Каспијско море: Пет земаља се договорило око поделе

Било је потребно више од две деценије да би се се постигао овај договор.

Русија, Иран, Азербејџан, Казахстан и Туркменистан - све земље које излазе на Каспијско море - договориле су се како да поделе територију.

Лидери пет земаља у недељу су потписали Конвенцију о правном статусу Каспијског мора у казахстанском граду Актауу.

Овом конвенцијом је утврђена формула за поделу морских ресурса и спречено је војно присуство неких других земаља на овом простору.

Ово је важан корак који води спуштању тензија у региону, а договор о највећој воденој површини која се налази на копну је важан из неколико разлога.

Ево шта треба да знате о сукобима који су претходили договору о Каспијском језеру.

Иран оптужио САД за „психолошки рат"

Русија пустила корење у Грузији

1.Правни статус језера је компликован

Већина људи претпоставља да је Каспијско море баш то - море. Али у центру ове дугогодишње расправе је питање да ли је водена површина која заузима површину од 370.000 квадратних километара на копну уствари језеро.

До распада Совјетског Савеза 1991, сматрало се да је у питању језеро и било је подељено између СССР-а и Ирана.

Ипак, након настанка нових држава, ово питање је постало компликовано, јер су тада све оне имале своје захтеве.

Иран је тврдио да је то језеро, али ниједна од четири бивше совјетске републике се није слагала с тим.

А зашто је разлика толико важна?

Ако би било третирано као море, потпадало би надлежност међународних поморских закона, првенствено Закона о мору Уједнињених нација.

Овај документ прописује правила како државе могу да користе мора и океане. У њему је одређено како се расподељују природни ресурси, ко има територијална права и како се штити животна средина. А ове водене површине не припадају само земљама које имају излаз на море, већ и друге државе могу да траже приступ.

Међутим, ако је Каспијско море уствари језеро, онда мора да буде подељено на једнаке делове између пет држава које се граниче с њим.

Договор постигнут у недељу покушава да избегне дефинисање ове водене површине.

Потписана конвенција даје овој воденој површини „посебан правни статус", што значи да није дефинисана ни као језеро, ни као море, тврде руски званичници.

Саму воду могу да користе сви, значи све приобалне земље имају приступ целој површини овог језера/мора.

Међутим, дно, које је богато ресурсима, биће подељено.

2. Ко добија, а ко губи?

Тешко је рећи, пошто коначни текст договора није још објављен.

Други кључни фактор је да границе дна тек треба да буду предмет преговора (мада ће сада о њима разговарати билатерално, а не мултилатерално као до сада).

Међутим, пошто овим договором Каспијско море није дефинисано као језеро, Иран - чија је обала најмања - делује као највећи губитник.

Корисници друштвених медија у Ирану су оптужили владу у Техерану да је „продала" Каспијско море потписивањем договора у недељу.

Ипак, можда ће Иран, који је тренутно под великим политичким и економским притиском Запада, извући неку политичку корист тиме што ће ограничити пристуство војних снага држава, које не излазе на ово море.

Да је Каспијско море било дефинисано као језеро, Азербејџан и Казахстан, који траже велики део површине овог мора, изгубили би доста.

Основа свих претходних расправа је питање приступа.

3. Ово море је богато нафтом и гасом

Каспијско море је веома важно због огромних резерви нафте и гаса.

Процењено је да испод ове водене површине има око 50 милијарди барела нафте и скоро 8,4 трилиона кубних метара природног гаса.

Зато су расправе о подели ове површине биле бројне и жестоке. Дешавало би се да би неке од држава наредиле коришћење бојних бродова како би застрашиле своје суседе.

Неслагање о правном статусу је спречило изградњу гасовода дуж овог мора између Туркменистана и Азербејџана. Тиме би било омогућено Туркменистану да извози гас у Европу, без уласка на руску територију.

Русији, највећем извознику нафте и гаса у Европу, то не одговара.

Међународне нафтне компаније, које су похрлиле на Каспијско море почетком деведесетих, повукле су се.

Могуће је да ће се нека од њих вратити након договора постигнутог у недељу.

4. Ово море поседује највеће залихе кавијара на свету

У Каспијском мору живи више врста јесетре, рибе која даје веома цењени кавијар.

Између 80 и 90 процената светског кавијара стиже из овог региона, мада се та цифра смањила у последњих неколико деценија.

Истраживање обављено 2002. показује да ове рибе има све мање и да ће ускоро врста бити истребљена.

Такође је утврђено да постоји диспропорција између младих јесетри и зрелијих примерака ове рибе, које производе јајашца од којих се прави кавијар.

Као одговор на то, успостављене су многе забране на риболов у Каспијском мору и трговину кавијаром.

Казахстански председник Нурсултан Назарбајев рекао је у недељу да ће договор омогућити успостављање националних квота за риболов.

5. Загађење је велики проблем

Због вађења нафте и других индустријских делатности, Каспијско море је веома загађено.

Загађење због нафте утиче на миграцију јесетри, стоји у документу Уједињених нација о заштити животне средине на Кавказу.

Јесетре пливају кроз веома загађену област око полуострва Абшерон у Азербејџану, што им ограничава приступ храни и кисеонику.

Недавно је дошло до изливања канализационих вода из Ирана, чиме је дошло до бактеријског загађења, што додатно угрожава јесетре.

Нерешен статус Каспијског мора представља ризичан фактор за животну средину, јер нико није задужен за уклањање нафте која се излике или последице неког другог инцидента.