Корона вирус: Добре вести са Оксфорда - вакцина против короне изазвала реaкцију имуног система

Први резултати тестирања вакцине на корона вирус на којој раде стручњаци са Универзитета Оксфорд показују да је она безбедна за људе и да изазива реакцију имуног система.

У тестирањима учествује 1.077 људи, а након што су добили вакцине, њихови организми почели су да развијају антинтела и Т-ћелије које се боре против корона вируса.

Резултати су веома обећавајући, али је још рано да за тврдњу да је вакцина довољна заштита, због чега ће се спровести још обимнија тестирања.

Велика Британија је већ наручила 100 милиона доза вакцине.

Како вакцина ради?

Вакцина названа - ChAdOx1 nCoV-19 - развија се невиђеном брзином.

Прави се од генетски модификованог вируса који изазива прехладу код шимпанзи.

Значајно је измењена, прво да не би могла да изазове инфекције код људи, а и да би више „личила" на корона вирус.

Научници су ово извели додајући генетска упутства која постоје у протеинским врховима корона вируса - што је најзначајнија алатка вируса када напада наше ћелије - у вакцину коју развијају.

То значи да ће вакцина имитирати корона вирус и имуни систем ће научити како да га нападне.

Шта су антитела и Т-ћелије?

У великој мери је пажња научника у вези са корона вирусом до сада била усмерена на антитела, али она су само део одбране имуно система.

Антитела су мали протеини које прави имуни систем како би избацио вирусе на површину.

Неутралисањем антитела може се онеспособити вирус.

Т-ћелије, један од типова белих крвних зрнаца, помажу координацију имуно система и могу да уоче које ћелије у организму су заражене и да их униште.

Готово све ефикасне вакцине подстичу и стварање антитела и одговор Т-ћелија.

Ниво Т-ћелија достигне врхунац 14 дана после вакцинације, а број антитела буде на максимуму 28 дана после вакцинације.

Истраживање није било довољно дуго да би се разумело колико могу да трају, показала је студија објављена у Ланцету.

Професор Ендрју Полард, из истраживачке групе са Окфорда, рекао је за ББЦ:

„Заиста смо задовољни резултатима објављеним данас јер видимо и неутралишућа антитела и Т-ћелије.

Навео је да се резултати обећавајући и да научници верују да та врста одговора може бити повезана са заштитом.

„Али одговор на кључно питање да ли вакцина делује, нуди ли заштиту ... и даље чекамо"

Студија је показала да је 90 одсто људи развило неутралишућа антитела после једне дозе.

Само десет особа добило је две дозе и све су произвеле неутралишућа антитела.

„Не знамо ниво који је потребан за одбрану, али можемо повећати одговоре организма другом дозом", рекао је професор Полард за ББЦ.

Да ли је безбедно?

Да, али постоје и нуспојаве.

Није било опасних нуспојава од узимања вакцине, међутим, 70 процената људи на испитивању се жалило на температуру или главобољу.

Истраживачи кажу да би се то могло решити парацетамолом.

Професорка Сара Гилберт са Универзитета у Окфорду каже да има још много посла „пре него што потврдимо да ли ће наше вакцина помоћи у управљању пандемијом Ковид-19, али ови рани резултати обећавају."

Који су следећи кораци у испитивањима?

Досадашњи резултати су обећавајући, али њихова главна сврха је да осигурају да вакцина буде довољно безбедна да се даје људима.

Студија не може да покаже да ли вакцина може спречити људе да се разболе или бар да ублажи њихове симптоме ако се разболе од Ковида-19.

Више од 10.000 људи учествоваће у наредној фази испитивања у Великој Британији.

Међутим, студија је проширена и на остале земље, јер је ниво корона вируса у Великој Британији низак, па је тешко знати да ли је вакцина ефикасна.

У великом испитивању у Америци требало би да учествује 30.000 људи, као и 2.000 у Јужној Африци и 5.000 у Бразилу.

Постоје и позиви да се спроведу „изазов испитивања" у којима се вакцинисане особе намерно заражавају корона вирусом.

Међутим, постоје етичке дилеме у вези са овим приступом, јер не постоји лек за оболеле.

Када ћу добити вакцину?

Могуће је да ће се вакцина против корона вируса показати ефикасном пре краја године, али неће бити широко доступна.

Здравствени радници и запослени у старачким домовима биће на врху листе приоритета као и људи за које се сматра да су изложени високом ризику од Ковид-19 због старости или здравственог стања.

Широко распрострањена вакцинација може се, најраније, очекивати следеће године, чак и ако све иде по плану.

Британски премијер Борис Џонсон је изјавио да „држи палчеве и нада се успеху".

„Ипак, рећи да сам 100 одсто сигуран да ћемо ове године, или следеће, добити вакцину, било би, нажалост, само претеривање.

„Још нисмо дотле стигли."

Какав напредак је постигнут са другим вакцинама?

Оксфордска вакцина није прва која је стигла до ове фазе. Групе научника у Америци и Кини такође су објавиле сличне резултате.

Америчка компанија Модерна првa је „добацила" дотле и саопштила да њихова вакцина може произвести неутралишућа антитела.

Убризгавају коронавирусну РНА (њен генетски код), који затим почиње да ствара вирусне протеине како би покренуо одговор имуног система.

Компаније БиоНтек и Фајзер такође су имале позитивне резултате са употребом РНА вакцине.

Техника слична оној у Оксфорду, развијена у Кини, и засад се чини обећавајуће.

Међутим, сви ти приступи су апсолутно на граници науке и за њих није раније било доказано да делују.

Такође се истражују традиционалније методе развоја вакцине. Компанија Валнева узима цео корона вирус, деактивира га и убризгава.

Укупно постоје 23 вакцине против корона вируса у фази клиничког испитивања широм света и још 140 су у раној фази развоја.

Да ли ће Велика Британија добити вакцину против корона вируса?

Влада Велике Британије пописала је уговоре о набавци 190 милиона доза различитих вакцина.

Ово укључује:

Оне су плаћене иако је неизвесно која би вакцина уопште могла да се покаже ефикасном за имунизацију нације са 66 милиона људи.

Кејт Бингам, председавајућа радне групе за вакцину у Великој Британији, рекла је за ББЦ да „идентификују најперспективније вакцине различитих врста вакцина".

„То радимо како бисмо били сигурни да имамо вакцину у случају да се једна од њих заправо покаже као као сигурна и ефикасна.

„Мало је вероватно да ће свако бити добити вакцину. Можда ће нам требати различите вакцине за различите групе људи", поручила је Бингам.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]