платформе слободног изражавања и активизма користе се друштвене мреже. Водећа друштвена мрежа је Фејсбук.

Неки од кључних датума у историји Азербејџана:

  • 1828. - Према Туркменхајском споразуму Русије и Персије, Азербејџан се дели. Територија данашњег Азербејџана постаје део Царске Русије, док јужни Азербејџан постаје део Персије. Двадесет година касније, јужно од Бакуа настаје прва нафтна бушотина на свету.
  • 1918. - Проглашена је Независна Република Азербејџан, али земља постаје Совјетска Социјалистичка Република свега две године касније кад у њу упада Црвена армија.
  • 1988. - Област Нагорно-Карабах жели да постане део Јерменије. Етнички Азери почињу да напуштају Карабах и Јерменију, а етнички Јермени напуштају Азербејџан. Етничке размирице између Јерменије и Азербејџана 1992. године прерастају у прави правцати рат.
  • 1991. - Азербејџански парламент изгласава повратак независности.
  • 1994. - Јерменија, Азербејџан и Нагорно-Карабах потписују споразум о примирју. Карабах остаје под контролом етничких Јермена, баш као и велики делови азербејџанске територије око њега.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]