Крај изолације и корона вирус: Шта могу да урадим да смањим ризик од добијања Ковида-19

Колико је опасно по мене уколико човек кине у реду за улазак у аутобус? Да ли би стварно требало да идем у ресторан? Или уопште да улазим у јавни превоз?

Како већи део света почиње да излази из изолације а ми се враћамо нашим друштвеним срединама и активностима, опасност од добијања и ширења вируса корона се повећава, изазивајући код људи страх од другог таласа заразе.

Разговарали смо са имунологом и ванредним професором биологије Ерином Бромажом о томе како бисмо могли да смањимо ризик од добијања Ковида-19.

Он држи предавања из епидемиологије о заразним болестима на Универзитету Масачусетс Дартмут у САД и пажљиво је пратио ову пандемију.

Више него стручњака о овој конкретној болести, себе доживљава као вештог комуникатора научних информација и писао је постове на блогу о ризицима од вируса корона који су прочитани скоро 16 милиона пута.

Ово су његови савети како да останемо безбедни док се враћамо у неку врсту нормалности.

Где се људи разбољевају?

Доктор Бромаж каже да се већина људи зарази у властитом дому од неког члана домаћинства, који болест пренесе другима у кући преко непрекидних контаката.

Али шта је са ситуацијама изван нашег дома? Јесмо ли у опасности током дневне шетње парком? Хоће ли ми вирус пренети тај неодговорни џогер који трчи без маске?

Вероватно неће, каже професор.

„Напољу имате безгранично разблаживање", рекао је он за ББЦ. „Дакле, издахнете га и он се распе веома, веома брзо."

То значи да је мало вероватно да ћете бити изложени вирусу довољно дуго да се њиме заразите.

„Да бисте се заразили морате да будете изложени заразној дози вируса; на основу студија заразних доза са МЕРС-ом и САРС-ом, неки процењују да је потребно 1.000 виралних честица САРС-ЦоВ2 да би се зараза примила", написао је он у блогу.

Овај број је предмет расправе и мора се утврдити експериментима, али служи као корисна референца да би се демонстрирало како долази до инфекције.

Кључни поента овде је да можете да достигнете тај број - колики год да је - на разноразне начине:

„Можете да примите 1.000 виралних честица једним удисајем... или 100 виралних честица сваким удисајем током 10 различитих удисаја или 10 виралних честица у 100 удисаја. Свака од ових ситуација може да доведе до инфекције", објашњава он.

А то значи да су случајеви у којима не проводимо много времена са зараженим људима - тај џогер са лошом представом о социјалном дистанцирању - мало вероватни да вам дају заразну дозу.

Које су, онда, ситуације које би требало више да нас брину?

Људи који исказују симптоме

Кашаљ и кијање заиста преносе болести, али у веома различитој мери.

Једно кашљање избаци око 3.000 капљица при брзини од 80 километара на сат, тврди доктор Бромаж. Већина капљица прилично је велика а због гравитације оне брзо падају на земљу, али остале остају у ваздуху и могу да путују просторијом.

Ако особа са којом сте затворени у лифту кине уместо да се накашље, ваши проблеми управо су се удесетостручили.

Једно једино кијање ослобађа око 30.000 капљица, са много мањих капљица које прелазе много веће раздаљине - врло лако стигну чак на други крај просторије - и при брзини и до 320 километара на сат", каже доктор Бромаж.

„Уколико је особа заражена, капљице из једног јединог кашљања или кијања могу да садрже чак 200 милиона честица вируса", написао је он.

„Дакле, уколико се налазите лицем у лице са датом особом, ви разговарате и та особа кине или се закашља директно у вас, прилично је лако замислити како бисте могли одједном да удахнете 1.000 честица вируса и одмах се заразите."

Чак и ако нисте били присутни приликом самог чина кашљања или кијања, могли бисте да не будете безбедни.

Неке заражене капљице довољно су мале да се задрже у ваздуху неколико минута, а ако ви уђете у просторију у том периоду, могли бисте потенцијално да удахнете довољно њих да зарадите инфекцију.

Асимптоматични, а шире вирус

Знамо да људи могу да буду заразни око пет дана пре него што почну да показују симптоме - а неки од њих не морају ни да их имају.

Штавише, чак и дисање испушта примерке вируса у средину.

Али колико њих?

„Један једини издисај испушта од 50 до 5.000 капљица. Већина има малу брзину и врло брзо падне на земљу", тврди доктор Бромаж.

Кад дишемо кроз нос, избацујемо још мање капљица.

„Још се више тога профилтрира и иде право надоле. Дакле, испоставља се да се врло мало патогена - виралних честица - ослобађа дисањем", рекао је он за ББЦ.

„Што је још важније, због изостанка велике снаге приликом издисаја, виралне честице из доњих респираторних предела ни не излазе напоље."

Ово је веома важно зато што су ткива која се налазе у тим нижим пределима места где се вирус корона налази у већој концентрацији.

Не знамо тачно колико се виралних честица САРСА-ЦoВ2 (овог корона вируса) ослобађа дисањем, али доктор Бромаж наводи студију која показује да особа заражена инфлуенцом дисањем ослобађа око 3 до 20 РНК примерака вируса у минуту.

Уколико та цифра важи и за вирус корона, заражена особа у окружење издише 20 примерака у минуту.

