Каква су правила за фотографисање са славнима

Дама Уједињеног Краљевства Ема Томпсон наводно је била „ужаснута" кад је сазнала да је конобар изгубио посао зато што је тражио да слика селфи са њом.

Ова прича поставља многа питања о правилној етикецији кад је у питању фотографисање са славнима (и оживљава успомене код извесног репортера ББЦ-ја).

Кад већина нас изађе на вечеру, углавном желимо да проведемо опуштено вече ћаскајући са пријатељима уз чашу неког лепог вина.

И зато можете да разумете зашто се неке славне личности изнервирају кад их обожаваоци узнемиравају због фотографисања, управо док се спремају да се баце на главно јело.

Иако ће већина глумаца и поп звезда радо позирати за селфије с обожаваоцима на црвеним теписима и премијерама, правила понашања су мало магловитија кад су у питању њихови приватни животи, као што је један конобар открио прошлог викенда.

Дама Ема Томпсон јела је у Брауновом хотелу са пет звездица у Мејферу, према писању Сандеј тајмса, кад јој је конобар пришао и замолио је за слику. Томпсон је љубазно одбила - рекавши да не жели да се намеће другим гостима и квари им атмосферу.

Наредног дана конобар је суспендован с посла, наводно због кршења строгог протокола хотела.

Али кад је Сандеј тајмс дами Еми саопштио овај развој догађаја, она је назвала менаџера хотела и тражила да врати конобара на посао.

Генерални директор хотела Стјуарт Џонсон рекао је за ББЦ Њуз: „Будући да водимо рачуна о приватности и добробити чланова особља, а и наших гостију, не можемо даље да коментаришемо овај случај."

Ова прича била је од посебне важности за вашег репортера - иако ме моја анегдота, срећом, није коштала посла.

Године 2005. радио сам као конобар за огранак Френки и Бенија у Саут Квинсфрају, надомак Единбурга.

Био је то мој први прави посао после средње школе, а неколико година пре него што сам постао новинар за индустрију забаве за ББЦ Њуз.

Једног уторка у децембру, током поподневног затишја између ручка и вечере, пет узбуђених гошћи ушло је на врата и село за сто у пратњи скромне свите.

Биле су наше једине муштерије у читавом ресторану. У том тренутку седео сам за шанком током своје паузе за ручак, тако да је моја колегиница Лиса отишла да прими њихову поруџбину за пиће.

„То су Girls Aloud", рекла је она необавезно кад је пришла шанку да им спреми пића. Претпоставио сам да се шали, али кад сам се окренуо да боље погледам сто, одмах сам схватио да није тако.

'Селфији су дужност'

Касније смо сазнали да је девојачки бенд управо одржао потписивање у оближњем HMV-у (подсећам, било је то 2005. године) и упали су код нас да нешто поједу током повратка на единбуршки аеродром.

Умало нисам пао са столице од узбуђења. Као велики обожаватељ поп музике, знао сам да морам по сваку цену да дођем до фотографије са Girls Aloud пре него што оду.

Само, како?

Било је то, не заборавите, у време пре паметних телефона, а већина људи није носила фото-апарате са собом. И зато сам урадио оно што би сваки нормалан обожаватељ бенда Girls Aloud урадио 2005. године - позвао сам маму и недвосмислено јој поручио да мора да дојури што брже до ресторана и понесе дигитални фото-апарат.

Урадила је то у рекордном року (потрошио сам додтни новац на њен поклон за Божић те године), пре него што су Girls Aloud завршиле са главним јелом.

Сачекао сам свој тренутак, кад им је менаџер платио рачун, и питао да ли могу да се фотографишем с њима пре него што оду. Срећом, биле су врло предусретљиве.

Попричао сам с њима на брзака (Никол Робертс је натукнула да је пилетина коју је јела требало одмах да буде сервирана са умаком - и у праву је), пре него што су се опростиле и упутиле ка аеродрому.

