Хладно и стандард: Посланици немају саветнике, спавају у малим становима и сами плаћају кафу

Политичка каријера може бити врло уносна у финансијском смислу.

Али не и у Шведској.

Скандинавски приступ политици одликује скромност - њихови народни представници заиста раде посао за који су плаћени.

Уместо великодушних накнада и разноврсних погодности, шведски парламентарци су врло ограничени када је реч о коришћењу новца пореских обвезника.

„Обични грађани"

„Ми смо обични грађани", каже за ББЦ Пер Арне Хакансон, посланик Социјалдемократске партије.

„Нема смисла да имамо неке посебне привилегије, пошто је наш посао да представљамо грађане и околности у којима они живе".

„Може се рећи да је наша привилегија што радимо тај посао и имамо могућност да утичемо на смер у ком ће земља ићи", додаје Хакансон.

Шведски посланици имају право на бесплатни јавни превоз.

И за разлику од многих колега из других земаља немају службена возила и шофере.

Парламент, на пример, поседује укупно три аутомобила волво С80, а и овај сиромашни возни парк користе само у званичним посетама председник и три потпредседника.

Плате

„Не користимо такси", објашњава Рене Поетке, скупштински званичник.

„Возила не служе за то да људи њима долазе на посао или иду кућама".

Истини за вољу, премијер је једини политичар у Шведској који стално има аутомобил на располагању.

Шведски посланици зарађују око 6.900 долара месечно, што је упола мање од 14.000 долара - колико добија амерички конгресмен.

Просечна месечна плата у Шведској је око 2.800 долара.

Посланици који одлазе из изборних јединица изван Стокхолма имају право на накнаду која се зове трактамент - дневнице за дане које раде у престоници.

Колико? Око 12 долара дневно, са којима у Стокхолму не можете купити ништа сем оскудног оброка.

До 1957. шведски парламентарци нису ни имали плату, већ су добијали новчану подршку од партија чији су чланови.

Скупштински документи показују да су накнаде уведене како би се омогућило да ниједан грађанин не буде спречен да уђе у политику. Али нису желели да плате буду много примамљиве.

Као и многе њихове колеге широм света, народни представници у Шведкој имају право на субвенционисано становање, али само ако нису из Стокхолма.

Једнокреветне собе

И тешко се може рећи да им је смештај луксузан.

Пер Арне Хакансон, на пример, живи у стану од 46 квадрата.

Неке државне гарсоњере су површине 16 квадрата.

Често немају веш машине или машине за судове, опремљени су креветима за самце.

Новац пореских обвезника користи се само за потребе посланика: њихови супружници или чланови породице морају да плате, чак и ако желе само да преноће у тим становима.

Ограничена кирија

Ако посланици желе да живе са партнерима, он или она морају да плате другу половину кирије.

„Не желимо да плаћамо ни за кога, сем за народне представнике", објашњава званичница Ана Асперген.

Посланици могу изабрати и да живе на неком другом месту, а да користе станарину од парламента. Ипак, та кирија је ограничена на око 820 долара месечно, што је релативно мало у односу на цене некретнина које се изнајмљују у централним стокхолмским квартовима.

Све до деведесетих услови у којима су шведски посланици живели били су још скромнији.

Није било субвенционисаних станова, већ су спавали у канцеларијама, које су у просеку имале 15 квадрата.

Шведским посланицима је забрањено да упошљавају асистенте или саветнике.

Уместо тога, партије које су у парламенту добијају одређене износе и тиме плаћају запослене који опслужују све странке у скупштини.

Неплаћени рад

Скромност је још више изражена у шведској локалној политици.

Њихови представници у општинама и градовима сматрају да је то паралелна активност, која се ради уз главни посао.

Око 94 одсто локалних званичника раде неплаћено - изузетак су функционери који раде у извршним телима и за то примају плате, мада неки од њих узимају накнаде као за пола радног времена.

Кристина Елфорс Сјодин, градска већница у Стокхолму, објашњава ту филозофију.

„То је добровољни рад, који савршено можете да обављате у слободно време".