Корона вирус и екологија: Како пандемија може спасити животну средину

„Много сам се бринула да ћемо погрешити ако одемо предалеко", каже Сели Кеп, градоначелница Мелбурна, кад се данас сети како се старала о животној средини пре пандемије.

Лидерка другог најнајсељенијег града у Аустралија верује да је Ковид-19 помогао да рашчисти шта су јој приоритети као појединцу и као градоначелници.

„Постала сам много одлучнија у вези са оним што ми је важно, стављам нагласак на хуманост и заштиту животне средине, тако да они сада имају много већу улогу у мојим циљевима."

Пандемија је изазвала највећи економски шок још од Велике депресије тридесетих година прошлог века, поред кризе јавног здравља каква још није забележена у наше време.

Егзистенцијална претња коју она представља навела је многе појединце, градове и лидере земаља да одаберу потпуно нову путању делања.

Одлучивање шта је важно

У случају Сели Кеп, то је значило доношење веома другачијих одлука о животној средини, вођених оним што је истински важно.

Кеп сматра да овај тренд треба да се настави и после Ковида-19.

Заиста постоји велики покрет да се „изгради нешто боље" после пандемије и то на начин који ће се директно бавити климатском кризом. Ставови људи се мењају.

Али колико год добре намере биле нас као појединаца, биће неопходни одлучни потези индустрија, националних и локалних влада да би се животна средина модификовала тако да можемо сви да наставимо даље са тим измењеним ставовима.

Да ли нам је пандемија помогла да изведемо промене неопходне за решавање еколошке кризе?

Многи људи широм света повукли су се током изолације у радикално другачије животе.

Жеља да се остане безбедан довела је до неких драматичних промена у понашању које су неки научници упоредили са масовним експериментом.

Многе од ових промена нашег понашања имале су димензију одрживости, као што је обустављање огромне већине наших путовања на велике удаљености.

Наше смањење кретања довело је до највећег забележеног пада емисије угљеника.

Како се свет мењао око нас, на који начин је то променило нашу перцепцију животне средине и нашег опхођења према њој?

Елисе Амел, професорка психологије с Универзитета Сент Томас у Сент Полу и Минеаполису, истиче да кад људи коначно јасно могу да виде какав утицај врше - кад невидљиво постане видљиво - они почињу да се понашају другачије.

„Кад проводите време код куће, радећи одатле или зато што сте изгубили посао или сте послати на принудни годишњи, можете први пут да видите колико енергије стварно трошите или колико хране бацате, што би могло да вас наведе да прекинете с тим и промените навике", каже Амел.

Многе од ових привремених одрживих промена биле су случајне нуспојаве наше реакције на опасност од вируса, уместо да су биле мотивисане правом бригом за планету.

Међутим, уколико будемо наставили више да ходамо или возимо бицикл, то ће можда значити да ћемо прихватити и друге навике које су добре по планету, што еколошки психолози називају „ефектом преливања".

На пример, рециклажа пластике могла би код нас да створи идентитет некога коме је стало до заштите наше планете, што би заузврат могло код нас да изазове жељу да једемо мање меса.

Међутим, Џо Хејл, научна сарадница с Универзитетског колеџа у Лондону која проучава одрживост и здравље у урбаним срединама, упозорава да уколико учествујемо у једној про-еколошкој акцији можда ћемо се осећати као да имамо моралну дозволу да се зауставимо на томе, што је склоност која се зове „пристрасност једне акције".

Ако штиклирамо прозорчић одрживости, могли бисмо да помислимо да смо урадили своје.

Како је изолација променила нас… и свет око нас

Једна од последица ограничења путовања током изолације довела је до тога да многи од нас више времена проводе у природи, од чега наше благостање има велику корист.

Гугл Трендс показује да се током изолације глобални број онлајн претрага за изразе „звукови птица", „препознај дрвеће" и „узгајање биљака" удвостручио у односу на исти период од пре годину дана.

