Јерменија, Азербејџан и Нагорно-Карабах: Нове жртве, Путин предложио примирје

Док Јерменија и Азербејџан већ 12 дана ратују око области Нагорно-Карабах, председник Русије Владимир Путин предложио је примирје из „хуманитарних разлога" како би зараћене стране размениле заробљене и тела мртвих.

Кремљ је саопштио да је Путин обавио низ телефонских разговора са председником Азербејџана Илхамом Алијевим и премијером Јерменије Николом Пашањино, апелујући да се сукоби обуставе.

У том циљу су у Москву позвани шефови диплопматија Јерменије и Азербејџана, а Јереван и Баку су потврдили да ће они доћи у престоницу Русије, саопштила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Један од најдужих тињајућих сукоба на свету брутално је оживео 27. септембра, а у сукобима Јерменије и Азербејџана око области Нагорно-Карабах погинуло је до сада око 400 људи.

Јерменске власти су у петак ујутру саопштиле да је још 26 војника погинуло у борбама, па је тако укупан број војних жртава повећан на 376 од почетка сукоба.

Реч је, углавном, о младим људима рођеним 2000. и 2001. године.

Раније је Јерменија саопштила да је погинуло и 19 цивила, а Азербејџан је пријавио 26 цивилних жртава.

Независни извори нису потврдили аутентичност ових тврдњи.

Председник Азербејџана Илхам Алијев рекао је да ће Баку саопштити податке о војним жртавама тек када престану ратна дејства.

Ратна дејства - најновије

Упркос апелима из света да Јерменија и Азербејџан седну за преговарачки сто, обе стране су наставиле сукобе и у петак.

Азербејџан је у петак пре подне поново почео напад на Степанекарт, главни град непризнате републике Нагорно-Карабах.

Информацију о новом нападу објавило је јерменско Министарство одбране, као и новинар немачког Билда Пол Ронцхајмер који се налази у Степанекарту.

У четвртак су у месту Шуши, на 20 километара од Степанекарта, азербејџанске гранате потпуно уништиле цркву.

Према наводима очевидаца, деца и родитељи који су били сакривени у подруму цркве нису настрадали.

Министарство одбране Азербејџана је у петак објавило и видео из места Џебраил, јужног регионалног центра Нагорно-Карабаха, тврдећи да је сад под контролом азербејџанске војске.

Ниједан незванични извор за сада није потврдио ову информацију.

Ако је тврдња из Бакуа тачна, то би значило да је Азербејџан преузео први регионални центар који је изгубио пре 27 година.

Председник Азербејџана Илхам Алијев је пре неколико дана објавио да је азербејџанска војска заузела Џебраил, који је био потпуно унишптен у претходним борбама 1993. године и из којег су Азербејџанци тада побегли пред налетом јерменских снага,

Азербејџан је у петак пријавио и нове нападе јерменских снага на села у Гарабаху, јужном делу фронта.

У четвртак је ББЦ дописница објавила на Твитеру фотографију из азербејџанског села близу Нагорно-Карабаха које је у четвртак гранатирано.

„Ово је кућа Туријане Гулијеве. Ова жена је убијена у свом кревету, у сопственој кући после напада јерменских снага из Нагорно-Карабаха.

Комшије су нам рекли да је политика није занимала и да никоме никад није наудила. Број цивилних жртава расте на обе стране", написала је ББЦ новинарка Орла Герлен.

Омбудсман Нагорно-Карабаха Артак Бегларијан рекао је новинарима у четвртак да је половина становника ове непризнате републике - око 70.000 људи - избегла у Јерменију од почетка рата.

За сада нема независне потврде ове информације.

Има ли наде за преговоре?

Упоредо са непријатељствима, трају напори да се Јерменија и Азербејџан приволе на преговоре.

Русија је најактивнија и већ је предложила да буде посредник у преговорима.

Азербејџан поручује да неће прекинути војне операције док се јерменске снаге потпуно не повуку.

Јерменија је оптужила Турску да пружа директну војну помоћ Азербејџану да би преузео контролу над територијом, а Баку је демантовао ове тврдње.

