Обновљиви извори енергије: Чему индустрија хероина може да нас научи у вези са соларном енергијом

Ако сте се икада запитали да ли соларна енергија може бити технологија која мења свет, на правом сте месту.

Ово је прича о томе како се она наметнула у најсуровијем могућем окружењу.

Тржиште о ком говорим је, по свој прилици, најочигледнији пример капитализма на планети.

У овој делатности не постоје субвенције. Нико не размишља о климатским променама - нити о било ком другом етичком проблему.

Ово је прича о малим предузетницима који покушавају да направе профит.

О томе како су се авганистански узгајивачи опијума преоријентисали на соларну енергију и значајно повећали снабдевање глобалног тржишта хероина.

Црни соко над Хелмандом

Био сам у војном хеликоптеру који је грмео над бујним плантажама мака у авганистанској долини Хелманд када сам угледао први соларни панел.

Можда сте чули за Хелманд, најопаснију покрајину Авганистана.

Од 454 британских војника настрадалих током недавних сукоба у тој земљи, сви осим њих петоро изгубили су живот у Хелманду.

Такође, смештена је у самом средишту далеко најплодније области на свету за узгајање опијума.

Највећа количина опијума прерађује се у хероин, дрогу која спада у ред најопаснијих на свету кад је реч о стварању осећаја зависности услед конзумирања.

Према подацима УНОДЦ, канцеларије УН за праћење и сузбијање илегалне производње наркотика, скоро 80 одсто опијума произведеног у Авганистану долази са југозапада земље, што обухвата и Хелманд.

То значи - готово две трећине укупних глобалних залиха.

Дакле, то није место од ког би се очекивало да ће предњачити у напорима за декарбонизацију привреде.

Међутим, после првог соларног панела који сам видео, уследило их је још много.

Авганистан: Картање и ноћни живот у епицентру рата

Заправо, деловало је као да постоји неколико мањих низова соларних панела смештених на ободима већине плантажа, а говоримо о 2016. години.

Али тек сада се размера револуције у производњи хероина којој сам присуствовао може представити бројкама.

Разлог лежи у томе што нисам био једини који је приметио да су се авганистански земљорадници заинтересовали за нове технологије са смањеном емисијом угљеника.

Доказ из свемира

Ричард Бритен се сав погрбио пред компјутером у безличној канцеларији на индустријском поседу крај Гилдфорда, на југу Енглеске.

Он прегледа последњи излистани низ сателитских слика из Авганистана.

Бритен је бивши британски војник, власник компаније Алсис, специјализоване за сателитску анализу нечега што он назива „сложеним окружењима."

То је блажа реч за опасна места. Између осталог, Бритен је стручњак за индустрију дроге у Авганистану.

Зумира најзабаченије подручје у ненасељеним деловима Хелманда.

Пре неколико година на овом простору није било ничега. Сада се ту налази имање окружено пољима.

Када се још мало увећа, јасно се виде група соларних панела и велики резервоар.

Надесно одатле, види се још једна фарма. Образац је исти: соларни панели и резервоар.

Скроловали смо по читавој слици и увек изнова наилазили на исти призор.

„Једноставно, тако се данас гаји опијумски мак", каже ми господин Бритен.

„У земљи, близу подземних вода, избуши се рупа дубине око 100 метара, постави се електрична пумпа, повеже се са неколико панела и вода почиње да протиче."

Веома брзо је усвојена ова нова технологија.

Први забележени случај авганистанског земљорадника који користи соларну енергију забележен је 2013. године.

Наредне године трговци су испоручили неколико соларних панела у Лашкар Гах, главни град провинције Хелманд.

Отада потражња бележи константан раст. Број соларних панела постављених на фармама сваке године се удвостручује.

До 2019. тим господина Бритена је избројао 67.000 скупина соларних панела у долини Хелманд.

На пијаци у Лашкар Гаху, панели се сада слажу на гомиле високе попут зграде са три спрата.

Није тешко разумети зашто продаја иде тако добро.

