Фудбал, Ливерпул и Клоп: Како је Немац вратио шампионски дух на Енфилд

Када се Јирген Клоп, првог радног дана на Енфилду, 8. октобра 2015. године, обратио јавности као нови менаџер Ливерпула, једна порука коју је тада изрекао издвојила се као кључна.

„Уместо што сумњамо, морамо да почнемо да верујемо", рекао је харизматични Немац док су камере и рефлектори светских медија били уперени у њега.

Само пет година касније, нико више не сумња у Клопа и његове играче. Након преузимања тима док је био 10. у првенству, направио је изузетан скок до шесте титуле Лиге шампиона, а сада и до титуле у Премијер лиги.

Ливерпул и њихов менаџер су били приморани да крунисање чекају додатна три месеца због тога што је сезона била прекинута услед вирусне пандемије, али трофеј је награда за оживљавање клуба.

Клопову слику у јавности персонификује појава крупног човека са присним приступом и експлозивним смехом. Његова енергична појава у техничком поред терена, прославе са играчима и навијачима.

Много тога се дешава и ван јавности - толико тога што раскринкава све оне бесмислене тврдње да је Клопов највећи тренерски квалитет то што добро зна да бодри свој тим.

Иза сцене, далеко од погледа јавности, његов пажљив приступ, као и његово разумевање модерних фудбалских стремљења и свега што се дешава ван терена, чине га кључном фигуром у Ливерпуловом спектакуларном буђењу.

Утисак да се он једноставно само шетка Мелвудом, смешкајући се и грлећи са људима, може да опстане само код оних који желе да пониште његов бриљантан успех или да омаловаже његову тактичку проницљивост.

У реалности, ствари су дијаметрално супротне.

Клоп верује да су тренинзи место на којем се прави разлика. Ту се спроводи обука, испробавају тактичке замисли.

Додајте томе још нека спектакуларна појачања и добијате шампионе Премијер лиге за 2019/20.

Клоп сваки тренинг пажљиво припрема са својим сарадницима. Затим се обраћа играчима и саопштава им детаље везане за њихове обавезе.

Он није само Ливерпулов менаџер, већ је и Ливерпулов тренер.

Сваки аспект је припремљен и анализиран у минут, сваког дана.

У припреми утакмице он незаустављиво прикупља информације пре него што их сажме у најзначајније и најхитније детаље.

На Енфилду се то сматра кључном вештином која из њега извлачи његов највећи квалитет - способност да доноси велике и исправне одлуке брзо, без премишљања.

Сам Клоп је типичан модел планирања и ефикасности који очекује и од других.

Он инсистира на тачности и да све ради као сат. Ако је састанак заказан за 10 ујутро, онда је то 10 ујутро.

Тајна његовог и успеха Ливерпула је у жестоко мотивисаним појединцима. То је напоран посао и за менаџера и за све око њега.

Као што он сам каже: „Живим 100 одсто за момке и са момцима".

Овде нема никакве преваре. Нема ,,холивудских" тренутака који ће променити причу о крунисању Ливерпула као шампиона Премијер лиге.

Клоп је вођа, стратег и инспирација. Али наравно, иза њега стоји тим.

Када је Немац стигао на Енфилд било је неизбежно да са њим стигну и његови блиски сарадници у које је имао поверење - Жељко Бувач и Петер Кравиц.

Бувач и Кравиц су заузимали централна места у његовом стручном тиму док је био у Мајнцу и Дортмунду. Трио је био на окупу где год да су ишли.

У оквиру таквог састава, Бувач, ненаметљиви Србин из Босне, је био познат и као ,,Мозак" због знања о тактичком деловању, док је Немац Кравиц био ,,Око" због својих аналитичких вештина.

Али када је Бувачева 17-годишња сарадња са Клопом изненада прекинута у априлу 2018. године, то је довело до нове динамике у Ливерпуловом стручном штабу - као и до нових успеха.

Клоп је, наравно, лидер у свим областима, док се Кравицу сада придружио Пеп Линдерс.

Холанђанин, који има 37 година, је већ оставио снажан утисак у Ливерпулу пошто је радио као тренер селекције до 16 година пре него што је постављен за развојног тренера првог тима 2015.

