„Златни пасоши" Малте: Зашто их богаташи желе

Делегација Европске уније је у посети Малти, „истражујући владавину права", како испливава све више детаља о истрази убиства новинарке Дафне Каруане Галиције.

Убиство Каруане Галиције из 2017. године је пољуљало државни политички врх и бацило светло на присуство корупције и лошег правосудног система.

Појачана је и истрага такозваног модела „златних пасоша", који је делегација европског парламента описала као ризик од „довођења криминалаца и прања новца у читаву ЕУ".

Продаја држављанства је постала део глобалног тржишта за богаташе који трагају за нижим порезима, елитним образовањем или имају некакву политичку позадину.

Али колико кошта пасош на Малти и шта знамо о онима који купују пасоше?

Како да набавите малтешко држављанство?

Влада је представила овај модел 2014. године, како би привукла богате индивидуе и инвестиције. Како би добили пасош, они који аплицирају морају да исплате:

То укупно износи 1.150.000 евра, што је више од 900.000 евра, колико холандска чланица Европског парламента Софи Инт Велд тврди да је довољно.

Они који аплицирају такође морају да имају боравишну визу дуже од 12 месеци, иако не морају физички да живе на Малти.

Откако је модел почео да се примењује, малтешко држављанство је добило 833 инвеститора и 2.109 чланова породице.

Малтешки пасош омогућује његовом власнику безвизни режим путовања у земље Европске уније, како је Малта чланица Шенгенског уговора.

Од средине 2017. до половине 2018. године, овим моделом је сакупљено 162.375.000 евра, што је представљало 1.38 одсто бруто домаћег производа Малте у том периоду, мада је током 2018. године опала куповина пасоша.

Мале државе попут Малте имају подстицај да направе овакве моделе, како би привукле велики број инвестиција.

„Многе микродржаве су постале зависне од прихода сакупљених кроз овакве програме", каже Лук ван дер Барен, истраживач за миграције на Европском универзутету у Фиренци.

Ко купује малтешке пасоше?

Влада Малте не објављује податке о земљама порекла оних који аплицирају за „златни пасош", али пружа информације о региону.

Регија са највећим бројем апликаната је Европа, а прате је Блиски исток, Персијски залив и Азија.

Међутим, земље чланице ЕУ су у обавезу да објаве бројке годишњег стицања држављанства - ко је све добио држављанство током те године.

Откако је ова политика уведена на Малти 2014. године, забележен је пораст натурализованих становника из Саудијске Арабије, Русије и Кине.

На пример, све до 2015. године, није било натурализованих становника из Саудијске Арабије, али од тада их има више од 400.

Постоје легитимни разлози за захтев за пасош друге земље, али јављају се оптужбе да је малтешки систем злоупотребљен.

Европска комисија је у јануару 2019 године објавила извештај у ком истиче забринутост због малтешког модела, који је „мање рестриктиван" од осталих земаља чланица ЕУ.

На пример, они који аплицирају нису у обавези да физички бораве у земљи или да имају било какву ранију везу са Малтом.

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), ставила је Малту на црну листу и извештају за 2018. годину, означивши је као државу са високим ризиком од утаје пореза због модела „златних пасоша".

Влада Малте наводи да се сви апликанти проверавају, као и они са политичком позадином.

Ван дер Барен каже да многе породице користе ову прилику како би едуковале децу у иностранству или као гаранцију у случају да морају да се преселе из родне земље.

„Али овакав програм може повећати неједнакост у земљама порекла, јер омогућава елитној мањини куповину другог држављанства", додаје.

Од земаља чланица ЕУ, Кипар и Бугарска имају сличне програме.

У периоду од 2008. до 2018. године, Кипар је поделио 1.685 држављанства инвеститорима, а 1.651 члан њихових породица је такође добио држављанство. Ипак, Кипар је у новембру лишио држављанства 26 инвеститора, наводећи „грешке" које су направљене приликом издавања.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]