You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Веганизам као вера: Веган тражи судску заштиту
- Аутор, Клајв Колман
- Функција, ББЦ право
Случај једног британског вегана који је добио отказ на послу, покренуо је правну дебату о томе да ли веганизам може да се посматра као вера, односно облик „филозофског уверења", и да ли због тога треба да добије законску заштиту.
Веган Џорди Касамићана је радио у Лиги против окрутних спортова (League Against Cruel Sports), хуманитарној организацији за заштиту животиња, када је, на своје велико изненађење, открио је да организација новац из пензионог фонда улаже у фирме које производе тестирају на животињама.
Када је уложио протест код својих шефова, они нису реаговали. Касамићана је зато информације о пензионом фонду проследио свим запосленима и потом је добио отказ.
Он тврди да је отпуштен зато што је веган. Његов бивши послодавац тврди, међутим, да отказ нема везе са веганством, него са непоштовањем правила фирме.
Због тога ће о спору најпре да одлучи комисија за радничке спорове и ако утврди да постоји правна основа за Касамићанову тужбу, случај ће се преселити на суд.
Овај спор би могао да буде од великог значаја за вегане широм света и њихова права на радном месту.
Ко су ,,етички вегани"?
Касамићана себе описује као етичког вегана.
„Неки само једу веганску храну и не занимају их заштита животне околине и животиње, већ само брину о свом здрављу", каже он за ББЦ.
„Ја бринем и за животиње и за животну околину и за своје здравље и за све.
„Зато користим термин 'етички веган', јер верујем да је веганизам веровање које утиче на све аспекте мог живота".
„Обични" вегани и они који себе називају етичким веганима имају исту исхрану - не једу храну животињског порекла.
Етички вегани поред тога избегавају и било какву врсту искоришћавања животња. На пример, не носе одећу од вуне или коже, и не користе производе који су тестирани на животињама.
Кућне животиње не зову „љубимцима" него „пратиоцима" и избегавају зоолошке вртове.
Шта каже послодавац?
Из Лиге против окрутних спортова у саопштењу наводе да је Касамићана отказ добио због „грубог прекршаја".
„Рећи да његов отказ има везе са веганизмом је чињенично погрешно", истиче се у саопштењу.
Ипак, на саслушању у марту биће одлучено да ли веганизам може да се посматра као „филозофско уверење" и да ли постоји основа за пуно суђење.
Шта је „филозофско уверење"?
„Релгија или уверење" једно је од девет „заштићених карактеристика" у британском Закону о једнакости из 2010. године.
Међу њима су и раса, пол, сексуална оријентација, род, брак, годиште, инвалидност и трудноћа.
Како се наводи у документу, незаконито је да послодавац директно или индиректно дискриминише или лошије третира запосленог због религије или уверења.
Последице
Уколико Касамићана успе у својој борби, случај би могао да има велике последице по вегане широм света.
„Уколико успемо, пресуда ће формално признати заштићен статус етичких вегана", изјавио је његов адвокат Питер Дејли.
„То би даље могло да се користи као основа за борбу против дискриминације вегана на радном месту и због тога је ово веома значајан случај".
Међутим, Ник Спенсер из института Теос, који се бави дебатом о религији у друштву, упозорава и на неке опасности.
„Иронија свега овога је да би права требало да дају већу слободу, али уколико се сви окренемо једни против других - моја права против твојих - суд ће морати да одлучује о свим нашим разликама, што може да буде штетно за све".
Из британског Удружења вегана наводе да је веганизам у порасту - 2014. је на острву било 150.000 вегана, а данас их има око 600.000.
„За многе људе веганизам је дубоко уверење", каже Луиз Дејвис из Удружења.
„Ово би могла да буде значајна пресуда која не само да ће препознати важност веганизма, већ и потврдити да се потребе вегана на радном месту и свакодневном животу морају узети за озбиљно".
Касамићана наводи да је много пута био дискриминисан због веганских ставова.
„Важно је за све вегане да знају да су заштићени и да нико неће рећи 'умукни' уколико желе да причају о веганизму.
„Важно је да закон штити вегане", закључује Касамићана.