Глобално загревање, Русија и Арктички поларни круг: Забележене рекордно високе температуре

Температура у Арктичком поларном кругу достигла је вероватно рекордну висину у суботу, када се попела на 38 степени Целзијуса у руском граду Верхојанск у Сибиру.

Рекорд тек треба да се потврди, али изгледа да је температура била 18 степени виша од просечне највише дневне температуре у јуну.

Топла летња клима није реткост у Арктичком кругу, али претходних месеци су забележене неуобичајено високе температуре.

Научници сматрају да се Арктик у просеку загрева дупло брже од остатка планете.

Верхојанск, место са око 1.300 становника, налази се тик унутар Арктичкој круга, у удаљеном делу Сибира.

У њему температуре падају до -42 степена Целзијуса у јануару, а расту до 20 степени у јуну.

Међутим, метеорологе је ове године забринуо истрајни топлотни талас у Арктичком кругу.

У марту, априлу и мају, сервис за климатске промене Коперникус је пријавио да је просечна температура била око 10 степени изнад нормале.

Почетком јуна, у деловима Сибира забележено је 30 степени, док је у месту Катанга у Русији - смештеном у Арктичком кругу - забележена нова рекордна температура у мају од 25,4 степена Целзијуса.

„Из године у годину, температурни рекорди се обарају широм света, али се Арктик загрева брже него било које друго место на Земљи", рекао је Ден Мичел, ванредни професор науке о атмосфери на Универзитету у Бристолу.

„Зато није изненађујуће видети да се достижу нови рекорди у овом региону. Видећемо још оваквих промена у блиској будућности".

Да ли је ово доказ климатских промена?

Анализа Сајмона Кинга, метеоролога ББЦ-ја

Топлотни таласи у подручју Арктика нису неуобичајена појава. Климатски обрасци широм света могу да се ускладе на такав начин да се топао ваздух преноси далеко ка северу, а хладни ваздух са полова ка југу.

Током протеклих пар месеци велика област високог притиска у источној Русији је била доминантна. То је довело до тога да јужни ветрови доносе топлији ваздух из околине тропских крајева, што је довело до више температуре од просечне.

Међутим, постојаност овог временског обрасца довела је до дуготрајности и обима топлоте који су забрињавајући. То је у складу са оним за шта климатолози верују да ће се на Арктику догодити због климатских промена.

Већина научника се слаже да се у претходних 30 година Арктик загрејао дупло више од глобалног просека.

Широм света, у периоду од 1960. до 2019. године, просечна температура ваздуха повећала за око један степен Целзијуса.

Међутим, како се приближавамо Северном полу видимо да је овде температура порасла више него било где другде - за око четири степена Целзијуса.

Зашто би требало да нас брине загревање на Арктику?

Загревање на Арктику доводи до отапања некада трајно замрзнутог предела снега и леда испод земље, такозваног пермафроста.

То забрињава научнике јер, како се пермафрост отапа, ослобађају се угљен диоксид и метан који су претходно били заробљени изспод земље.

Ови гасови са ефектом стаклене баште могу да изазову додатно загревање, као и да доведу до додатног отапања пермафорста, правећи тако зачарани круг познат као позитивна повратна спрега.

Високе температуре такође доводе до бржег отапања леда на Арктику, што води до већег отицања воде у океан и утиче на пораст нивоа мора.

И овде постоји елемент позитивне повратне спреге, преноси ББЦ сервис за времеску прогнозу, јер губитак белог леда који одбија светлост значи да тло и море апсорбују више топлоте. То доводи до већег загревања.

Такође треба узети у обзир утицај шумских пожара. Прошлог лета, опустошили су делове Арктика.

Иако су чести током лета, високе температуре и јаки ветрови их чине неуобичајено снажним.

Обично почињу да се јављају почетком маја и достиужу врхунац у јулу и августу, али до краја априла ове године су у сибирској области Краснојарск већ били десет пута већи у односу на исти период прошле године, саопштио је министар за ванредне ситуације Русије.

Најврелије лето у историји?

Анализа Џастина Роулата, главног дописника у области животне средине

Па, 2020. година свакако се кандидује за најтоплију.

Метеоролошка служба Велике Британије, предвиђа да су шансе 50:50 одсто да ово буде најтоплија година откако се спроводе мерења.

У великом делу Северне Европе и Азије пролеће је било врло благо, а на почетку лета забележене су просечне температуре за десет степени више него у просеку.

До сада је најтоплија година у историји мерења била 2016. И даље „за длаку" води испред 2020, али чека нас тесна трка.

Наравно, ово није изненађење.

„Пореметили смо енергетску равнотежу на целој планети", упозорио је Крис Репли са Универзитетског Колеџа у Лондону.

Из године у годину сведоци смо постављања нових температурних рекорда, упозорава стручњак.

„Ово је порука упозорења коју нам шаље Земља. А ми је игноришемо на сопствену штету".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]