Три године касније, Линдерс је отишао и преузео НЕЦ Најмехен у Холандији.

Био је то кратак излет и када је напустио ту позицију Клоп није размишљао ни тренутка, већ га је вратио пред старт сезоне 2018/19 да попуни празнину насталу Бувачевим одласком.

И Кравиц и Линдерс су помоћници менаџера. Ту не постоји даља хијерархија и обојица обављају кључне, али различите улоге у оквиру Клоповог тима.

Кравиц води тим у којем су четворица аналитичара и они се фокусирају на све аспекте претходне или наредне утакмице и од тога зависи и начин на који ће се одвијати тренинг, али и сам састав тима.

Он присуствује тренинзима свакодневно.

Пример на којем се најбоље види како функционише партнерство између Клопа и Кравица је најочитији у порукама које су размењивали током Светског првенства у Русији 2018. године.

Они су се сложили око већег утицаја дефанзивне и офанзивне линије тима и донели одлуку да он мора да буде иновативнији, посебно у тренутку када је Ливерпул био појачан и наоружан висином Вирџила ван Дајка и центаршутевима Трента Алексaндeра-Арнолда.

Бројке говоре саме за себе.

Током сезоне 2017/18 Ливерпул је постигао 13 и примио 12 голова из уиграних акција.

Већи степен концентрације и увођење иновација након Светског првенства довели су их до скора од 29 датих и само 8 примљених голова у периоду који је уследио.

Овакво посвећивање пажње детаљима довело је и до доласка Данца Томаса Гронемарка као специјалисте за организацију игре након извођења аута.

Ово именовање је служило да се избегну грешке и повећа ефикасност игре након прекида.

Свеједно, Ливерпул и Кравиц нису робови оваквих детаља. Он и Клоп и даље желе довољно простора за импровизацију и спонтаност код уиграних акција.

Постоји ли бољи пример за тако нешто од брзо изведеног корнера Трента Александра-Арнолда који је заледио Барселону током прошлогодишњег реванш меча у полуфиналу Лиге шампиона на Енфилду?

Током регуларне недеље у Мелвуду, Кравиц обично припреми 90-минутну презентацију која се касније, током два додатна састанка, своди на полусатну анализу коју менаџер износи играчима дан пре меча.

Главни циљ оваквог приступа је да играчи Ливерпула постану свесни снаге противника. Међутим, то им даје и простор да са већим самопоуздањем, а у складу са својим могућностима, нападну и надмудре противника.

Клоп, по обичају, има последњу реч. Ипак, Кравицове анализе увек имају кључни значај. А све је видљивије и присуство енергичног и тактички прецизног Линдерса.

Линдерс представља оне класичне, бучне асистенте и заједно са Клопом учествује на многим тренинзима.

Он је такође и спона која повезује друге службе у Ливерпулу, неко ко уобличава оперативни менаџмент и скицира будуће обавезе као што је распоред тренинга не би ли се осигурало да играчи имају довољно одмора и могућности за максимални учинак.

Клопово самопоуздање и вера у оне око њега су велики. ,,Ја знам да сам добар у пар области и јако добар у још неколико и то је довољно.

Моје поверење је довољно велико да могу да пустим људе да расту са мном. Ту нема никаквих проблема. Мени је потребно да будем окружен стручњацима".

Управо је овако детаљан приступ заслужан за скоро па перфектан учинак у различитим фазама током претходне две сезоне.

Баш као што је Брајан Клаф рекао за Питера Тејлора - роба коју имаш у задњем делу радње подjеднако је битна за успех као и оно што може да се види у излогу.

На самом терену, Клоп је заслужио репутацију тренера који је раме уз раме са другим великанима који данас раде у Премијер лиги, као што су Пеп Гвардиола из Ситија, Карло Анћелоти из Евертона или Жозе Мурињо из Тотенхема.

Такође, он је и тренер уз којег, скоро без изузетка, играчи напредују, без обзира да ли их је он довео или су већ били у Ливерпулу.