Морали бисте да удишете сваку честицу коју је та особа издахнула 50 минута да бисте стигли до цифре од 1.000 примерака о којој смо причали раније да је неопходна да бисте се заразили.

Дакле, ту можемо да видимо да је много мања вероватноћа да ћемо се заразити уколико се само налазимо у просторији са неким ко је заражен, али он не кија ни не кашље.

Причање појачава ослобађање респираторних капљица отприлике десетоструко на око 200 примерака вируса у минуту, тврди доктор Бромаж.

Певање и викање драматично повећавају количину капљица у ваздуху.

„Кад дође до викања или певања, у том стадијуму капљице заиста излећу, а оне би чак могле да стигну из самих дубина ваших плућа, будући да из себе избацујете тај звук великом силином", рекао је он за ББЦ.

Ове капљице такође долазе из предела у ком је већа вероватноћа да је ткиво контаминирано.

„Дакле, све што доводи до снажне емисије избацује више тих респираторних капљица у ваздух из ткива које ће имати већи вирални терет", каже он.

Иако је много теже заразити се на тај начин, студије процењују да многе заразе - а вероватно и већина преношења болести изван куће - потиче од људи који не показују никакве симптоме.

Које средине су посебно ризичне?

Најризичније су, наравно, оне професије које су у директном контакту са зараженима.

Такође знамо да су одређене средине довеле до зараза широких размера. Иако су се по том питању прекоокеански бродови можда највише урезали у свест јавности, доктор Бромаж истиче канцеларије отвореног плана, као и спортска и друштвена окупљања као што су рођенданске журке, сахране и хорска приредба.

У овим случајевима, људи су били много више угрожени од изложености вирусу због времена које су провели у присуству заражене особе у затвореном.

„Чак и ако су били 15 метара далеко - као у хору или кол центру - чак је и мала доза вируса у ваздуху која је стизала до њих током дужег временског периода била довољна да их зарази", каже он.

Како се будемо све више враћали на посао, неке професије посебно представљају разлог за забринутост.

Канцеларије отвореног плана са лошом вентилацијом нарочито су проблематичне.

Доктор Бромаж наводи један случај кад су заражена 94 од 216 канцеларијских радника у једној згради у Јужној Кореји, од којих је огромна већина била на једној страни једног спрата, где су делили велики отворени простор.

Зубари не чине велики део становништва, али ће бити посебно изложени ризику.

„То је занимање које ствара огромну количину аеросола, само преко процедура које зубари у свом послу обављају, и зубарске праксе ће морати заиста добро да размисле о свом радном простору како би заштитиле понајпре властите запослене, јер неће запослени заразити пацијента, већ ће пацијент заразити запосленог, због бушења, усисавања и свих оних течности која се распрскавају свуда."

Наставнички кадар такође се суочава са повишеним ризиком, каже он.

„Имате остарелу популацију наставника и професора са млађим људима у густо натрпаним просторијама. Мораће добро да се промисли како ова радна места учинити безбедним."

Напољу и унутра

Доктор Бромаж каже да је врло мало случајева заразе забележено у спољним срединама.

Ветар и отворени простор разређују вирално оптерећење, а сунце, топлота и влажност такође би могли да имају одређени утицај на то колико дуго преживљава вирус.

Одржавањем социјалне дистанце и ограничавањем трајања тих интеракција, додатно можемо да смањимо ризик.

Али неке интеракције на затвореном могу да буду веома ризичне.

Догађаји са много присутних на којим се прича, пева или виче наравно да ће бити високог ризика, а проласком времена мере социјалног дистанцирања на затвореном постају све мање ефикасне.

Простори са ограниченом разменом или рециклажом ваздуха посебно су проблематични.

Али шопинг - поготово за муштерију - много је мање ризичан, док год проводите релативно мало времена у једној те истој средини.

Процењивање ризика

Како се ограничења у вези са вирусом корона буду постепено све више укидала, доктор Бромаж каже да треба критички да процењујемо властите активности у погледу ризика.

За затворене средине, узмите у обзир колико има простора за ваздух тамо где улазите, број људи који су у сваком тренутку унутра и колико ћете времена провести тамо.

„Уколико седите у добро проветреном простору, са мало људи, ризик је мали", каже он.

„Уколико сте у канцеларији отвореног плана, заиста морате критички да процењујете ризик (величина простора, број људи, проток ваздуха). Уколико сте на послу који захтева разговор лицем у лице или још горе, викање, морате сами да процените ризик."

У случају посете тржном центру, на пример, „мала густина људи, висока прозрачност продавнице, заједно са ограниченим временом проведеним унутра, значи да је шанса да муштерија запати заразну дозу мала.

Али што се тиче радника у продавници, продужено време које они проводе у продавници пружа много већу могућност да приме заразну дозу", каже доктор Бромаж.

Напољу је ризик од заразе много мањи, зато што ће се заразне капљице брже расути, али не заборавите да је за инфекцију потребна „и доза и време".

„И док сам се ја овде усредсређивао искључиво на респираторну изложеност, молим вас, не заборавите површине. Те заражене респираторне капљице морају негде да падну. Често перите руке и престаните да пипкате лице!", пише он.

Требало би вероватно и да престанете да дувате у те свећице на рођенданској торти.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]