Истраживање указује на то да би ово веће учествовање у природи такође могло да промени наш став према животној средини.

Метју Вајт, еколошки психолог са Универзитета у Егзетеру, спровео је студију на великом узорку пре Ковида-19 а која је пронашла позитивну корелацију између изложености свету природе и еколошки свесног понашања као што је сађење дрвећа или поткресивање живице.

Један од механизама преко ког би контакт с природом могао да нас подстакне да предузмемо више зелених акција могао би да буде осећај страхопоштовања који добијемо кад проводимо време у природи, према једном ранијем истраживању.

Ова нова перспектива могла би да нас подстакне да се понашамо великодушније према другима и према нашој планети.

Међутим, Вајт истиче да ова корелација између контакта са природом и про-еколошког понашања не важи кад су у питању наша путовања током одмора.

Истраживање спроведено пре пандемије показало је да провођење времена у природи не врши утицај на нашу спремност да ускочимо у авион да бисмо побегли из града или летовали на мору.

Постоје и други значајни изазови за промене у нашем понашању.

Многи од нас, од Њу Делхија до Лос Анђелеса, уживали смо у чистијем небу и мање загађеној атмосфери насталој од смањења броја наших путовања и емисија угљеника током изолације.

Али екстензивно истраживање истиче здраворазумску логику да је заправо тешко одрећи се старих навика.

„Има разлога да се верује да чим живот буде почео да се враћа у нормалу, људи ће почети да се враћају навикама, као што је аутоматско ускакање назад у ваша кола", каже Венди Вуд, професорка с Универзитета у Јужној Калифорнији.

Прекретница

Вуд, међутим, верује да масовни прекид наше рутине који је изазвала пандемија може да представља прилику да се пребацимо на одрживији начин живота.

Али само ако су светски лидери спремни да предузму одлучне кораке да промене сигнале у свету око нас.

Вуд се налази у саветодавном телу лосанђелеског метроа и ради на томе да помогне људима у Лос Анђелесу да одустану од кола и почну да користе јавни превоз.

Међутим, будући да јавни превоз тренутно није здрава опција, почеле су да се траже неке друге одрживе алтернативе.

„Мој острашћени апел транспортним властима јесте да почну да отварају улице за тротинете, бицикле и пешаке", каже она.

„Али до сада су пристале да отворе укупно свега 30 километара пута, што је само кап у мору лосанађелеских аутопутева."

Истраживање такође показује да чак и ако политичари мисле да је у ова ванредна времена тешко спроводити политику коју сматрају непопуларном - било да се додатно наплаћују пластичне кесе или таксе на загушење саобраћаја - они често добију много више подршке кад се оне примењују тако да људи могу јасно да виде предности по њихов град и животну средину.

Зелени опоравак

Нису само владе, наравно, те које могу да подстакну позитивне еколошке промене током изолације.

Хејл истиче прилику коју фирме имају да спроведу системски одрживу политику као одговор на искуства током изолације од Ковида-19.

Технолошка компанија Твитер дозволила је свом комплетном особљу да ради од куће, на неодређено време.

Глобална компанија за консултације из менаџмента Макински, која саветује генералне директоре неких од највећих компанија на свету, позвала је корпорације да искористе садашњи тренутак да смање емисије угљеника.

Ова фирма тврди да компаније имају нову прилику да „учине своје операције отпорнијим и одрживијим док буду експериментисале из потребе."

Такође, постоји блиско садејство корпорацијских и владиних акција.

Један велики број компанија писао је британској влади, позвавши је да учини да опоравак буде зеленији.

Недавна глобална анкета Ипсос Морија показала је да у јавности постоји свест о томе да појединци нису највећи актери у причи о климатским променама.

„Увек је постојао огроман нагласак на промени понашања кад је у питању ублажавање глобалног загревања, али сада јавност захтева да индустрија и влада такође изврше утицај", каже Џесика Лонг, шефица одрживости у Ипсос Морију.