Соларна технологија је трансформисала продуктивност у региону.

У јулу сам добио видео снимак који приказује опијумску фарму на простору где је некада била пустиња.

На снимку нам земљорадник показује два низа од по 18 соларних панела. Они снабдевају енергијом две електричне пумпе које користи за пуњење великог резервоара.

Снимио је мали канал који му омогућава да користи воду за наводњавање земљишта. Свуда унаоколо, његова поља делују бујно.

Обрао је род опијума у мају. Сада узгаја парадајз.

„Соларна енергија је променила животе тим земљорадницима", каже доктор Дејвид Менсфилд док гледамо видео.

Др Менсфилд је аутор извештаја о узгајању мака у југозападном Авганистану.

Проучавао је производњу опијума у тој земљи током 25 година и каже ми да је увођење соларне енергије далеко најважнија технолошка промена коју је видео у том периоду.

Куповина дизела као горива пумпе за подземне воде некада је био највећи трошак земљорадника.

„А не ради се само о цени", наставља др Менсфилд.

„У тим забаченим областима дизел је веома прљав тако да се пумпе и генератори стално кваре. То је велики проблем за земљораднике."

Сада је то потпуно друга песма.

Ако плате унапред 5.000 долара, могу добити један низ соларних панела и електричну пумпу. Од тренутка када их инсталирају, немају додатне издатке.

То је много новца, признаје он - износ просечног мираза је 7.000 долара - али продуктивност је немерљиво већа и било који зајам може бити враћен у року од пар година.

„Од тог тренутка, вода је практично бесплатна", каже.

То значи да могу узгајати далеко већу количину мака - као и друге културе.

Многе плантаже сада имају две бербе годишње, а понеке и три.

И то није једини напредак. Захваљујући коришћењу соларне енергије, земљорадници сада могу узгајати мак и на терену који су раније избегавали као непогодан за обраду.

У пустињу

Враћамо се у канцеларију у Гилдфорду, где Ричард Бритен отвара нови прозор на компјутеру.

На њему се види читава долина Хелманд.

Изнад је поставио слику са обрађиваном површином у 2012. години.

У то време, земљорадници су обрађивали 157.000 хектара.

Непријатељи у животу, уједињени у смрти

Низ слика показује како се временом то променило.

Види се да су се фарме прошириле на пустињу након што су фармери почели да користе соларну технологију.

Простор личи на гљиве које ничу. Само што говоримо о много већој размери.

Област која се обрађује сваке године се увећавала за десетине хиљада хектара.

До 2018. удвостручила се на 317.000 хектара. У 2019. било је 344.000 хектара обрађиване површине.

„Тај број наставља да расте", каже Бритен.

Истовремено, земља постаје још плоднија.

На његовој мапи се види прелаз нијанси, од тамно љубичасте до светло зелене, која означава најплоднију земљу.

Тамо где су се земљорадници преоријентисали на соларну енергију, повећавају се области изнијансиране зеленом бојом.

„Сва та вода довела је до тога да пустиње процветају", каже Бритен.

Са повећањем подручја под обрадом, растао је и број становника.

Бритен процењује да се само током последњих пет година пола милиона људи преселило у пустињску област Хелманд.

Његов тим је избројао 48.000 новоизграђених кућа у том периоду.

Коришћење нове технологије је довело и до драстичног пораста глобалног снабдевања опијумом.

Уједињене Нације сваке године објаве глобалну процену количине прозведених илегалних опијата.

Према тим подацима, у 2012 - пре преласка на соларну енергију - Авганистан је укупно произвео 3.700 тона опијума.

До 2016. производња је порасла на 4.800 тона.

Године 2017. забележена је издашна жетва, далеко највећа у историји Авганистана - 9.000 тона опијума.

То је била толика количина, да је цена опијума нагло пала.

Затим се догађа нешто веома занимљиво.

Област узгајања мака у највећем делу Авганистана умањена је 2018. и 2019, осим на југо-западу, где су земљорадници пуно инвестирали у соларну технологију.

