„Нада“ на Марсу - Уједињени Арапски Емирати лансирали сателит на Црвену планету

Аутор фотографије, Reuters
- Аутор, Џонатан Ејмос
- Функција, Дописник у области науке
Историјска прва мисија Уједињених Арапских Емирата на Марс је почела, након успешног полетања из Јапана.
Хоуп (Нада), како се зове сонда тешка 1,3 тоне, лансирана је на ракети Х-2А са јапанског забитог космодрома Танегашима.
Започела је путовање дуго 500 милиона километара, што значи да ће роботско возило стићи на одредиште у фебруару 2021. године - таман за 50. годишњицу оснивања Уједињених Арапских Емирата.
Ранији покушаји су отказани због очекиваних лоших временских услова над Танегашимом.
Њена Екселенција Сара Ал Амири, главна научница на сонди Нада, говорила је о томе колико је узбуђена и колико јој је лакнуло, када се сателит успешно лансирао у небо.
Рекла је да овај подухват има утицај на њену државу исто као онај на Америку, када су људи гледали слетање Аполона 11 на Месец пре 51. годину- такође 20. јула.
„То је обележило читаву једну генерацију, нешто што је стимулисало многе да гурају даље и сањају више", рекла је она за ББЦ Њуз.
Хоуп је једна од три мисије које се лансирају на Марс овог месеца. Површински ровери Америке и Кине су у позним стадијумима припреме.


Зашто Уједињени Арапски Емирати иду на Марс?
Уједињени Арапски Емирати имају врло сведено искуство у дизајнирању и изради свемирске летелице - а опет покушавају нешто што су до сада успеле само САД, Русија, Европа и Индија.
Али то много говори о амбицијама Емирата кад су се уопште усудили да се подухвате једног оваквог изазова.
Њихови инжењери, које су обучили амерички експерти, произвели су софистицирану сонду за само шест година - и кад сателит једном буде стигао на Марс, очекује се да ће пружити нове научне податке, дајући свеже увиде у то како функционише атмосфера ове планете.
Конкретно, научници мисле да то може да допринесе нашем разумевању како је Марс изгубио већи део ваздуха, а са њим и много воде.
Сонда Хоуп се у великој мери сматра летилицом инспирације - нешто што ће привући младе људе у Емиратима и широм арапског света да почну да се баве науком у школи и током вишег образовања.
Сателит је један од бројних пројеката за које влада Емирата каже да означава њихову намеру да удаље земљу од зависности од нафте и гаса ка будућности заснованој на економији знања.
Али као што је увек случај са Марсом, ризици су високи. Половина свих мисија послатих на Црвену планету завршило се неуспехом.
Пројектни директор Хоупа Омран Шариф признаје да опасности постоје, али инсистира да његова земља има право да проба.
„Ово је мисија истраживања и развоја, и да, неуспех је могућ", каже он за ББЦ.
„Међутим, неуспех да се напредује као земља није опција. А оно што је ту најважније јесте капацитет и способност које су Емирати стекли у овој мисији, и знање које је донесено у земљу."

Како су Емирати успели ово да постигну?
Влада Емирата поручила је пројектном тиму да не сме да купи свемирско возило од велике, стране корпорације; мора сам да изгради сателит.
То је значило ступање у партнерство са америчким универзитетима који су имали неопходно искуство.
Емиратски и амерички инжењери и научници радили су раме уз раме на дизајнирању и изради система свемирске летелице и три унутрашња инструмента која ће проучавати планету.
Иако је већи део израде сателита обављен у Лабораторији за атмосферску и свемирску физику (ЛАСП) на Универзитету у Колораду, у Болдеру, велики део посла обављен је у Свемирском центру Мухамед Бин Рашид (МБРСЦ) у Дубаију.
Старији инжењер система при ЛАСП-у Брет Лендин сматра да су Емирати сада у сјајној позицији да изведу још једну мисију сами.
„Једна је ствар испричати некоме како да вози бицикл, али док то нисте радили, не разумете баш како то иде. Е, па исто вам је са свемирском летелицом.
„Могу да вам покажем процес пуњења свемирске летелице горивом, али пре него што сте навукли свемирско одело и пребацили 800 килограма високо запаљивог ракетног горива из танкова складишта у свемирску летелицу, не знате заправо како то изгледа."
„Њихови инжењери пропулзије сада су то радили и знају како то да ураде следећи пут кад израде свемирску летелицу."

Аутор фотографије, ESA/DLR/FU Berlin

Каква ће научна истраживања Хоуп вршити на Марсу?
Екипа из Емирата није желела да ради „и ја" науку; нису желели да стигну на Црвену планету и понове мерења која су већ други извршили.
И зато су се обратили саветодавном одбору америчке свемирске агенције Насе по имену Група за анализу истраживачког програма Марса (MEPAG) и питали га каквим истраживањем би Емирати могли корисно да допринесу постојећем знању.
Препоруке МЕПАГ-а обликовале су циљеве Хоупа. У једном задатку, емиратски сателит ће проучавати како се енергија креће кроз атмосферу - од врха до дна, у свако доба дана, и током свих годишњих доба.
Пратиће својства као што су прашина која на Марсу умногоме утиче на температуру атмосфере.
Пратиће и шта се дешава са понашањем неутралних атома водоника и кисеоника на самом врху атмосфере.
Постоји сумња да ови атоми играју значајну улогу у текућој ерозији Марсове атмосфере преко енергетских честица које се удаљавају од Сунца.
То се уклапа у причу зашто планети тренутно недостаје већина воде коју је очигледно имала раније.
Да би сакупила своје опсервације, Хоуп ће заузети скоро-екваторијалну орбиту која се налази на удаљености од планете на између 22.000 и 44.000 километара.
„Жеља да се види сваки детаљ површине у свако доба дана на крају је начинила орбиту веома великом и елипсастом", објаснио је члан најужег научничког тима Хоупа Дејвид Брејн из ЛАСП-а.
„Направивши те изборе, ми ћемо, на пример, моћи да лебдимо изнад планине Олимп на Марсу (највећег вулкана у Сунчевом систему) док се Олимп на Марсу креће кроз различита доба дана. А у нека друга времена, пуштаћемо да се Марс обрће испод нас."
„Добијаћемо комплетне слике Марса, али наша камера има филтере, тако да ћемо радити научне прорачуне са тим сликама - стицаћемо глобалну слику преко различитих наочара, да се тако изразим."

Аутор фотографије, MBRSC
Ко је Сара Ал Амири?
Вођа научника за Хоуп је и државна министарка Емирата за напредне науке - и у много аспеката лице ове мисије.
Први пут је радила са МБРСЦ-ом као инжењерка софтвера, а сада се труди да пренесе страст према свемиру што даље и шире може.
Значајно је и то што су 34 одсто Емираћана који раде на Хоупу жене.
„Али још важније, имамо родни паритет у лидерском тиму на овој мисији, међу свим заменицима пројектних менаџера који рапортирају директно Омрану", рекла је министарка.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]

















