Зашто све мачке у Америци имају исечене нокте и да ли је време да томе дође крај

Њујорк би могла да буде прва америчка савезна држава која је забранила одстрањивање мачјих канџи.

У двопартијској иницијативи покренутој недавно, законодавци су гласали да озваниче процедуру, сем где је то неопходно због здравља мачке.

Гувернер Ендрју Куомо мора да проучи и потпише предлог закона пре него што се он озваничи.

Критичари тврде да је одстрањивање мачјих канџи - које подразумева одсецање парчета кости спојеног са канџом - „варварско и нехумано".

Али Њујоршко ветеринарско медицинско удружење успротивило се сматрајући да би то и даље требало да остане опција.

Одстрањивање мачјих канџи већ је незаконито у многим европским земљама, укључујући и Велику Британију, као и у Бразилу, Израелу, Аустралији и на Новом Зеланду.

Зашто је оно толико контроверзно - и зашто се и даље ради у САД?

Зашто људи одстрањују мачкама канџе?

Најчешћи облик одстрањивања канџи зове се оникектомија - она подразумева одсецање кости из којих канџе расту скалпелом или ласером.

Критичари то пореде са одсецањем нечијих ножних или ручних прстију код првог зглавка и тврде да одстрањивање канџи може да утиче на одржавање равнотеже код мачке.

Има случајева када је хируршки захват медицински оправдан, „уколико је дошло до гадне инфекције или тумора у корену нокта", каже докторка Сара Ендерсби, ветеринарски менаџер за развој при добротворној организацији Међународно неговалиште мачака.

Међутим, додаје она, многи људи мачкама одстрањују канџе да би их спречили да гребу намештај, што она назива „суштински чином сакаћења како би се мачка прилагодила нашим прохтевима".

Ти ставови умногоме се разликују са друге стране Атлантика. Док су многе европске државе потписале споразум који забрањује ову праксу још раних деведесетих, анкета АП-а из 2011. године показала је да 55 одсто америчких власника мачака сматра да је у реду одстранити канџе њиховим мачкама.

Неке студије показују да је у САД без канџи остало између 20 и 25 одсто мачака кућних љубимаца.

С друге стране, „одстрањивање канџи одувек је било ретко" у Великој Британији, чак и пре него што је законом забрањено 2006. године, каже професорка Данијела Ган-Мур, ветеринарка и председница мачје медицине при Универзитету у Единбургу.

„То је нешто чему нас нису учили на универзитету. Постало је забрањено тек кад је више Американаца почело да долази у Велику Британију са мачкама с одстрањеним канџама."

Велика Британија и Америка - разлике

„Велика разлика се огледа у томе да се много више мачака у САД држи искључиво у затвореном", каже докторка Сара Елис, експерткиња за мачје понашање у Међународном неговалишту мачака.

Анкете показују да само око 20 одсто мачака кућних љубимаца у Великој Британији живи искључиво у затвореном и да већина власника у Европи такође пушта мачке да излазе напоље. Међутим, сматра се да је пропорција кућних мачака много већа у САД.

То је приметио и Џад Бирдсол, љубитељ мачака и бивши амерички дипломата који данас живи у Великој Британији.

„Кад се промувате по неком британском сеоцету видећете много мачака напољу. Не сећам се да сам икад видео једну мачку напољу у САД, где се према њима опходи као према кућним љубимцима који остају искључиво на затвореном", рекао је он за ББЦ.

Експерти сматрају да ће Американци пре држати мачке на затвореном зато што многи од њих живе у небодерима у прометном граду. За то време, у руралним местима у САД, много је вероватније да ће напољу бити грабљиваца као што су којоти или вукови.

Мачке које живе на отвореном пре ће напољу наћи одговарајући материјал за гребање - као што је дрвеће. Такође, није безбедно одстранити канџе мачкама које излазе напоље, будући да ће им канџе вероватно затребати да се одбране.

Међутим, постоји и културолошка разлика, каже Бирдсол.

„За Американце, то је питање слободе и удобности - право на слободу да сами доносите одлуку како ћете одгојити властиту мачку, и удобности, јер кад једном одстраните канџе, више никад нећете морати да бринете да ли ће огребати вас или намештај."

„За разлику од тога, у Великој Британији, свака брига за слободу или удобност умногоме је потиснута бригом за благостање мачке - незамисливо је одстранити канџе мачкама у Европи."

Је ли боље кућним или мачкама које живе на отвореном?

Извори: професорска Ган-Мур, Стив Дејл, Међународно неговалиште мачака

Зашто је одстрањивање канџи толико контроверзно?

Многи експерти кажу да студије сугеришу како су мачке с одстрањеним канџама склоније здравственим проблемима, као што су бол у леђима, или проблеми са понашањем, као што је агресија.

„Неке студије показују да мачке којима су одстрањене канџе имају већи проценат кортизола [хормон стреса], који се често повезује са болом", каже Стив Дејл, консултант за понашање животиња и новинар који покрива кућне љубимце у Чикагу.

