Саудијска Арабија: Мистерија „плавог дијаманта“ којој се не види крај

Крађа драгог камења из палате у Саудијској Арабији 1989. године изазвала је низ убистава и дипломатску кризу која још увек траје. Човек одговоран за крађу сада износи своју страну приче, иако иначе ретко даје интервјуе.

Лопов је знао да је прави тренутак за крађу док су саудијски принц и његова супруга били одсутни три месеца на одмору.

Криангкрај Течамонг преузео је значајан ризик, јер је потенцијална казна за крађу у Саудијској Арабији ампутација.

Међутим, Криангкрај није био обичан лопов. Планирао је крађу више десетина драгуља његовог послодавца принца Фејсала, најстаријег сина Фахда, тадашњег краља Саудијске Арабије.

Криангкрај је био чистач у палати принца Фејсала, па је тако упознао сваки њен кутак. Приметио је да три од четири сефа у којима су се налазили принчеви драгуљи обичано нису закључана. Била је то превише добра прилика да је не би искористио.

Имао је проблема са дуговима због коцкања са другим запосленима у палати у слободно време, а и била је то сјајна шанса да побегне из репресивне државе у којој више није могао да живи.

Једне вечери је смислио изговор да остане у палати. Сачекао је да оду остали запослени и ушуњао се у принчеву спаваћу собу. Изабрао је неке драгуље и залепио их себи на тело помоћу лепљиве траке.

Такође је сакрио драго камење у опрему за чишћење, па и у кесе за усисивач.

Укупно је однео око 30 килограма плена, чија вредност износи скоро 20 милиона долара. Према каснијим изјавама саудијских званичника, међу украденим предметима било је златних сатова и неколико крупних рубина.

Те ноћи, Криангкрај је сакрио украдене драгоцености свуда по палати, на местима на којима је знао да их неће пронаћи.

Потом их је, током наредних месец дана, односио и сакривао унутар велике пошиљке коју је теретним превозом послао у Тајланд.

У тренутку када је крађа откривена, Криангкрај је већ побегао назад у Тајланд, а теретна пошиљка је послата неколико дана по његовом одласку.

Међутим, чекао га је следећи изазов - како да украдене предмете пренесе кроз тајландску царину. Сви предмети који се увозе из иностранства обавезно су прегледани на уласку у земљу.

Знајући да тајландски службеници не могу да одоле миту, Криангкрај је ставио новац и поруку у коверат и запаковао их у пошиљку. У поруци је писало да се унутар пошиљке налази порнографски материјал и да моли да је службеници не прегледају.

План је успео, али Криангкрај није могао вечито да бежи од правде. У јануару 1990. године, ухапшен је код куће у покрајини Лампанг на северу Тајланда, након што је саудијска полиција обавестила своје тајландске колеге у вези са ситуацијом.

Драго камење, од ког је Криангкрај задржао део, а продао остатак, пронађено је недуго потом. У међувремену, од проналаска драгуља до њиховог враћања у Ријад, десио се још један злочин.

Саудијски званичници тврдили су да недостаје око 80 одсто драгуља, а да су многи од враћених заправо фалсификати.

Затим су кренуле да круже фотографије супруге високо рангираног тајландског званичника са огрлицом која је невероватно подсећала на један од недостајућих комада накита.

Нестанак једног драгог камена је, ипак, изазвао посебну пометњу - у питању је био редак плави дијамант од 50 карата, величине јајета.

Алан Харт, главни извршни директор Удружења за науку о драгом камењу Велике Британије, каже да само 1 од отприлике 10.000 дијаманата има јасну боју.

Од обојених дијаманата, изузетно мали број је плаве боје, услед чега су међу најређим и највреднијим на свету. Изражену боју имају захваљујући траговима бора, хемијског елемента који је био присутан у току настанку дијаманта око 600 километара испод земљине површине.

Многи плави дијаманти који су данас на тржишту пореклом су са истог места - из рудника Кулинан у близини Преторије у Јужноафричкој Републици. Међутим, порекло саудијског плавог дијаманта је нејасно и не постоје фотографије објављене у јавности.

