Жена добила Нобелову награду за физику након 55 година

Нобелова награда за физику додељена је жени, први пут у последњих 55 година.

Канађанка Дона Стрикланд једна је од три жене која је добила ту награду од када се додељује - после Марије Кири 1903. и Марије Геперт-Мајер 1963.

Американац Артур Ашкин и Француз Жерар Муру деле овогодишњу награду са канадском научницом.

Њихова открића у области ласерске физике допринела су важним научним достигнућима.

Др Ашкин је развио оптичку пинцету која се користи за проучавање биолошких система.

Доктори Муру и Стрикланд открили су нове начине генерисања високог интензитета и врло кратких ласерских импулса који се, између осталог, примењују у ласерској операцији ока.

Укупна вредност награде је девет милиона шведских круна (око 860.000 евра).

„Прво помислите да је то лудост, то је била моја прва мисао. И увек се питате да ли је стварно", рекла је Стрикланд поводом освајања награде. Она иначе ради на .

Стрикланд, која ради на канадском Универзитету Ватерлу, рекла је да је Муру био њен „супервизор и ментор".

„Он је довео ЦПА до великих висина, тако да дефинитивно заслужује ову награду. Срећна сам да је и Арт Ашкин такође добитник.

Мислим да је он раније направио толико открића помоћу којих су људи урадили сјајне ствари и фантастично је што је коначно то препознато", додала је.

Претходна добитница Нобелове награду за физику, америчка физичарка немачког порекла Марија Геперт-Мајер, награђена је за отркиће о језгрима атома.

Марија Кири је 1903. године награду поделила са супругом Пјером Киријем и Антоаном Анријем Бекерелом за истраживање о радиоактивности.

Ранији добитници Нобелове награде за физику

2017. - Рајнер Вајс, Кип Торне и Бари Бариш за детекцију гравитационих таласа.

2016. - Дејвид Таулес, Данкан Холдејн и Мајкл Костерлиц their work on rare phases of matterза теоријска открића транзиција тополошких фаза и тополошких фаза материје.

2015. - Такаки Каџита и Артур Мекдоналд су награђени за отркиће да за откриће осцилације неутрина које показују да неутрини имају масу.

2014. - Исаму Акасаки, Хироши Амано и Шуџи Накамура за откриће прве светлеће диоде која емитује плаву светлост.

2013. - Франсоа Англер и Питер Хигс за формулацију теорије Хигс бозонске честице, теоријско откриће механизама који доприносе разумевању порекла масе субатомских честица.

2012. - Серж Арош и Дејвид Вајнланд за рад са светлошћу и материјом.