Ауторка фотографије утопљеника у Рио Грандеу: „Да више не сликамо мигранте који се даве у реци“

УПОЗОРЕЊЕ: Овај чланак садржи узнемирујуће слике.

Кад је Хулија Ле Дук у понедељак ујутро наишла на тела утопљеног оца и ћерке на обали реке Рио Гранде, она их је фотографисала.

Током година, ова мексичка новинарка из дневног листа Ла Хорнада наишла је на многе утопљене мигранте, њих више од 20.

Ниједна слика коју је направила није превише одјекнула у медијима, па није очекивала да се то догоди ни овог пута.

Ле Дук је стигла у Матаморос, у северној мексичкој држави Тамаулипас, дан раније, након што је неко полицији пријавио „жену која вришти".

„Кад сам стигла тамо, видела сам ту младу жену, Тању Валдес Авалос. Била је веома узнемирена, рекавши да је њену ћерку и мужа однела река", каже Ле Дук за ББЦ.

Локалне власти организовале су потрагу за њима, али је она обустављена током ноћи због опасних услова и тешког терена.

„Неки од нас су се вратили наредног дана, када се потрага наставила, и тела су се појавила после 10 сати пре подне. Сви присутни новинари снимили су фотографије - били смо изненађени призором загрљених тела."

Али фотографија Оскара Алберта Мартинеза Рамиреза (25) и његове скоро двогодишње ћерке Валерије коју је усликала Ле Дук сместа је постала вирална, поставши визуелни доказ опасности и трагедија са којима се сусрећу мигрантске породице у жељи да стигну до Сједињених Америчких Држава.

„Надам се да ће после ове фотографије неко урадити нешто - да не бисмо више морали да сликамо мигранте који се даве у реци", каже Ле Дук.

„Сад кад је постала вирална, надам се да ће она послужити као позив за више савести, за више разумевања власти да мигранти и даље надолазе, и да упорно умиру на граници, зато што нико на њих не обраћа пажњу."

Према више извештаја, породица Мартинез стигла је у Матаморос у недељу.

Путовали су из Ел Салвадора, а једном кад су се нашли у Мексику, у мигрантском центру су чекали више од два месеца - надајући се да ће моћи да затраже азил у САД.

Кад је сазнала да је локална канцеларија за мигранте затворена, породица је одлучила да преплива реку - на другој страни налази се савезна америчка држава Тексас.

Тања каже да је њен муж Оскар успео да преплива реку са њиховом ћерком Валеријом. Он је девојчицу оставио на обали пре него што је кренуо да плива назад по своју жену.

Али кад је Валерија видела да њен тата плива од ње, она је кренула да га прати назад у реку. Оскар је схватио шта се дешава и пошао је да је узме, али их је обоје однела струја.

„Честа трагедија"

„Има других породица са децом у камповима које чекају да им се одобре захтеви за азил", каже Ле Дук, али има оних који су „сувише очајни" да би чекали.

Они „живе у ужасном окружењу: екстремне температуре, глад, жеђ... спавају тешко, живе у нехуманим условима. Ти људи нису криминалци, они су мигранти на пропутовању", каже Ле Дук.

Слике као она коју је објавила Ле Дук и други новинари из региона изазвале су одређени степен саосећања са мигрантима, али и критике и озлојеђеност.

Критичари у питање доводе етичност објављивања таквих слика: је ли могуће да је то само морбидни кликбејт? Блатантни сензационализам? Може ли чак да побуди анти-мигрантска осећања?

Ле Дук каже да је то један од начина да се прикажу страдања оних који покушавају да пређу границу, нешто што се овде непрестано дешава.

Истог дана када је Ле Дук снимила ту фотографију, припадници граничне патроле у Тексасу пронашли су тела четири друге особе: двадесетогодишње жене, једног малишана и две бебе.

Ле Дук каже да је раније покривала много прича попут ове, снимала је фотографије које су пролазиле крајње незапажено: „Сликала сам више од 20 утопљеника. Али ова слика је потресла људе."

Зашто?

„Можда зато што су то били отац и ћерка, можда зато што су загрљени. На тој слици видите да је он покушао да је заштити, ставио ју је у своју мајицу, она га грли... тако су тела испливала на обалу."

Мигрантска криза

Ле Дук каже да је њена фотографија можда грозна, али то је трагедија коју је свако могао да предвиди.

„Било је довољно упозорења у области Њу Бриџа, постоје такозвана 'жаришта': ситуације које проживљавају Централни Американци, Африканци и Кубанци. Они живе у жалосним условима, без икакве званичне помоћи", каже Ле Дук.

„Било је група грађана, мештана, који су се организовали да им помогну, да доносе воду тим људима - зато што они стижу без игде ичега након што су уздуж прошли читав Мексико."

„Извештавали смо да немају где да спавају у камповима, да нема тоалета", додаје Ле Дук. „Одрасли се купају у реци, деца се перу у кофама пуним речне воде."

„То траје месецима", каже Ле Дук, „али нико ништа не предузима. Сада ће људи видети шта се дешава у Матаморосу. Ова криза траје већ месецима."

Према новом америчком закону, мигранти морају да чекају у Мексику док америчке власти обрађују њихове захтеве - што често уме да потраје месецима.

Нове прописе, чији је велики заговорник амерички председник Доналд Трамп, критиковале су организације за заштиту људских права и локалне невладине организације које тврде да је ситуација ескалирала у мигрантску кризу на граници.

Ове године је на америчку јужну границу са Мексиком до сада стигло укупно 593.507 миграната и миграната који траже азил, према подацима Уједињених нација (закључно са 12. јуном).

Почетком месеца Мексико је постигао споразум са Трамповом администрацијом да покушају да сузбију број миграната без докумената који путују у САД. Од тада су се само повећале депортације и задржавања недокументованих миграната.

У међувремену, демократе у Представничком дому Сједињених Држава одобриле су хуманитарну помоћ за мексичку границу у вредности од 4,5 милијарде долара. Тај предлог закона, међутим, очекује тешко путовање кроз Сенат који контролишу републиканци.