Џордан Хендерсон, капитен Ливерпула којег је у клуб довео Кени Далглиш у јуну 2011. године, имао је много критичара скоро до самог тренутка када је подигао пехар Лиге шампиона прошлог маја у Мадриду. Клоп се ниједног тренутка није двоумио.

У овом тренутку су Хендерсонова форма и репутација на свом врхунцу.

Роберто Фирмино је још један од играча које је затекао у клубу. Његов долазак из Хофенхајма у јуну 2015. године је такође изазвао сумње у „трансфер комисију", групу која је била задужена за стратегију куповине и која је била одговорна за промашаје којих је било много више од погодака.

У прошлости је заиста било оправдано преиспитивати конфузну трансфер политику клуба, нарочито после одласка Луиса Суареза у Барселону за 75 милиона фунти у лето 2014.

Типичан пример је и лудост у виду ангажовања Марија Балотелија из Милана за 16 милиона фунти и то кратко након изјаве тадашњег менаџера Брендaна Роџерса који је јавно инсистирао да се то не ради:

„Категорички тврдим да он неће доћи у Ливерпул".

Под Клоповим наџором, Фирмино се сада преселио у категорију играча који су светска класа. Вирџил Ван Дајк, Мохамед Салах, Садио Мане и голман Алисон - који су били квалитетни играчи и када су стигли - сви су они постали још бољи због рада са Клопом.

Мане је за ББЦ спорт изјавио:

„Близак је са играчима и на терену нам даје стриктна задужења, што је заиста јако важно свим играчима. У исто време се пријатељски опходи према нама. То је једна од његових јачих страна".

Од када је Клоп дошао, трансфер политика Ливерпула је постала пример за ефикасност.

Овог јануара, пре него што су његови ривали направили било какав потез, он је за 7,5 милиона фунти потписао Такумија Минамина из Ред Бул Салцбурга.

Све је било обављено првог дана у месецу. Исто се десило и са довођењем Ван Дајка из Саутемптона за 75 милиона фунти. Све је било најављено 27. децембра 2017. године. Уговор је потписан 1. јануара 2018.

За све је то заслужно, у великој мери, оно што иза сцене на Енфилду називају Ливерпуловим „светим тројством", а које чине Клоп, спортски директор Мајкл Едвардс и Мајк Гордон, човек који има други највећи број акција клуба и за којег се може рећи и да је „руководећи власник".

Гордон има апсолутно поверење власника клуба Џона В. Хенрија и председавајућег Тома Вернера.

И док је Хенри номинални вођа, Гордон је најутицајнији власник јер доноси кључне одлуке заједно са Клопом и Едвардсом, без обзира да ли се ради о потписивању нових играча, обнављању или продужавању уговора, или чак и о ангажовању нових тренера за играчку академију.

Гордон доноси коначну реч и у осталим великим пројектима, као што је улагање 60 милиона фунти у проширивање капацитета стадиона на преко 60.000 посетилаца, или 50 милиона у нове објекте у тренинг кампу у Киркбију.

Али он није само онај који потписује чекове. Инсајдери са Енфилда препознају и његов бритак фудбалски ум, као и способност да доноси пословне одлуке.

Он своју улогу види у оснаживању Клопове и Едвардсове улоге у процвату фудбалске секције. Он има апсолутно поверење у њихов суд. Њих тројица су у редовном, дневном контакту, Воцап поруке само лете међу њима.

Едвардс је у клуб дошао 2011. године као главни аналитичар, да би у новембру 2016. био постављен за спортског директора. Што се тиче његове слике у медијима, он остаје тајновит и неухватљив, далеко од ока јавности.

Он сматра да му то помаже да свој посао обавља испод радара и да лакше може да Клопу и Ливерпулу омогући све што им је потребно.

У Мелвуду, прича је другачија. Едвардс је поштован и цењен, он практикује политику отворених врата са својим запосленим и има поверење у сопствени тим који чине шеф скаутинг службе Дејв Фалоус, главни скаут Бери Хантер, као и Иан Грејем, Џулијан Ворд и Дејв Вудфајн.

