Пси и мачке: Зашто су Французи „европски шампиони“ у напуштању кућних љубимаца

Након више недеља изолације, Французи једва чекају да изађу из скучених градова.

Али густ саобраћај послужиће и као ружан подсетник на још један овдашњи годишњи летњи тренд.

Французи носе баксузну титулу европских „шампиона" у напуштању кућних љубимаца који су постали сувише велики терет за њихова летња путовања.

Прихватилишта за животиње широм земље доказ су за ову јединствену и тужну традицију.

Бети Лоазо води прихватилишта северно од Тулуза више од 20 година. Она држи зечеве, свињу, па чак и козу, а свака од њих има властиту индивидуалну причу о напуштању.

„Власници ретко имају храбрости да се појаве лично са својим нежељеним компањонима", каже она.

„Уместо тога назову нас да кажу где они могу да се нађу или их оставе у кутијама испред прихватилишта под окриљем ноћи."

Склупчана при самом дну кавеза седи тиха, несигурна бела мачка. Мушки власник мачке по имену Пом Пом напустио ју је после 15 година зато што има нову девојку која не воли мачке.

Једна друга мачка, Миша, ружно је изврнула ногу након што је скочила са балкона. Њен власник није желео да плаћа рачун за ветеринара и тако је завршила у прихватилишту.

Овде има и сасвим довољно паса. Пепито је петогодишњи патуљасти пинч чији га је власник везао поред уличне светиљке пре него што је позвао свратиште.

„Изговори које они обично дају су да иду на одмор, добили су бебу, селе се или имају новог партнера са алергијама", објашњава Лоазо.

Она каже да власници потичу из свих друштвених класа, али су случајеви ружног опхођења према животињама већи у сиромашнијим стамбеним блоковима и међу номадском ромском заједницом.

За прихватилишта је ово најпрометнији део године.

Имајући у виду да мало преко половине француских домаћинстава има најмање једног кућног љубимца, било би логично закључити да су они нација љубитеља животиња.

А опет, сваког лета се широм земље покрећу емотивне кампање бораца за заштиту животиња у покушају да убеде људе да се брину за своје животиње.

Суморна статистика

Сваке године у Француској се напусти између 100.000 и 200.000 кућних љубимаца, а 60 одсто тих инцидената дешава се током лета.

Поређења ради, добротворна организација за животиње РСПЦА рекла је за ББЦ да је та цифра у Великој Британији близу 16.000.

У недавно покренутој бескомпромисној кампањи, Французи су описани као „европски шампиони напуштених љубимаца". Као да жели да нагкаси поенту, музика која прати видео је Квинова рок химна We are the Champions.

Али да ли ова врста апела ради? Чини се да не.

Скупштински извештај из јуна обелоданио је да сваке године власници предају своје љубимце у све већим бројевима. Зашто је онда ова цифра и даље у порасту и шта она говори о Французима уопште?

„Љубимци се све више доживљавају као импулсивна куповина", каже Марина Шаило, ветеринарка из једног места близу Бордоа која је проучавала друштвене односе између Француза и њихових љубимаца. Шаило има неколико објашњења за овај феномен.

Можда ће вас занимати како би деца решила проблем напуштених животиња

„Извесна врста мачака или паса је у тренду и власник је жели, баш као што жели нови паметни телефон", каже она. „Наравно, као и паметни телефон, кад овај изађе из моде, они га баце и пређу на савременији модел пар година касније, кад почне да се сматра да је нека нова врста у тренду."

Она указује и на проблем даривања љубимаца као разлог зашто је толико њих напуштено. „Родитељи често поклањају својој деци љубимце, а кад она одрасту и изгубе интересовање за њих, љубимац лети напоље."

Неочекивани трошкови

Шаило каже да је њена клиника већ до сада примила велики број напуштених љубимаца овог лета.

Али она каже да постоји још једно, социолошко, објашњење за овај феномен.

„У Француској, где је држава свеприсутна у вашим животима, људи су навикнути да добијају лекове на рецепт и да не морају да плаћају за њих", каже она.

„Они су шокирани кад морају да плате за лечење својих кућних љубимаца. Као последица тога, домаће животиње се напуштају кад се разболе или остаре."

Током лета, власници откривају да хотели наплаћују додате трошкове за љубимце или их чак скроз забрањују. Ово објашњава зашто ћете често видети уплашене, изгубљене псе како лутају уз бензинске пумпе на аутопутевима или крај летњих одмаралишта.

Посланица из Тулуза Корина Вињон власница је неколико мачака луталица и била је један од предлагача закона који ће отежати куповину љубимаца а олакшати проналажење власника који се лоше односе према њима или их напусте.

Према предлогу закона, биће обавезно чиповање, а подићи ће се и ограничење за минималну старост купаца.

„Начин на који се власници односе према љубимцима добар је показатеље понашања људи", каже Вињон.

„Студије показују да су они који се лоше односе према животињама много склонији да учествују и у породичном насиљу."

Она сматра да подршка из свих странака значи да ће њен предлог закона бити највероватније усвојен касније током године.

Али у прихватилишту, Бети Лоазо није убеђена да су потребни нови закони. „Већ имамо на располагању строге казне, укључујући затвор за власнике који се лоше односе према својим кућним љубимцима", каже она.

„Полиција ми помаже, али сваки пут кад одем до тужилаштва за доказима, они нису заинтересовани", каже Лоазо. „Свирепост према животињама има низак приоритет за њих. Злостављања се ретко кажњавају. Али ја нећу одустати."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]