Случај је могао да се заврши казном затвора за Криангкраја у трајању до три године и кукањем из Саудијске Арабије поводом нестанка принчевих драгуља, а нарочито плавог дијаманта. Уместо тога, истрага је наставила крвавим током.

Почетком фебруара 1990. године, двојица дипломата из визног одељења саудијске амбасаде у Бангкоку, главном граду Тајланда, возили су се ка амбасади.

Око 800 метара од зграде амбасаде, напали су их наоружани стрелци и обојица саудијских дипломата су убијени. Отприлике у исто време, трећи нападач упао је у стан колеге једног од двојице Саудијаца и убио га.

Неколико недеља касније, Мухамед ал Руваили, саудијски бизнисмен, послат је у Бангкок да истражи шта се догодило са несталим благом. Међутим, постао је и сам жртва. Киднапован је и верује се да је убијен, иако његово тело никада није нађено.

Постоји велики број теорија у вези са овим убиствима.

Заменик шефа мисије у амбасади САД у Бангкоку послао је 2010. године дипломатску ноту у којој тврди да су убиства тројице дипломата „скоро засигурно последица непријатељства између Саудијаца и Хезболаха", либанске шиитске милитантне организације. Ноту је касније објавио Викиликс.

Међутим, један саудијски званичник није имао дилему у вези са питањем ко је одговоран.

Мухамед Саид Коџа, саудијски дипломата са 35 година искуства, послат је у Бангкок недуго након крађе, да надгледа истрагу. Иако је очекивао да ће провести само три месеца у Тајланду, остао је неколико година.

Коџа фактички није радио у пуном капацитету амбасадора, већ је имао ниже звање отправника послова, због тога што је Саудијска Арабија после крађе и убистава спустила дипломатске односе са Тајландом на нижи ниво.

После тога, број тајландских радника у Саудијској Арабији спао је са преко 200.000 на свега 15.000. Процењује се да је због тога привреда Тајланда, изузетно зависна од новца који држављани на раду у другим земљама шаљу својим рођацима код куће, претрпела губитке у износу од више милијарди долара годишње. Односи између две земље једва да су ишта бољи данас.

Коџа, строг човек са брковима, држао је свој смит енд весон револвер на столу испред себе док је давао интервјуе за штампу, тврдећи да му тајландска полиција ради о глави. Давао је неуобичајено искрене интервјуе за једног дипломату, који су објављивани на насловним странама тајландских новина.

Неувијено је оптуживао тајландску полицију да су украли пронађено благо и убили саудијске дипломате и бизнисмена, ради прикривања сопствене проневере.

Тврдио је да су дипломате и бизнисмен убијени јер су открили осетљиве податке у вези са крађом. Против полицајца који је био на челу истраге убистава саудијских дипломата поднета је оптужница због нестанка Мухамеда ал Руваилија, али је накнадно повучена.

„Овде је полиција чак изнад владе", Коџа је изјавио за „Њујорк Тајмс" у септембру 1994. године. „Ја сам муслиман и остао сам овде јер се осећам као да се борим против ђавола."

Интервју за „Њујорк Тајмс" био је један од многих које је Коџа дао у току тог месеца, а десио се недуго након још једног убиства повезаног са крађом.

Тајландске власти су, под све већим притиском из Саудијске Арабије, настојале да реше случај. Утврђен је идентитет човека за ког се сумњало да је руковао и трговао украденим драгим камењем након што се Криангкраj вратио у Тајланд.

Тај тајландски дилер драгог камења био је под сумњом да је продао драгуље и заменио их фалсификатима, те је постао кључни сведок у даљем току случаја.

Међутим, његова супруга и син нестали су у јулу 1994. године, а њихова тела су касније нађена изван Бангкока, у једном мерцедесу.

Иако су на лешевима постојали знаци удараца тупим предметом, у криминалистичком извештају наведено је да су погинули након што се велики камион сударио са њиховим аутомобилом. Тада је Коџа кренуо у нову рунду интерјвуа.

„Главни криминалистичар сматра да смо глупи", изјавио је на конференцији за штампу. „Ово није била несрећа, већ желе да прикрију своје трагове."

Коџа је био у праву. Касније је установљено да су полицајци задужени да пронађу украдене драгуље проневерили један део драгог камења, изнудили новац од дилера и убили његову супругу и сина.

