Одбојкашице Србије на врху Европе и света: „Нема зиме за нас док су оне на терену“

Женска одбојкашка репрезентација одбранила је титулу шампиона Европе, а у колекцији већ има злато са Светског првенства и већ неко време господари планетом - како?

Није било лако одбојкашицама Србије у финалу Европског првенства.

У петом сету су губиле 9-6, са друге стране мреже биле су одличне Туркиње, а око терена 14.000 домаћих и веома бучних навијача.

Да, многи би у том тренутку рекли да је крај неминован и близу.

Међутим, онда на сервис излази Бјанка Буша и све се мења - 11:9 за Србију.

Готово? Па, не баш.

Туркиње су се брзо вратиле у меч и преокренуле на 12:11, што је био само још један у низу благих срчаних удара за љубитеље спорта у Србији.

Ипак, на крају се све завршило златом, химном и победничким постољем, иако је меч пун преокрета у међувремену покидао многе живце.

„Преживео сам некако", каже за ББЦ на српском бивши репрензетативац у одбојци Васа Мијић.

„Била је велика тензија, видело се да неће бити лако", додаје он.

За то време су неки све мирно гледали.

„Није ми утакмица била толико стресна", каже за ББЦ на српском Ана Лазаревић, одбојкашица Олимпијакоса и повремена репрезентативка.

„Зашто? Једноставно је - зато што знам ко игра за нашу земљу. Ове девојке су ми усадиле поверење и док су оне на терену знам да за нас нема зиме".

Тајне

Победом над Турском одбојкашице Србије одбраниле су титулу и наставиле низ невероватних резултата.

На Европским првенствима од 2011. године имају три злата, једну бронзу, прошле године су освојиле и Светско првенство, а актуелне су вицешампионке Олимпијских игара.

Која је тајна успеха?

„Нема тајни, само квалитетан и предан рад", наводи Мијић.

„Тренирају много и квалитетно, стручни штаб одлично одрађује посао и када се на то дода квалитет играчица, све то доведе до успеха", додаје он.

Некадашња репрезентативка Ивана Ђерисило као важан састојак успеха националног тима истиче тимски дух.

„Наш селектор стално потенцира једну реченицу - ако прва погреши, дај да исправимо другу лопту", каже она за ББЦ на српском.

„Да, може да се деси лош пријем, али ће следећа играчица то регулисати и створити могућност за добар напад.

„Кључ је у поштовању саиграчице - ако је пала за лопту и изјурила нешто немогуће, немој то да проспеш".

Лазаревић наводи да репрезентативке у најважнијим тренуцима увек покажу одговорност и смиреност.

„Ове девојке се знају цео живот, сваке године проведу по шест месеци са репрезентацијом", истиче она.

„Мислим да је направљен одличан систем у екипи која сад већ штанцује медаље".

Тим

Сви ти аспекти виђени су током финала са Турском.

„Врло тешка утакмица и за играње и за гледање", каже Ђерисило.

„Ретко ко и у кошарци може да се похвали да је играо пред 14.000 навијача... Стварно је било паклено, могу да замислим како им је било", додаје.

Мијић каже да се од почетка видело да неће бити лако.

„Туркиње су ношене атмосфером играле воема добро. Није лако играти у таквим условима, осцилације и грешке су нормалне... Није било лако".

За најбољу играчицу турнира проглашена је Тијана Бошковић, али многи као највећу хероину истичу Бјанку Бушу, која је сервисима пред крај направила прави дар-мар међу Туркињама.

„Да, али треба доћи до петог сета, а после тих сервиса треба завршити утакмицу, што нимало није лако", каже Ђерисило.

„Стефана Вељковић и Силвија Поповић су важне у блоку, Тијана Бошковић и Бранкица Михајловић ударне игле у нападу и права казнена експедиција за противнике, али важан је и добар пријем као и Мајино дизање.

„Зато не треба никога да величамо - све је то тимски успех.

Исто наводи и Мијић.

„Тијана и Бранкица су међу најбољим играчицама света, Маја одлично диригује, али оне не могу саме да играју.

„На пример, тренер и стручни штаб су фантастично водили утакмицу, Терзић је смиреним тоном давао савете, није дизао тензију... Преносио је мирноћу на девојке.

„Поред тога, неке играчице се можда нису истакле у финалу, али су дале доста тога да би екипа уопште стигла до тога... Цела екипа је заслужна".

Ново доба

А до пре само десетак година није све било баш тако.

„Први пут смо отишле на Светско првенство 2006. као репрезентација Србије и Црне горе", присећа се Ђерисило, која је тада била у тиму.

„Да бисмо дошли до тога морали смо да прођемо претквалификације за квалификације за квалификације за групу...

„Буквално смо кренули ни из чега и узели медаљу - тада почиње нове ера наше одбојке и само смо наставили у том ритму".

Важан део успеха је и селектор Зоран Терзић, који је на тој функцији већ 17 година.

„Ја сам 1999. почела да играм у репрезентацији и имали смо момената 2008, 2009. и 2010. када није било успеха", наводи Ђерисило.

Међутим, како каже, Одбојкашки савез је тада истрпео селектора и играчице који су били „у процесу раста".

„Терзић је веома млад, са 30 година, постао селектор... Он се учио на нама и ми смо учили од њега, па данас убира плодове тог рада.

„Притом, нема смена генерације, јер он сваке године убаци у састав неку нову играчицу, чак иако није потпуно спремна, јер мисли на будућност", наводи Ђерисило.

Токио

Следеће године су Олимпијске игре у Токију.

Уколико одбојкашице Србије освоје и то биће... Па, шампионке свега.

„Било би незахвално рећи да нам фали само злато", каже Ђерисило.

„Не треба правити притисак и говорити 'сада морамо на злато'... Знају оне то сигурно. Да, сви га прижељкујемо, али многи нису уопште свесни шта је потребно да би се дошло до њега".

Ипак, како каже, често је лакше доћи до финала на Олимпијским играма него на Европском првенству, јер ће у Токију бити и репрезентација које играју „школску одбојку".

„Жеља и воља постоје, сигурно ће дати све од себе, али чак и да не ураде ништа до сада су урадиле толико тога да нема шта да им се замери", сматра она.

Мијић каже да би обједињавање титула Европе, света и Олимпијских игара било лепо, као и да би то мало ко успео да понови.

„И ово сада ће се тешко поновити - две европске титуле у низу и једна светска.

„Ипак, рано је о томе... Прича се о злату, а после првог изгубљеног сета сви ће бити селектори и причати 'како то играју, шта раде'.

„Као кошаркаши који су унапред били шампиони, а када су изгубили од Шпаније онда су одједном постали најгори".

Како наводи, одбојкашице само треба бодрити и пустити да све тече својим током - пре свега да прођу припреме, да не буде повреда и да све буду на окупу.

И Ана Лазаревић упозорава да не треба причати унапред, али верује у њене саиграчице.

„Наравно да сада сви гледају ка злату кад су нас навикле на то", каже уз осмех.

„Оне су те које највише желе то злато, а сигурна сам да ће и тако бити - треба бити реалан, једноставно су најбоље на свету".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]