You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Хари и Меган: Тешке лекције Волис Симпсон за Харија и Меган
- Аутор, Џуд Ширин
- Функција, ББЦ, Вашингтон
Популарни несташни принц заљубљује се у америчку распуштеницу, коју на крст разапиње непријатељски настројена британска штампа. Неки аналитичари краљевске породице налазе сличности између Харија и Меган и Едварда Осмог и Волис Симпсон, пара који се налазио у средишту кризе настале пре осам деценија због абдикације.
Али да ли ова поређења држе воду? Могла би кад би војвода и војвоткиња од Сасекса прошли кроз мучно изгнанство војводе и војвоткиње од Виндзора.
У децембру 1936. године, краљ се одрекао престола и царства од пола милијарде душа како би могао да се венча са женом која се разводила од другог мужа.
Жуч јавности се излила на његову будућу невесту Волис Симпсон - што неки могу да повежу са последњом Американком која се удала за члана британске краљевске породице.
Симпсон су називали претенденткињом из Балтимора, говорили да жели да се помери на друштвеној лествици, али и да је јефтина авантуристкиња, лезбејка, нимфоманка, нацистичка шпијунка и хермафродит.
Била је представљена као сексуална чаробница која је наводно научила „древне кинеске вештине" у јавним кућама Шангаја, где је служио њен први муж, пилот америчког ратног ваздухопловства.
Али напади медија на Симпсон нису били ограничени само на написе у штампи.
Новинари Дејли експреса су бацали цигле на прозоре њиховог стана у Риџентс Парку, у Лондону, рекао је касније власник листа лорд Бивербрук.
Како је криза поводом абдикације доживљавала врхунац, Симпсон је побегла у Француску, где су је преко читаве земље новинари следили све до Кана.
Бежала је од ове „изгладнеле освајачке војске", како је називала новинаре, јурећи колима, а понекад и пузећи кроз прозоре тоалета.
Ен Себа, ауторка књиге Та жена: Живот Волис Симпсон, каже да одлука Харија и Меган да се одрекну краљевских дужности није ни изблиза представљала толики потрес као абдикација. Симпсон је оптужена да је замало уништила британску монархију и царство.
„Не живимо у 1936. години када су се људи ужасавали разведених жена", каже Себа за ББЦ.
„Они су мислили да ће она бити весник изопаченог друштва у ком ће сви бити разведени.
„Али истински велика разлика је та да је Едвард био краљ, а Хари је тек шести у реду да наследи престо - он никада неће бити краљ."
Симпсон је добијала џакове писама - људи су у њима изражавали мржњу, а већина их је била мизогина.
„Мало је погрдних речи везаних за мој пол које су недостајале на мом јутарњем послужавнику", написала је Симпсон у мемоарима.
Али неке од најгорих погрда стизале су од других жена.
Хјуго Викерс је навео у биографији Иза затворених врата, трагична неиспричана прича Волис Симпсон да је сама краљица једном изјавила: „Двоје људи који су ми приредили највише невоља у животу били су Волис Симпсон и Хитлер."
„О њој размишљам као што људи размишљају о Хитлеру, као о злој сили пуној животињске лукавости", написала је у дневнику њена другарица из детињства, која се касније удала за Симпсоновог другог мужа - оног ког је Волис преварила са Едвардом.
Принцеза Маргарета за љубавницу стрица је рекла „та језива жена".
Популарна верзија, која и даље истрајава, јесте да је Едвард - као што се говори и за Харија - био „шоња" којим је манипулисала амбициозна и захтевна љубавница.
Али упркос репутацији Симпсонове као „жене која је преотела краља", Едвард је одувек сматрао краљевске дужности неиздрживо досадним и мукотрпним.
Попут Меган и Харија, и он је сањао о бегу у Канаду.
Алан „Томи" Ласал, заменик његовог приватног секретара, рекао је да је после дугог разговора са принцом 1927. године схватио да речи као што су „'пристојност', 'поштење', 'дужност', 'достојанство' и њима сличне њему не значе апсолутно ништа."
Краљевски саветник закључио је да је Едвард „пали арханђео".
И док Хари и Меган буду себи утирали нови пут, несумњиво ће се трудити да избегну да одлутају у неку врсту бесциљног животарења војводе и војвоткиње од Виндзора.
После Едвардовог мандата као гувернера Бахама током Другог светског рата, ни он ни његова супруга никад више у животу нису радили.
Оливет Отеле, прва британска црна професорка историје, истиче да - док је Меган била успешна глумица, активисткиња и блогерка о животном стилу - Симспон никад у животу нигде није била запослена.
„Једна је била чланица отменог друштва, а друга је самостална, успешна жена која се ослањала на властите приходе да би преживела", каже професорка с Универзитета у Бристолу.
Отеле каже да су „упаковани и отворени расистички напади" на војвоткињу од Сасекса, која је мешане расе, још један разлог зашто је „потпуна будалаштина" повлачити паралеле између њих две.
„Волис Симпсон је, наравно, злостављала британска штампа, али никад до те мере као Меган", тврди она.
Као минијатурни двор у егзилу, Едвард и Волис су остатак живота провели искоришћавајући богате пријатеље.
Попут Харија и Меган, Едвард и Волис су се дружили са холивудском краљевском свитом, угошћујући звезде као што су Ричард Бартон и Марлен Дитрих у сеоској викендици у Француској.
Едвард је имао мало тога да ради, осим да игра голф. Није исказивао жаљење за једанаестомесечном владавином, мада су његове анегдоте пречесто почињале речима: „Кад сам ја био краљ..."
Кривио је свакога сем себе за властиту абдикацију, од премијера Стенлија Болдвина до краљице.
„Двадесет година сам радио за земљу, а они су ме избацили на тур", поверио се огорчени војвода једном пријатељу.
Можда највећа иронија од свега у такозваној бајковитој романси века јесте да се већина биографа слаже како се Едвард одрекао круне у корист жене која га заправо није ни волела.
Током дугих заједничких вечери Виндзорових, после вечере био би сервиран виски и „они не би имали шта да кажу једно другом тако да се садржај декоративне флаше само полагано спуштао доле, доле и доле", присетио се њихов приватни секретар Џон Атер.
Ендрју Мортон у књизи Заљубљена Волис наводи да је срце Волис Симспон заправо припадало њеном пријатељу Херману Роџерсу, богатом дипломцу са Јејла.
За војвоткињу се прича да је ово шокантно признање изрекла Роџерсовој другој жени на њихов дан венчања 1950. године.
Виндзорови су такође били озлојеђени због пада популарности.
Чарлс Пик, издавач војвоткињиних мемоара Срце има своје разлоге из 1956. године, рекао је да му се Симпсон пожалила како ју је са насловних страна новина изгурала Мерилин Монро, кад су се први пут састали да би причали о њеној књизи.
Војвода и војвоткиња су 1966. године путовали возом до Беча и гунђали о новинарима које су очекивали да ће затећи на одредишту.
Али један њихов пратилац је приметио да нису могли да сакрију разочарање кад се никакви фотографи нису појавили.
И док Хери и Меган улазе у неку врсту полу-изгнанства, можда не би било лоше да не забораве мудре речи старог доброг Шекспира.
У Хенрију Четвртом, први део, краљ прекорева сина, принца Харија, зато што се одриче дужности и сугерише да је „мешао краљевско ја са распојасаним будалама".
„Јер ти си изгубио привилегију принца", монарх ружи свог наследника. „Нема ока / које није огуглало на твоје стално присуство."
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]