Избори за Европски парламент 2019: Фејсбук и Твитер у центру пажње

Да ли Твитер ботови које контролише Русија марширају Европом? И да ли се Фејсбуком шире дезинформације са циљем да утичу на гласаче?

Уочи избора за Европски парламент, истраживачи су посматрали какву улогу играју друштвене мреже и њихова рана, опрезна пресуда је да је ниво злоупотребе релативно низак.

Истраживачи са Оксфорд Интернет Института открили су да су Твитер и Фејсбук ширили мање дезинформација него вести из поузданих извора.

Међутим, проучавање врста информација које корисници друштвених мрежа деле на седам језика пред изборе, открило је да је много вероватније да ће објавити појединачне политички обојене вести на Фејсбуку од уобичајених вести из медија.

Политички обојене вести

Одвојено истраживање које су за ББЦ урадили експерти са Универзитета у Бирмингему показало је да су се почетком маја појавили јасно креирани Твитер ботови, а са неких од налога твитовано је о Брегзиту хиљадама пута.

Професор Олександр Талавера каже да је Твитер постао много ефикаснији у откривању и гашењу налога који крше правила.

Оксфордово истраживање показало је да мање од четири одсто прича објављених на Твитеру потиче из политички обојених извора, односно медија који објављују намерно обмањујуће, варљиве или нетачне информације. Међутим, та цифра у Пољској скаче на чак 21 одсто.

На Фејсбуку су, међутим, вести из релевантних извора биле видљивије, али су вести из политички обојених извора изазвале више реакција. На енглеском језику, на пример, просечна политички обојена вест имала је четири пута више лајкова и других интеракција од вести професионалних медија.

Политички обојене вести које су се показале популарним биле су, између осталих, вест да холандски политичар жели да отвори халал плажу у Хагу, вест да су једну муслиманску девојку убили чланови њене породице и бацили у реку јер је била превише „западњачки настројена", као и извештај о томе да је Владимир Путин понудио финансијску помоћ за обнову катедрале Нотр Дам.

Нема Руса

Међутим, истраживање није уперило прст у Русију због ширења дезинформација.

„Готово ниједна политички обојена вест коју смо пронашли није дошла из познатих руских извора", каже Нахема Маршал, коауторка извештаја.

„Уместо тога доминирају домаћи, хиперпартијски и алтернативни медији."

Било је извештаја о успону аутоматизованих Твитер налога - или ботова - уочи предстојећих европских избора који се одржавају ове недеље, па смо питали професора Талаверу, који је испитао феномен ботова, да баци поглед на то.

Он је открио пораст у креирању нових Твитер налога са којих је твитовано о Брегзиту и сличним темама око 11. маја. Многи налози су у називу садржали име које је пратило осам бројева и врло често су делили садржај.

Који налози су ботови?

Један налог, @johnie76662158 није пратио никога, али је имао више од 1.300 објава за десет дана након креирања. Реч је готово искључиво о ретвитовима на тему Брегзита, подршке Томију Робинсону и неким коментарима о америчкој политици.

Талавера признаје да је веома тешко утврдити тачно који су налози ботовски, поготово што су њихови творци све паметнији када је реч о разумевању тога како их Твитер препознаје.

Међутим, каже „на основу врло грубе процене око 20-25 одсто нових корисника који говоре о политичким резултатима су ботови. Међутим, у односу на постојећу Твитер заједницу, ти бројеви изгледају врло мало".

У центру пажње

До понедељка на налогу @johnie76662158 стајала је порука да је привремено блокиран зато што је имао неку „необичну активност". Остали налози с великим бројем твитова су блокирани.

И Твитер и Фејсбук су оформили тимове за праћење активности на платформама уочи европских избора. До сада се чини да нису открили ниво сметњи из руских извора или таласа аутоматских порука које су уочене током председничких избора у САД и гласања за Брегзит.