Диносауруси и фосили: Најмањи диносаурус откривен „заробљен у ћилибару"

Научници су открили нешто за шта тврде да је најмањи познати диносаурус.

Нову врсту је једна чланица тима описала као „најчуднији фосил" на којем је до сада радила.

Овај примерак, са севера Мајанмара, састоји се од лобање налик на птицу која је заробљена у ћилибару старом 99 милион година.

У тексту објављеном у престижном научном журналу Природа, истраживачи наводе да би диносаурус био сличне величине као пчелињи колибри - најмања птица на свету.

Ово запањујуће откриће би могло да покаже како су мале птице еволуирале од диносауруса.

Док су најмањи диносауруси, као што је Microraptor, тешки неколико стотина грама, колибри има само два грама.

„Животиње које су постале веома мале морају да се изборе са различитим проблемима, на пример како да им сви чулни органи стану у веома малу главу, или како да одрже телесну температуру", рекла је професорка Џингмаи О'Конор са кинеске Академије наука у Пекингу.

Нова врста, названа Oculudentavis khaungraae, је изгледа излазила на крај са овим изазовима на необичне начине.

На пример, структура очију ове животиње је изненадила научнике.

Птице имају прстен од костију који помаже да се око држи. Код већине птица, појединачне кости, назване склералне, једноставне су и четвртасте.

Али код новоткривене врсте Oculudentavis, оне су у облику кашике, што је одлика која је до сада откривена само код неких живих гуштера.

Кости очију формирале би конус, попут очних костију код сова. То указује да је овај диносаурус имао изванредан вид.

За разлику од сова, очи су биле окренуте у страну, а отвор у средишту костију био је узак, што би ограничавало количину светлости која улази у око. Ово су озбиљни докази да је Oculudentavis био активан и дању.

Поред тога, очи овог створења су избијале из главе на начин који није виђен ни код једне друге живе животиње.

Зато је тешко разумети како су тачно очи функционисале.

„Ово је најчуднији фосил који сам имала среће да проучавам", објаснила је професорка О'Конор.

„Једноставно волим како природна селекција на крају произведе овакве бизарне форме. Имамо много среће што је овај фосил преживео, да би био откривен 99 милиона година касније".

Пошто се нови примерак састоји само од лобање, нејасно је како је повезан са птицама. Неке карактеристике лобање су као код диносауруса, док су друге сличне онима као код врло развијених птица.

Истраживачи кажу да би изванредан низ особина новоткривеног фосила могао да се развије или смањи кроз ограничења или кроз специјализацију за одређени начин живота.

Чељуст овог диносауруса имала је изненађујуће велики број зуба. Чини се да ово сугерише да је, упркос својој величини, Oculudentavis био предатор који се хранио инсектима.

Са лобањом је сачувано и нешто меког ткива, нарочито остаци језика животиње, што би могло да пружи додатни увид у његову биологију.

Ово откриће истиче невероватан потенцијал ћилибара да сачува фосилне примерке који иначе не би преживели.

Коаутор текста, доктор Луис Чиапе из Природњачког историјског музеја округа Лос Анђелеса, је рекао: „Срећа је да је ово сићушно створење сачувано у ћилибару, јер такве мале, крхке животиње нису уобичајене у фосилним остацима.

„Ово откриће је узбудљиво јер нам пружа слику малих животиња које су живеле у тропској шуми у доба диносауруса."

Географска локација овог фосила можда има неке везе са процесом смањивања, кажу научници.

Занимљиво је да се сматрало да се ћилибар из Мјанмара формирао на древном вулканском острвском луку.

Пратите Пола на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]