Избори у Аустрији: Може ли Курц до новог мандата на челу владе
- Аутор, Александар Миладиновић
- Функција, ББЦ новинар
Само две године после редовних, Аустрија излази на ванредне парламентарне изборе, али у њиховој једначини не би требало да буде пуно непознатих.
Готово шест и по милиона бирача излази на гласање јер је претходна влада, коју су чиниле Народна партија Аустрије (ОВП) канцелара Себастијана Курца и Слободарска партија Аустрије (ФПО) доскорашњег лидера Хајнца Кристијана Штрахеа, оборена због корупционашке афере лидера ФПО-а.
„Суштински, ови избори неће променити ништа посебно јер су све шансе да канцелар остане исти.
Једино постоје минималне шансе да Себастијан Курц промени коалиционог партнера", каже за ББЦ на српском Ведран Џихић, виши истраживач на Аустријском институту за међународну политику.
Аустријанци бирају 183 посланика Националног парламента - једног од два дома законодавне власти.
Страначке листе расподелиће мандате по три принципа - регионалном, покрајинском и националном, на коме важи цензус од четири одсто.
Право да бирају имају сви старији од 16 година, а право да буду изабрани сви старији од 18 година.
Ко су главни политички играчи
Са предношћу владајуће странке у изборе улазе конзервативци Себастијана Курца - Народна партија Аустрије.
Иако му је влада срушена заједничким гласањем идеолошких непријатеља - националиста из Слободарске партије и Социјалдемократске партије - анкете показују да рејтинг доскорашњег премијера није у великој мери уздрман.
„После афере Ибицагејт, и Курц је изгубио део свог ореола и харизме - да је млад, елоквентан, харизматичан, прихватљив за све", сматра Ведран Џихић.
Аутор фотографије, Getty Images
Афера је директно погађала врх Слободарске партије који се повукао из политике - Хајнца Кристијана Штрахеа заменио је донекле умеренији Норберт Хофер.
„Хофер је фигура у пролазу - имајући у виду карактер бирача, чињеницу да су слободари протестна странка створена да буде у опозицији, такве ставове више репрезентује досадашњи министар полиције Кикл", описује новог лидера аустријске екстремне деснице Ведран Џихић.
„Ибицагејт" је оборила једну владу и једно страначко руководство, али анкете показују да су слободари изгубили тек петину бирача.
„Први пут је на тако отворен и сликовит начин раскринкано оно што многи сматрају да се налази иза тих популистичких и националистичких опција - клијентелизам, корупција, схватање политике које се противи ономе што они пропагирају.
Слободари улазе у сваку кампању са тезом да се на челу државе налазе корумпиране елите, које не раде у интересу заједнице, не баве се чистом политиком, а онда су они показали управо то што критикују."
Добар резултат очекује и Социјалдемократска партија Аустрије (СПО), традиционално снажна партија умерене левице, коју на ове изборе предводи председница Памела Ренди-Вагнер.
Изненађење би могао да представља већи број мандата Зелених, који су веома успешно наметнули тему климатских промена као једну од централних у изборној кампањи - био би то велики повратак ове странке после останка испод цензуса пре две године.
На улазак у парламент рачуна и странка Неос, чланица групације европских либерала, препознатљива по розе боји својих плаката.
Изненађење претходних избора, алтернативна листа Петера Пилца, сада уз Пилца има нову лидерку и име - „Сад", али и нешто слабије шансе за останак у посланичким клупама.
Постизборна комбинаторика
Иако су већим делом кампање доминирала социјална питања, али и климатске промене као светска тема прилагођена аустријским условима, финиш кампање донео је жестоку расправу о питању које већ годинама поларизује аустријско друштво.
Са идејом консолидације својих конзервативних бирача, Себастијан Курц је у финишу изборне кампање на дневни ред снажно вратио питање миграната, а посебно расподеле избеглица из Медитерана - фокусирајући пажњу на тему која подиже бирачке емоције, али и условљава евентуални избор будућег коалиционог партнера - повратак ФПО-у или улазак у игру Зелених.
„Позиције Курца и Зелених су дијаметрално супротне, а у финишу кампање су се додатно удаљиле, а не приближиле.