Шеф полиције који је био на челу изворне истраге, Чалор Кертес, напослетку је провео 20 година у затвору.

Криангкрај је нервозан. Прошло је 28 година откад је пуштен из затвора, а 30 година од његове смеле крађе. Поново станује на северозападу Тајланда.

Тим новинара тајландског ББЦ-ја је током неколико дана пратио дојаве о његовом кретању и коначно га пронашао у његовом скромном дому.

Док му поглед шара лево-десно, његова параноја је веома очигледна. Изнова и изнова пита нашег новинара да ли је полицајац, а затим инсистира да изађемо из куће и да разговарамо усред пиринчаног поља које има у близини.

Док се пробија кроз стабљике висине до колена, почиње да прича. „Оно што се десило је за мене било ноћна мора", каже.

Током наредних дана дао је један од првих детаљних интервјуа након крађе, догађаја који је довео до смрти барем три особе, а можда и многих других.

Чак и након толико времена, још увек се боји да ће га убити због оног што је учинио. То осећање га није напустило од тренутка када је ухваћен.

„У време када сам ухапшен, био сам потпуно изван себе", каже.

„Непрестано сам био параноичан и у паници због свега што се догађало. Размишљао сам само како нећу преживети и како многи желе да нестанем или да ме убију. Недељу дана нисам уопште спавао."

Криангкрај тврди да није имао појма да ће злочин који је учинио постати толико значајан. Каже да је знао да је злато које је украо веома вредно, али да није схватио колика је укупна вредност осталих украдених предмета све док није изашао из затвора.

„Када ме је полиција пронашла", каже, „одлучио сам да се не опирем. Предао сам се. Вратио сам драгуље које сам још имао и помогао им да дођу до оних које сам продао. Ова прича не би била толико позната, да у њу нису били укључени неки моћни људи Тајланда."

Криангкрајева казна затвора смањена је са пет година на две године и седам месеци након што је изјавио да је крив по оптужници. Чим је изашао из затвора, променио је презиме, да би поштедео свог сина срамоте.

Међутим, наставио је да се осећа кривим због оног што је урадио, а каже да му је живот после затвора био пун „разочарања и несрећних догађаја". Стога је у марту 2016. године одлучио да постане будистички монах.

Позвао је медије на церемонију замонашења и врло кратко им се обратио.

„Желим да се замонашим и да будем монах до краја живота, да бих поништио клетву саудијског дијаманта", рекао је, „као и да посветим своје духовне заслуге онима који су запали у невоље због моје карме и који су умрли током свих протеклих догађаја. Желим да ми сви опросте оно што сам урадио."

Криангкрај је изабрао монашко име са значењем „онај који је снажан као дијамант".

Међу присутнима тог дана био је и Чалор Кертес, шеф полиције који је завршио у затвору због своје улоге у убиствима супруге и сина дилера драгог камења.

Кертес је, како су јављали тајландски медији, и у затвору наставио да тврди да није крив. Такође је постао вешт имитатор Елвиса Прислија. А и он је, када је пуштен из затвора, одлучио да постане монах, мада није провео много времена у манастиру.

Кертес и Криангкрај су једини који су кажњени затворским казнама због „Афере плавог дијаманта", како се случај данас назива.

Врховни суд Тајланда је у марту ослободио пет бивших полицајаца оптужби везаних за нестанак и убиство саудијског бизнисмена, Мухамеда ал Руваилија.

Криангкрај ни у манастиру није успео да побегне од прошлости. Људи су га проналазили да га питају где је сакрио плави дијамант. Пошто им он ништа не би одговорио, веровали су да га је сакрио код куће. Плави дијамант никада није пронађен.

Криангкрај је остао у манастиру само три године. „Нисам могао да останем монах до краја живота, јер имам породицу којој сам потребан", каже.

Сада има 61 годину и, да би преживео, ради све послове до којих може да дође - обрађује земљу, одржава пиринчана поља, чисти и обавља мајсторске послове.

„Сада живим једноставним животом на селу", каже Криангкрај, унутар своје дрвене куће. „Немам много новца, једва довољно да преживим и да прехраним породицу. За мене је то, мислим, истинска срећа."

.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]