У анкети из маја 2020. године, троје од четворо људи анкетираних у 16 земаља очекује од влада да им заштита животне средине постане приоритет у плановима за опоравак од пандемије корона вируса.

Лонг каже да је у свим земљама у којима је Ипосос Мори спровео анкету 2019. године „глобални проблем број један била животна средина".

„Четворо од петоро анкетираних људи сматрало је да се крећемо ка еколошкој катастрофи," каже.

Оно што је изненадило Лонг и њене колеге анкетаре били су резултати недавног истраживања која указују на то да Ковид-19 није умањио ништа од тога.

„Више од 70 одсто испитаника широм света сматра да је, на дуже стазе, клима једнако озбиљна криза као Ковид-19."

У анкети из априла 2020. године, знатно више од половине међународног узорка рекло је да би их одвратило од гласања за неку политичку странку уколико се њен програм не би озбиљније бавио климатским променама, додаје.

Јесу ли политички лидери спремни да прибегну радикалнијим мерама како би заштитили планету и ухватили се у коштац са климатским променама које је изазвао човек?

Овај изазов посебно је релевантан сада када многи од њих покушавају да се изборе са једном од најтежих економских криза у наше време, уз масовну незапосленост.

Уз то, док многи људи осећају да јавни превоз више није безбедан, постоји притисак да се дозволи приватним аутомобилима већа слобода кретања у граду, што би могло да уназади одрживи бољитак постигнут у градовима током протеклих деценија.

Ко ће промене спровести у дело?

У априлу, Емануел Макрон, председник Француске, говорио је за Фајненшел тајмс усред изолације земље.

„Сви ми осећамо дубоко потребу да измислимо нешто ново, зато што је ово све што можемо да урадимо у овом тренутку", тврдио је он.

„Зауставили смо пола планете да бисмо спасили животе, не постоји преседан за тако нешто у нашој историји."

Људи су почели да схватају да „нико не оклева да доноси веома далекосежне, бруталне изборе кад је у питању спасавање живота. Исто је с опасношћу од климе", додао је он.

Међутим, ова јавна промоција радикалног ресетовања није убедила неке еколошки ангажоване чланове Макронове властите партије, који су у међувремену напустили њиховог лидера да би основали нову, више лево оријентисану и еколошки свеснију партију.

Можда ће иницијативу за промене водити градови, а не државе.

Марк Вотс предводи Ц40, мрежу светских мега-градова посвећених борби против климатских промена.

Од појаве Ковида-19, он сазива двонедељне састанке градоначелника великих градова да би разговарали о борби против епидемије и како руководити зеленим опоравком.

Вотс ми је рекао да је атмосфера могућности у ваздуху опипљива чак и током једног виртуелног састанка.

Градоначелници се према овом времену односе као према великом моменту који мења правила игре, каже он.

„Искуство с епидемијом је највећи притисак са којим се већина сусрела, док стотине хиљада људи умире у њиховим градовима.

„Али са повећаним јавним поверењем у владе, они осећају да је ово тренутак када морају да буду јаки и смели да предузму радикалне кораке како би заштитили нашу животну средину."

Откако је дошла на власт пре две године, градоначелница Мелбурна Кеп била је посвећена деловању у вези са климом, прогласивши ванредно стање због климе и биодиверзитета 2019. године.

Међутим, Ковид-19 јој је дао дозволу да радикално убрза еколошка унапређења града.

„Сада у дело спроводимо за само годину дана неке од наших амбиција за бициклистичке стазе, побољшања која је требало да се десе у року од деценије", каже она.

Град је управо саопштио и да ће посадити 150.000 дрвећа, жбуња и травнатих површина у наредних шест месеци, што је неприкосновено озелењавање мелбурнског пејзажа, у поређењу са много опрезнијих корацима прављеним пре пандемије.

Као што је Кеп објаснила с осмехом у гласу: „Сад имам више дрчности."

Додатно истраживање: Кејт Проворнаја

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]