Рат и Сирија: Асад под притиском због погоршања економске кризе

Не ради се о масовним демонстрацијама, као што су биле тада, али су транспаренти остали исти.

Старе замерке никад нису нестале. Овај пут незадовољство потиче од несташице хране.

Земља је затворенија него пре за стране новинаре, али сви показатељи сиромаштва указују на то да тежак живот само постаје још гори.

Рат није окончан и већ траје скоро као два Светска рата заједно.

САД процењују да је убијено око 700.000 људи, а да 90 одсто преживелих у Сирији живи у сиромаштву. Демонстранти су се вратили на улице у јужној Сирији, где је 2011. године отпочела побуна против председника Башара Ал Асада.

Нико тачно не зна колико је рат нашкодио сиријској економији. Према једној процени, ради се о штети у вредности од око 630 милијарди долара.

Оно што је преостало нашло се на удару нове и тешке кризе.

Резултат је, каже сер Марк Лоукок, шеф Канцеларије Уједињених нација за координацију хуманитарних послова, да су „Сиријци сада масовно гладни онако као што нису били пре само годину или две."

То се дешава, каже он, зато што почињу да се осећају економске последице Ковида-19, не само у Сирији, већ и широм света.

„Наша глобална пројекција је да се удвостручио број људи широм планете који ће се наћи на нивоу гладовања на граници умирања од глади."

У Сирији, храна је дупло скупља него што је била прошле године.

Глобална криза коју је изазвала пандемија све је озбиљнији разлог за то, али су критични фактор и банке у суседном Либану које се налазе на ивици колапса.

Сирија је користила Либан као везу са спољним светом. Кад су либанске централне банке увеле строга ограничења како би спречиле потпуни колапс банака у земљи, сиријска валута пала је са финансијске литице право у понор.

Бројке су, ако су све што имате код себе сиријске фунте, застрашујуће.

За оне који су довољно срећни да раде, права вредност просечне месечне плате од 50.000 сиријских фунти пала је са око 50 фунти крајем 2019. године на 12 фунти у овом тренутку.

А спрема се још тежи ударац.

Ове недеље ће бити уведене нове строге америчке санкције, према закону који се зове Цезаров.

Назван је тако у част шифрованог имена војног фотографа који је побегао из Сирије са 53.275 слика мучења и смрти направљених унутар режимских затвора.

Према овом закону, америчка политика је да „дипломатске и мере економске присиле морају бити примењене како би се влада Башара Ал Асада приволела на то да заустави убилачке нападе на сиријски народ и подржи транзицију ка сиријској влади која поштује владавину закона, људска права и мирољубиву коегзистенцију са суседима."

Поред Асадовог режима, једна од мета је и Иран, кључни савезник Сирије поред Русије.

Председник Америке Доналд Трамп и државни секретар Мајк Помпео виде Иран као америчког непријатеља број један на Блиском Истоку и против њега усмеравају кампању „максималног притиска".

Какве год биле намере америчких законодаваца, уколико се буду придржавали сваког слова, санкције би могле да избришу највећи део онога што је преостало од сиријске економије.

Економске санкције обично су веома туп инструмент који често погађа људе којима би требало да помогне више него оне којима жели да нанесе штету.

Председник Асад је много безбеднији сада због војних победа око којих су му помогли савезници, а посебно Русија.

Али сада је постало очигледно да далеки крајњи циљ рата не води до мира.

О судбини северне Сирије неће одлучивати Сиријци, већ Русија, Турска и САД.

Екстремисти Исламске државе врше прегруписавање у пустињама централне Сирије, убијајући владине снаге у брзим, изненадним нападима.

Побуњеници у јужној Сирији су се предали 2018. године, мада се незванична побуна наставља.

А сада је економска криза натерала демонстранте да поново изађу на улице, отворено извикујући слогане из 2011. године којима се захтева рушење режима.

Председник Владимир Путин користи рат у Сирији да поново успостави руско присуство на Блиском истоку. Али руска победа могла би да буде једнако горка као и Асадова, према речима Роберта Форда, који је био последњи амерички амбасадор у Сирији.

„Руси су упућени на сиријског савезника који је економски веома слаб а они немају средства којима би могли да реше те економске слабости својих савезника. На неки начин, имају великог мртвог албатроса који им виси око врата."

Упркос томе, Башар Ал Асад не иде никуда, сматра Форд.

„Мислим да се западне земље надају да ће санкције бити толико сурове да ће он бити приморан да сиђе са власти. Али то ми се чини више као надање него као озбиљна анализа, пошто ионако није јасно шта би дошло после Башара."

Како ствари тренутно стоје, Сирија нема шансе за политичко решење, што значи да нема шансе за мир.

И док је светска економија на интензивној нези, ни пријатељи ни непријатељи режима немају милијарде неопходне за реконструкцију земље.

А сиријска економија убрзано пада све ниже док њен народ гладује.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]