Отворена су питања миграције, избеглица и то са посебном жестином, па то показује да та сарадња дефинитивно неће ићи", каже Џихић.
Све то, у игру враћа сценарио понављања са последњих избора - коалицију екстремне и умерене деснице, први пут виђену 2000. године у споју Волфганга Шисела и Јерга Хајдера.
„Норберт Хофер се удвара Себастијану Курцу и то би за бившег канцелара била најједноставнија опција, али и најрискантнија - ако се понови нека афера попут Ибице, он би потпуно изгубио кредибилитет."
Ипак, имајући у виду да је најтеже доба избегличке кризе прошло, ни ФПО не може да рачуна на својих некадашњих чак и више од 30 одсто гласова подршке у јеку доласка избеглица.
На опцију „велике коалиције" народњака и социјалдемократа готово да нико и не рачуна, мада ни она не би била новитет - више пута и ова опција је пробана у Аустрији.
„Коалиција Неоса и Зелених са народњацима била би новитет за овај део Европе, оно што Ангела Меркел није успела да уради после претходних избора у Немачкој.
Ипак, ни то не би променило ток аустријске историје - све могуће комбинације су овде већ испробане", закључује Џихић.
Срби(ја) и избори у Аустрији
У самом финишу аустријске предизборне кампање, као један од актера појавила се и - Србија.
Тачније, председник Србије и Српске напредне странке Александар Вучић упутио је поруку подршке лидеру Народне партије Аустрије Себастијану Курцу.
„Желим све најбоље мом пријатељу и надам се да ће на изборима освојити већину гласова грађана Аустрије.
Он је искрен, озбиљан млади политичар, који ће побољшати односе на Западном Балкану и у целој Европи", навео је Вучић у видео поруци.
Такође, Себастијан Курц једини је од страначких лидера на аустријским изборима добио прилику да у опширном интервјуу за провладину агенцију Танјуг позове Србе да гласају за њега.
„Пуно тога око Курца слаже се у Вучићевој прагматичној причи у којој све може зарад утврђивања сопствених позиција.
И Курцу је важно да има алијансу на Балкану, а и он показује да не зазире од сарадње са разнима - од Макрона до италијанског екстремисте Салвинија - то је сарадња из прагматизма која по демократију има често веома негативне последице", сматра Ведран Џихић.
Он подсећа да је у Македонији Себастијан Курц до последњих избора подржавао бившег премијера Николу Груевског, да би потом слична писма подршке упућивао његовом наследнику и ривалу Зорану Заеву после постизања договора са Грчком око имена земље.
На листи Социјалдемократске партије Аустрије поново ће високо место заузети Кристијан Ковачевић, први посланик српског порекла у аустријском парламенту.
Ковачевић је заједно са првим послаником српског порекла у бечком парламенту, Немањом Дамњановићем, говорио за ББЦ на српском - цео интервју можете пронаћи на овом линку.
Могу ли избори утицати на односе са Балканом
Место министра иностраних послова „лансирало" је Себастијана Курца до места првог човека претходне владе у Аустрији.
Док је функционисала коалиција са слободарима, министарку Карин Кнајсл предложила је управо ова странка.
У технократском кабинету који је наследио Курцову владу у периоду од њеног пада до формирања нове, дипломатију је предводио Александер Шаленберг кога стручњаци описују као „десну руку" Себастијана Курца.
„Каква год да буде коалиција, министар спољних послова остаће исти - Шаленберг има много више знања од Курца у спољној политици, сналажљивији је од њега.
Увек гледа шта се збива у Европској унији и прати трендове у Бриселу и Немачкој, и то комбинује са знањем о аустријским циљевима у суседству", оцењује Ведран Џихић.
Овај експерт аустријске циљеве на Балкану види пре свега као економске.
„Кроз банке, осигурања, средња и мала предузећа на Балкану, Аустрија генерише велики део друштвеног производа.
У питањима проширења Европске уније, демократизације и слобода у друштвима Балкана, Аустрија прати европски тренд - траљав, половичан, недоследан, а то поједине елите користе за своје сврхе."
Џихић закључује да ће политика Аустрије на Балкану остати пре свега вођена економским интересима, уз нијансу културне сарадње и позивања на заједничку историју.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