У међувремену, студија у којој су снимљене шапе мачака с одстрањеним канџама показала је да „веома мало људи то заправо уради како треба - захват обично остави за собом фрагменте кости", каже професорка Гун-Мур, додајући да то може да доведе до тога да мачке корачају по сићушним коштаним фрагментима док ходају.

Докторка Ендерсби каже да мачке могу да наставе да осећају бол и после захвата. „Део своје тежине мачка носи на ножним прстима - и зато се после процеса одстрањивања канџи њено држање мења док ослања тежину на шапе."

Међутим, доктор Дру Вејгнер, ветеринар из Атланте из фондације која финансира медицинска истраживања на мачкама, упозорава да је „општепознато да је бихевиоралне студије тешко спровести успешно".

Многи ветеринари, тврди он, просто сада сматрају захват неетичким зато што је то непотребан поступак.

Има ли ситуацијама у којима би требало допустити одстрањивање канџи?

Многа америчка удружења ветеринара противе се забрани зато што тврде да одстрањивање канџи треба допустити као последње прибежиште, уколико би власник иначе одлучио да напусти мачку.

У Великој Британији, професорка Ган-Мур каже да је у животу одстранила канџе само двема мачкама, кад старијој клијенткињи није било допуштено да остане у старачком дому уколико не може да гарантује да њене мачке неће гребати намештај.

Пошто старачки дом није желео да прихвати ниједну другу опцију, а мачке су биле сувише стидљиве да би биле збринуте у новом дому, професорка Ган-Мур је контактирала Краљевски колеџ ветеринарских хирурга, који јој је дао допуштење да изведе захват у овом конкретном случају.

„Извела сам захват да бих спречила да две мачке буду успаване, а да госпођа изгуби своје драге мачке, али ми је све време било мука", каже она.

Одстрањивање канџи „мора да буде апсолутно последње прибежиште", каже она, додајући да већина људи одстрањују канџе мачкама из фриволнијих разлога.

„Многе људе мрзи да се потруде да истренирају мачке - или не желе гребалице за мачке у свом стану."

„Неки људи просто воле како им изгледају шапе - неки људи су ми рекли да им мачје шапе изгледају слаткије и пуфнастије без канџи."

У међувремену, неки ветеринари тврде да одстрањивање канџи може да буде неопходно кад власници мачака имају здравствена стања због којих би могли да се нађу у опасности.

Једна ветеринарка је рекла за Денвер Пост 2013. године: „Кад је мој муж био на хемотерапији и имуни систем му је био угрожен, дала сам да се мојој мачки одстране канџе. Много је волим, али нисам желела да ризикујем да добије инфекцију ако га случајно огребе."

Међутим, најновији савет Центра за контролу болести не препоручује да пацијенти одстрањују канџе својим мачкама - просто саветује да се мачке држе у затвореном, а да се избегава „груба игра".

Да ли се ствари мењају у Америци?

Заиста тако изгледа. Уз предлог закона у Њујорку, поједини градови као су Лос Анђелес и Денвер апсолутно су забранили одстрањивање канџи.

„Пре двадесет година сматрало се да је то нешто што се ради - кад набавите мачку, одстраните јој канџе", каже доктор Вајгнер. Међутим, он тврди да је последњих година одстрањивање канџи постао „све контроверзнији захват... одавно смо престали да одстрањујемо канџе мачкама на нашој клиници."

Дејл каже да, на основу његовог личног искуства, млађи ветеринари више подржавају забрану, нарочито будући да се чини да новија истраживања поткрепљују аргумент против одстрањивања.

Бирдсол је одрастао у САД са мачкама кућним љубимцима којима су одстрањене канџе - али каже да је након што је живео у Великој Британији открио алтернативе одстрањивању канџи, као што је сечење ноктију. „Сада ми је захват много мање пријатан и не видим потребу за њим", каже он.

У САД, „ствари се генерално крећу у правцу отпора одстрањивању канџи... мада не изненађује да је једна савезна држава која се креће ка забрањивању ове праксе либерална плава држава, а градови који је забрањују обично се доживљавају као они који нагињу улево", додаје он.

„Као и многа друга питања, мачје канџе могу да постану исполитизовано културолошко питање у САД."

Како да истренирам своју мачку да не гребе намештај?

За мачке је нормално да гребу, пошто на тај начин означавају територију, мирисом и отисцима канџи, каже докторка Елис.

То им помаже и да оштре канџе и истежу леђне мишиће.

Међутим, она каже да власници могу да обуче мачке да користи гребалице, мада оне морају да буде најмање онолико дугачке колико и мачка како би она могла да се истегне уз њу и повлачи канџе надоле.

Различите мачке воле различите материјале. За неке је важно и да ли је гребалица постављена хоризонтално или вертикално, додаје она.

„Морамо да размишљамо и о локацији - мачкама су потребне гребалице на одређеним местима, често врло истакнутим, зато што оне онда тамо обележавају територију."

Одређени производи садрже феромоне који привлаче мачке, додаје професорка Ган-Мур, тако да их она често користи да истренира мачке за коришћење гребалица.