У том пределу је производња чак и порасла.

У 2019. производња опијума у тој области је износила готово 5.000 тона, од 6.400 тона колико је произведено у читавој земљи.

Последице ове дотад незамисливе продуктивности осећале су се широм света.

Пирамидална шема као доброчинство

Британска полиција је прошлог септембра запленила 1,3 тоне хероина чија вредност се процењује на 120 милиона фунти, што је највећа акција тог типа икада спроведена у овој земљи.

Не чуди онда што посао цвета за Бунар(The Well), добротворну организацију за одвикавање од зависности коју води Дејв Хајам.

Приступ борби против зависности који користи Хајам заснива се на холивудском филму Проследи даље.

Суштина је да не враћаш услугу - уместо тога, чиниш велику услугу тако што помажеш људима које не знаш.

То је нека врста пирамидалне шеме, с тим што овде није реч о трговини, већ о доброчинству и изгледа да добро функционише.

Центар који Бунар има у британском градићу Бароу-ин-Фурнес препун је људи.

У њему бораве или зависници или бивши зависници који „прослеђују даље".

Хајам је био хероински зависник 25 година и каже да је запазио како се последњих година повећало снабдевање хероином.

Зависници којима помаже кажу да је хероин који купују много бољег квалитета и да нема несташица - проблеми са којима се Хајам, према сопственим речима, често суочавао током четири деценије колико је био зависник.

Већина његових клијената спада у групу од процењених 260.000 до 300.000 британских хероинских овисника са дугим стажом.

Међутим, он каже да се појавила „нова генерација" зависника који долазе да траже помоћ.

Попут многих других, Хајам је навику конзумирања хероина стекао 1980-их, када је број незапослених достигао цифру од три милиона и када је висококвалитетни авганистански хероин почео да стиже у Британију.

Као и многи други активисти у борби против зависности, веома га плаши дубока рецесија због епидемије корона вируса.

Слути да ће се огромна, дугорочна незапосленост поклопити са периодом у ком обилне залихе долазе из Авганистана захваљујући соларној енергији.

Уколико до тога дође, упозорава, криминал ће се разбуктати, пошто већина зависника прибегава крађи да би могли да набаве дрогу.

Што се тиче соларне енергије - какав закључак треба извући из ове приче?

То је једноставно.

Прича о револуцији у авганистанској производњи хероина показује колико соларна енергија може бити трансформативна.

Не треба је замишљати као неку врсту безопасне „зелене" технологије.

Због тога што постаје све јефтинија, у стању је да суштински промени начин на који обављамо различите послове, што може утицати на читав свет.

На многим тржиштима, соларна енергија је већ јефтинија од фосилних горива.

Штавише, формирање њене цене прати логику која стоји иза сваке производње - што се више произведе и инсталира, то је јефтинија.

То значи да у наредним годинама можемо очекивати да још више енергије коју сви користимо долази од Сунца.

А промене у авганистанској производњи опијума показују да извор енергије који је независан од било каквог облика електричне мреже - или залихе фосилног горива - може довести до значајне иновације.

Такође показује да последице не морају увек бити позитивне.

То важи и за авганистанске земљораднике и за хероинске овиснике.

Данас се експлоатише толика количина воде да ниво поземних вода у Хелманду, према проценама, годишње опада за три метра.

Постоји бојазан да ће ускоро бити искоришћена сва расположива вода.

„Можда овај брзи раст неће трајати дуже од 10 година", каже Орзала Немат, челница авганистанске Канцеларије за истраживање и процену, највећег стручног тела у земљи.

То неће утицати само на људе који су се преселили у пустињске области, каже она, већ и на целокупни регион.

Може се десити да више од 1,5 милиона људи буде морало да се одсели.

Неки ће отићи у друге делове Авганистана, верује она, али биће и много оних који ће покушати да напусте земљу и отпутују у Европу и Америку пошто су убеђени да тамо имају веће шансе.

Делује самоуверено када говори о последицама.

„Велика криза је на помолу", каже.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]