У четвртак би требало да буде одржан први разговор зараћених страна под покровитељством такозване Минске групе, коју чине Француска, Русија и САД.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да су ове три земље изгубиле морално право да покрећу мировне иницијативе, јер 30 година нису предузимале ништа како би се нашло решење.

Представници непризнатe територија Нагорно-Карабаха затражили су од Европске организације за безбедност и сарадњу (ОЕБС) да призна њену независност како би се постигао мир у региону.

Власти ове територије прогласиле су независност 1991. године, али већина земаља не признаје њену независност. Азербејџан ту територију сматра делом своје државе.

Шта каже Турска?

Турска недвосмислено подржава Азербејџан, а председник Турске Реџеп Тајип Ердоган назвао је Јерменију „највећом претњом миру и стабилности у региону".

Он је у ранијој изјави оценио да „Јерменија треба да напусти азербејџанску земљу коју је окупирала".

Јерменске власти тврде да је „Турска непосредно присутна на фронту, са Азербејџанцима су турски војни стручњаци, а користи се техника турске производње, као што су авиони и беспилотне летелице".

Председник Азербејџана Илхам Алијев је пре два дана први пут признао да азербејџанска војска користи дронове турске производње.

Турска има блиске везе са Азербејџаном, док са Јерменијом нема дипломатске односе због спора око масовних убистава Јермена током Отоманске владавине.

Јерменија тврди да је тада спроведен геноцид, али Турска то већ деценијама оштро негира.

Плаћеници из Сирије у Нагорно-Карабаху

Од избијања сукоба спекулисало се да су на страни Азербејџана ангажовани плаћеници из Сирије.

ББЦ арапски сервис је разговарао са Сиријцем који је потврдио тачност ових навода.

Сиријац Абдула (име је промењено) испричао је како је неколико стотина мушкараца узраста од 17 до 30 година врбовано из делова Сирије који су под контролом Турске.

Он тврди да су прошле среде, четири дана пре почетка оружаних сукоба у Карабаху, пребачени у Азербејџан и распоређени недалеко од појаса на којем се тренутно воде борбе.

Пребацивање плаћеника у Азербејџан обављено уз сагласност турске војске и Сиријске националне армије, као и да је плаћеницима речено да ће за надокнаду од око 2.000 долара само чувати пограничну територију, а не и да ће учествовати у борбама, тврди овај извор.

Погледајте: Разговор са Сиријцем који ратује у Нагорно-Карабаху

О присуству сиријских плаћеника у појасу ратних дејстава такође су писали ББЦ турски сервис, агенција Ројтерс, британски Гардијан и амерички Тајм.

У Азербејџану те информације оцењују као „клеветничку кампању пуну лажи коју воде поједини инострани медији".

„Још једном категорички одбацујемо бесмислене оптужбе на рачун Азербејџана и наглашавамо да азербејџанској војсци није потребна инострана помоћ у заштити територијалног интегритета", изјавила је у четвртак портпаролка Министарства спољних послова те земље Лејла Абдулаева.

После самита челника ЕУ у Бриселу, председник Француске Емануел Макрон рекао је да је „доказано да су исламски милитаристи распоређени у ратној зони", као и да му је председник Русије Владимир Путин потврдио да и он има таква сазнања.

Како је сукоб почео?

Сукоб у Нагорно-Карабаху почео је у фебруару 1988. године, када је ова аутономна област прогласила отцепљење од Азербејџана. После оружаног сукоба 1992-1994, Баку је изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и седам суседних региона.

Од 1992. године воде се преговори о мирном решавању сукоба у оквиру Минске групе ОЕБС-а, на чијем су челу три копредседавајућа - Русија, САД и Француска.

Азербејџан инсистира на очувању свог територијалног интегритета, а Јерменија штити интересе непризнате републике, с обзиром да Нагорно-Карабах није страна у преговорима.

Десетине хиљада људи изгубило је животе а милиони су напустили домове током рата који је званично окончан 1994. године. Међутим, спор до данас није решен нити је сукоб икада у потпуност заустављен.

Ово су најжешће борбе од 2016, када је најмање 200 људи изгубило живот у сукобима.

Погледајте видео о томе како је почео сукоб око Нагорно-Карабаха

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]