Када је Клоп у децембру потписао нови уговор који га везује за клуб до лета 2024, рекао је:

„Морам да истакнем улогу нашег спортског директора Мајкла Едвардса на овом нашем путовању. Сарадња са њим и његов допринос су били подjеднако важни за освајање трофеја као и улога било кога другог ко је учествовао у освајању трофеја".

Едвардс има своj тим. Клоп свој. Гордон даје моћ и учествује у дискусији о отпустањима и у свему томе лежи тајна Ливерпуловог препорода.

Један од примера о томе како функционише троугао моћи је оно што се догодило током турнеје у лето 2017, када је играч средине терена Филип Кутињо изненада саопштио клубу да је несрећан и да жели да се пресели у Барселону која је управо продала Нејмара Пари Сен Жермену.

Кутињо је, и поред неспорног бриљантног квалитета, био у ствари сматран за играча од којег Ливерпул превише зависи. Када није играо добро, као што је био случај 2016. године када се играло финале Лига Европе против Севиље у Базелу, цео тим је испаштао због тога.

Када је Бразилац остварио наум у јануару 2018, направљен је план да клуб заврши два од најзначајнијих потеза у скоријој историји - дуго планирану потеру за Ван Дајком, као и долазак бразилског голмана Алисона из Роме за 66,8 милиона фунти.

Кутињо није замењен, али су направљене куповине у другим линијама тима које су Ливерпул довеле до тренутног нивоа.

У фебруару 2017, Ливерпул је саставио листу играча на које се намерио, укључујући Јулијана Бранта из Бајера из Леверкузена и Кристијана Пулишића који се истакао у Борусији из Дортмунда и који је сада у Челзију.

Име Мохамеда Салаха из Роме је било негде другде на Ливерпуловом радару.

Уговор са Салахом је био остварен, а Клоп је био веома захвалан на Едвардсовом инсистирању да је тај потпис можда и кључни у трансформацији тима.

Управо је такав аналитички и колегијални систем оно на чему европски елитни клубови највише и завиде Ливерпулу и да је то основа свих планова који су након 30 година вратили титулу на Енфилд.

Клоп није све ово радио због садашњег тренутка. Он се бавио будућношћу.

У својим првим данима у Ливерпулу, у октобру 2015, Клоп је био виђен како обилази тренинг центар у Мелвуду са директором академије Алексом Инглеторпом.

Ово није била само рутинска шетња новог менаџера. Он је осматрао са чим ће све морати да се бави.

Клоп је вољан да троши велики новац, али не и да га баца.

Развој и улога младих играча као што су тинејџери Куртис Џонс и Неко Вилијамс у победи у ФА Купу против Евертона и Шрузберија - када је Клоп дао шансу момцима из јуниорског тима, а првотимце послао на зимски одмор - потврда је такве стратегије.

Он чврсто верује да је база најважнија. Ливерпул ће потписивати врхунске играче и сада се налази у ситуацији да то и може да ради, али Клоп зна да има златне резерве.

Развој Џонса и Вилијамса и његово поверење у њих значе да Ливерпул по свему судећи има још 50 милиона које може да потроши негде другде.

Није Клоп баш толико романтичан. Све одлуке се доносе на бази пословне реалности, али ако је неко ко може да направи разлику ту - Ливерпул ће кренути у лов на њега. Клоп је штедљив, али је и стратег.

Само је свеобухватна политика довела Ливерпул до места на којем је сада, а то је, по мишљењу многих, позиција најбољег на свету, са тимом и клубом начињеним по Клоповом моделу.

Бивши извршни директор Ливерпула, Иан Еир, који је био поред Клопа када је он представљен на Енфилду, каже: ,,Да ли је Јирген онај прави за Ливерпул? Апсолутно јесте".

„Све је то природно. Ништа није измишљено. Он ништа не чини ради ефекта. Он је природни катализатор. Кад он уђе негде, аутоматски диже ниво енергије у соби".

„Он је крупан, импозантан. Воли да грли људе. Све то ради зато што је за њега то природно. Он не планира да грли сараднике и играче. Он то ради зато што се брине о људима. То је Јирген Клоп. И савршено се уклапа".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]