Моја слика с њима завршила је у локалном листу, а наредних неколико недеља муштерије би ми коментарисале у стилу 'штета што нисмо били ту на дан кад су биле Girls Aloud!'

Не само да ме нису отпустили, већ су моји тадашњи менаџери били одушевљени публицитетом који су добили у Квинсфери газети, али с друге стране, овај конкретни огранак Френки и Бенија није био баш толико ексклузиван као Браунов хотел у Мејферу.

У луксузном локалу као што је тај, тражење фотографије са гостима представља основ за дисциплинску меру, а ресторан је имао пуно право да суспендује конобара који се обратио Еми Томпсон.

Али прича је покренула расправу о томе да ли славне личности треба да позирају за селфије са припадницима јавности док живе своје приватне животе.

„Смешкање за селфије је дужност", рекао је Судија Рајндер у недељу, након објављивања вести о Еми.

„То је део погодбе око привилегија и уступака које са собом носи статус славне личности. Битно је да вас лепо замоле, наравно, али урадивши врло мало тога, имате прилику да улепшате некоме дан. Славне личности које гунђају због тога могле би да размисле како би било да потраже неко право запослење."

„Те славне личности које су полуделе од ега и одбијају да позирају за селфије не би смеле да забораве да су славне ИСКЉУЧИВО због јавности која плаћа да их гледа", сложио се Пирс Морган.

Неке славне личности су пронашле компромис. Сер Ијан Макелен је наплаћивао пет фунти по селфију после скорашњих наступа у својој моно-драми, али је зарада од тога ишла за одржавање позоришта.

Али друге јавне личности, као што је Мерил Стрип, са сетом се присећају доба аутограма, кад није било битно да ли изгледате најбоље у датом тренутку.

Говорећи за Сандеј тајмс 2015. године, дама Меги Смит је рекла: „Грозно је то што су се некад тражили само аутограми, а сад сви желе фотографије. Не постоји приватност, али ускоро је нико више неће имати. Ништа више није приватно."

Многи ресторани и приватни клубови забрањују фотографисање сваке врсте како би њихови гости били што опуштенији.

„Приватност наших чланова је веома важна, зато немојте да сметате никоме кога не познајете. Постовање о колегама члановима на друштвеним мрежама такође није дозвољено", стоји у правилнику Сохо хауса, на пример.

Грејс Чато из групе Clean Bandit једном је била избачена из Сохо Хауса у Берлину зато што је тражила селфи са Дејвидом Бекамом, а потом га окачила на интернет.

Правилник у Анабелс мало је суптилнији: „Фотографисање у клубу и објављивање на друштвеним мрежама треба да буде дискретно и да не садржи или представља друге чланове и њихове госте."

Многе ексклузивне журке којима присуствују славне личности прве лиге у потпуности забрањују фотографисање, као што је журка коју су Бијонсе и Џеј-Зи организовали после овогодишње доделе Оскара.

„Док се спуштате низ степенице, ту је натпис на ком пише: 'Ово је последња фотографија коју ћете направити'. Нема телефона, нема друштвених мрежа, нема ничега", рекла је Емилија Кларк Грејему Нортону у петак. „И онда уђете и у фазону сте: 'Ох, па зато. Ово је света земља.'"

Марк Стивенс, адвокат специјализован за медијске законе, рекао је за Јутарњи програм ББЦ-ја: „Путујем много са славнима и, искрено, ако сте у таквој врсти приватног простора, онда је вероватно непримерено."

„Имамо 'правило црвеног тепиха'. Ако су на јавном месту и раде свој посао, онда у тим околностима , наравно, замолите их и они ће направити селфи са вама. Али ако су у авиону или су изашли на вечеру са породицом, онда то уме да буде велика сметња."

„Мој савет људима је, ако желите селфи са неким ко је славан у ресторану, сачекајте код врата кад одлази и велике су шансе да ћете га добити у одласку, док год му нисте покварили вече."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]