Корона вирус: Да ли су прање руку сапуном од 20 секунди или антивирални гелови довољни да убију вирус Ковида-19?

Поред изолације, ношења маске и социјалног дистанцирања, сапун и вода играју важну улогу у борби против Ковида-19 која лако може да се заборави.

То је нешто што многи од нас раде инстинктивно, готово као да је мишићна меморија, више пута дневно. Али раније је то ретко кад било толико важно као у последњих шест месеци.

Међу арсеналом оружја против корона вируса - маске, само-изолација и социјално дистанцирање - постоји једно које је посебно лако превидети: прање руку.

Кад се корона вирус појавио у фебруару као глобална здравствена претња, здравствене агенције пожуриле су да посаветују људе како да се заштите од тог новог вируса.

Једна сугестија - понављана дан за даном, у вестима, огласима и интервјуима са стручњацима - била је да се руке перу сапуном, топлом водом, најмање 20 секунди.

Светска здравствена организација објавила је графикон - који је од тада нашироко претваран у мимове - показујући правилан начин прања руку: упутство за употребу познато сваком ко је икад радио у кафићу или ресторану.

Прање руку скрајнуто на маргину

Шест месеци касније, конфузна глобална слика у вези са наглим скоковима броја заражених и локализованих изолација - попут полицијског часа недавно уведеног у Мелбурну, у Аустралији - скрајнула је савете о прању руку на маргину.

Међу бесним реакцијама у неким круговима против ношења маски, овај други сребрни метак против заразе корона вируса испао је из центра пажње.

Једна етиопска опсервациона студија, коју тек треба да потврде колеге научници, показала је да мање од 1 одсто од више од 1.000 људи који посећују болнице пере руке правилно.

Али да ли се савет променио?

Нимало, кажу експерти. Ако ишта, двоструко је мање присутан.

„Ови вируси имају мембране које окружују њихове генетске честице зване липидне мембране, зато што имају уљану, масну структуру", каже он.

„Та врста структуре може да се неутралише сапуном и водом."

Растварање тог спољног „омотача" разбија ћелију вируса, а генетски материјал - РНК који отима људске ћелије како би правио копије вируса - испира се и уништава.

„Нисам још чуо ни за шта што би успешно смањило време прања руку", каже Гилберт.

„Ви желите добро да поквасите руке, насапунате их и створите праву количину пене а потом трљате руке добрих 20 секунди залазећи у све кутке и превоје."

То даје довољно времена, каже Гилберт, да се догоди хемијска реакција између липидне мембране и сапуна.

„Ту су и друге предности - сапун добија довољно времена да се ратосиља тог материјала." А уз топлу воду, додаје Гилберт, сва та борба против вируса „дешава се малко брже".

„Треба вам сапун"

Мартин Микелис, професор молекуларне науке на Универзитету у Кенту, у Великој Британији, каже да вода сама за себе није довољна да онеспособи вирус.

„Кад умажете прсте маслиновим уљем док кувате, веома је тешко опрати га само водом", каже он.

„Треба вам сапун."

Кад је у питању корона вирус, сапун је неопходан на идентичан начин, „како би уклонио тај липидни омотач и деактивирао читав вирус."

Ефикасност прања руку можда је донекле скрајнута због широке употребе гелова за руке, из бочица које људи носе са собом из куће или судова који се људи моле да користе кад улазе у продавнице или кафиће.

„Није лоша идеја имати тако нешто у аутомобилу или негде при руци чим уђете у кућу", каже Гилберт.

„Те ствари су добре кад немате приступ чесмама и сапуну и води. Али увек бих пре користио сапун и воду него гелове за руке."

Колико често, дакле, и даље морамо да перемо руке?

У раним стадијумима пандемије, научни савет британске владе био је да људи перу руке сваких неколико сати - упркос чињеници да је већина становништва била затворена у властитим домовима.

Гилберт каже да то стварно није неопходно за оне који током дана углавном остају код куће - мада би требало, наравно, да перу руке нормално после коришћења тоалета, пре спремања хране или храњења.

Они који се старају о неком ко болује од Ковида-19 - и многих других вируса, ако ћемо право - вероватно ће желети да перу руке чешће, нарочито ако долазе у контакт са предметима или површинама које је додиривао или на које је кашљао заражени пацијент.

„Уколико сте читав дан код куће и кроз кућу вам не протутњи 20 незнанаца, онда прање руку само ради прања руку није неопходно", каже он.

Једна друга студија, коју је предводио докторант Ти Муи Фам са Универзитета у Утрехту, показала је да је прање руку непосредно после контакта са могуће зараженом особом или контаминираном површином много ефикасније него прање у правилним временским интервалима.

Сапун - не антивирусни гелови за рукe

Неки људи се потпуно поуздају у антивирусне гелове за руке, верујући да су они ефикаснији од нормалног сапуна - али то није тако, каже Микелис.

„Такве ствари вам уопште не требају", каже он.

„Већина антимикроба на тржишту су заправо антибактеријских својстава."

Претеривање с њима могло би само да вам нагомила проблеме у будућности, упозорава он.

„Уколико у отпадним водама заврши сувише антибактеријских средстава, која не раде на вирусима, онда постоје веће шансе за настанак отпорности бактерија", каже он.

„Сва друга средства за дезинфекцију која користите мимо сапуна могу да изазову више еколошких проблема ако бактерије постану отпорније у будућности."

И Гилберт и Микелис слажу се да вода не мора да буде пијаћег квалитета да би била ефикасно оружје против корона вируса.

Прање руку је, наравно, много лакше кад имате поуздани извор воде при руци.

У мање развијеним деловима света, вода је много непоузданији ресурс - и на многим од тих места, стандарди јавног здравља и услови живота често нису баш идеални.

Штавише, овог месеца Светска здравствена организација је саопштила да је само две од пет школа широм света имало одговарајуће услове за прање руку пре него што је избила пандемија корона вируса.

И Гилберт и Микелис се слажу да вода не мора да буде пијаћег квалитета да би била ефикасно оружје против корона вируса.

„Док год имате сапун или нешто слично, то је у реду. Ви можете да пливате у води коју не смете да пијете због баријере од ваше коже", каже Микелис.

Чини се да је пандемија корона вируса имала пренесени ефекат на сезону грипа у првој половини 2020. године, сугеришу докази.

Без уобичајеног нормалног људског друштвеног контакта у првих неколико месеци ове године, стопе инфлуенце драстично су опале, а са њима и смрт од грипа.

На пример, Национални институт за преносиве болести Јужне Африке (НЦИД) обично би имао посла са 700 тешких случајева грипа између краја марта и августа; ове године имао је само један.

Вероватно је затварање клиника довело до великог броја непријављених случајева, али мали број случајева грипа указује и на могући други аспект пандемије: чешће прање руку могло би да помогне да нас заштити и од других болести.

Мање тешке зимске епидемије грипа - што представља традиционални притисак на здравствене службе у хладнијим месецима - могле би да постану редовне уколико се наш обичај прања руку запати.

„Ово би могла да буде једна стварно добра промена на боље", каже Микелис.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]