Корона вирус: Можете ли да се заразите од преминуле особе

Широм света, Ковид-19 нам приређује суморне сцене мртвих пацијената без вољених у близини који би их оплакали.

И те слике не само да изазивају страх од смрти, већ и од самих мртвих. Страх од болести која се шири после смрти и могућности добијања вируса од заражених лешева.

Могу ли мртва тела заражених да пренесу Ковид-19? Је ли безбедно одржати сахрану? И треба ли жртве да буду покопане или кремиране?

Ево шта знамо.

Могу ли мртва тела да пренесу Ковид-19?

Према Светској здравственој организацији (СЗО), док год су предузете све неопходне мере опреза, нема разлога за страховање да ће се Ковид-19 раширити преко мртвих тела.

Вирус Сарс-ЦоВ-2, који је одговоран за ову болест, преноси се углавном преко капљица које испуштају људи, на пример, када говоре, кијају или кашљу.

Међутим, он може да преживи и до неколико дана на одређеним чврстим површинама.

„До дана данашњег нема доказа да су мртва тела преносила ово стање живима", изјавио је Вилијам Аду-Кроу, портпарол Панамеричке здравствене организације (ПАЗО/СЗО), на конференцији за штампу почетком овог месеца.

Може ли вирус да преживи у мртвим телима?

„Е сад, упркос томе, ово не значи да кад кажемо да они нису заразни, треба толико да волите мртве да пожелите да их љубите или томе слично", додао је овај експерт.

„И даље морамо да се држимо превенције и контроле."

Препоруке Светске здравствене организације објављене у марту наводе да „сем у случају хеморагијске грознице (као што су ебола и марбург) и колере, мртва тела генерално гледано нису заразна.

„Само плућа пацијената са пандемијском инфлуенцом, уколико се не рукује њима правилно током аутопсије, могу бити заразна. Иначе, лешеви не преносе болести."

Али лешеви људи који премину од акутног респираторног синдрома и даље у плућима и другим органима могу да садрже живе вирусе.

Они могу да се отпусте током аутопсије, у којој се користе медицински алати, или током унутрашњег прања.

Рођаци или пријатељи жртве Ковида-19 морају да буду сигурни да су за укоп или кремацију тело спремили адекватно обучени и заштићени професионалци, као што су радници погребног предузећа.

Може ли да се одржи сахрана?

На неким местима, прост број смрти изазваних Ковидом-19 довео је до кризе у погребној професији.

И у склопу смерница о социјалном дистанцирању, у неколико земаља сахране су забрањене. Друге их и даље дозвољавају, али уз строго ограничено присуство ожалошћених.

СЗО каже да породица и пријатељи преминулог могу да виде тело током сахране, док год се придржавају одређених ограничења.

„Не смеју да додирују или љубе тело и морају да перу руке темељено сапуном и водом после гледања тела; мере физичког дистанцирања морају строго да се примењују (најмање један метар између људи)", каже се у смерницама.

Људи са респираторним симптомима не треба да иду на сахрану или макар морају да носе маску на лицу да би спречили ширење инфекције, додаје се.

А деца, људи старији од 60 и особе на имуносупресивима не смеју да имају било какав директан контакт са мртвим телом.

Могу ли тела да се укопају или морају да се кремирају?

СЗО такође каже да су и укопи и кремације подједнако прихватљиви.

„Распрострањен је мит да особе које су умрле од заразних болести морају да се кремирају, али то није истина. Кремација је питање културолошког избора и доступних ресурса", додаје она.

Они чије је задужење да рукују телима - на пример, да их положе у гроб - морају да носе рукавице и да темељно оперу руке пре и после те радње, бацивши рукавице које су користили.

Нема потребе за убрзаним одлагањем тела жртава Ковида-19, додаје СЗО.

Такође није неопходно спаљивати ствари покојника, али њима се мора руковати у рукавицама и темељено их дезинфиковати детерџентом, 70-процентним раствором етанола или варикином.

Одећа може да се опере или у машини са детерџентом за веш на високим температурама (60−90°C) или потопљена у врелу воду и сапун у великом бубњу, мешајући их уз помоћ штапа и избегавајући прскање.

Сачувати достојанство

СЗО каже да „достојанство покојника, њихове културолошке и верске традиције и њихове породице, морају да се поштују и штите током читавог процеса."

Али како се паника шири, то се у неким деловима света показало изузетно тешким.

Мервин Теран, шеф еквадорског удружења погребних предузећа, рекао је за ББЦ Мундо да се ситуација „потпуно отргла контроли" у покрајини Гајас, где су за само неколико недеља смрти од Ковида-19 премашиле бројку од 10.000.

Еквадор је друга најпогођенија земља у Латинској Америци, одмах после Бразила. Здравствени систем није успео да издржи притисак; ковчези и тела остајали су данима на улици кад би се препуниле мртвачнице.

Болнице су слале тела у складишта без климатизације или адекватне инфраструктуре за чување лешева.

„Чак и за нас, који смо навикнути да стално виђамо реалност смрти, било је веома тешко улазити у складишта како бисмо идентификовали тела. Лешеви су се надимали и прштали од течности после свега 24 часа", каже Теран.

На другим места, слике масовних гробница у Њујорку, бразилском граду Манаусу или Истанбулу завршавале би у светским вестима.

Али сурова реалност смрти у време вируса корона не би смела да спречи да се мртвима пружи достојанствен опроштај, каже СЗО - и њиховим вољенима омогући простор за ожалошћеност.

„Власти би требало да излазе на крај са сваком ситуацијом од случаја до случаја, балансирајући права породица, потребу за истрагом узрока смрти и ризик од изложености зарази", каже ова организација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]