Гугл у Кини: Гигант планира цензурисану платформу

Гугл развија нову верзију претраживача, која ће бити усклађена са кинеским законом о цензури.

Компанија је рад претраживача у Кини зауставила 2010. године, објаснивши да је слобода говора ограничена.

Како пише портал Интерсепт, Гугл ради на програму Дрегонфлај који ће блокирати појмове као што су људска права и религија.

Секјурити дејли, државне кинеске новине, одбацују извештај.

Када је упитан да прокоментарише тврдње, портпарол Гугла доставио је кратко саопштење:

„Нудимо бројне мобилне апликације у Кини, као што су Гугл транслејт, Фајлс гоу, помажемо кинеским програмерима и значајно смо инвестирали у кинеске компаније попут ЈД".

Фејсбук и Гугл у „сивој зони" када је приватност у питању, пише у извештају

Држава не поштује дигитална права грађана

Италијанска Википедија протестује против европског закона о заштити ауторских права

„Али не коментаришемо спекулације о будућим плановима."

Шта каже Интерсепт?

Цитирајући интерна документа Гугла и изворе из компаније, лист пише да је повратак Дрегонфлаја почео у пролеће 2017. и да је убрзан у децембру, после састанка дирекотра Гугла Сандера Пичаија са кинеским званичником.

Наводи да су и развијене две верзије једне Андроид апликације и да би могле да буду покренуте у року од девет месеци, ако би кинеска влада дала сагласност.

Ројтерс и АФП преносе да су им одвојени извори потврдили информацију.

Како ће програм радити?

Апликација за претрагу би на „црну листу стављала осетљиве упите", према писању Интерсепта, идентификујући и филтрирајући сајтове који су тренутно блокирани.

На основу документа на који се позива лист, резултати претраживања преко ове апликације резултирало би листом избрисаних забрањених сајтова, уз објашњење и изјави о одрицању од изјаве да су „неки резултати можда уклоњени због законских захтева".

ББЦ њуз и Википедија били би међу блокираним.

Каква је реакција унутар Гугла?

Гугл није званично коментарисао извештај Интерсепта.

„Ми не коментаришемо спекулације у плановима", рекао је за АФП портпарол Тај Мидаун.

Један радник који је за Ројтерс рекао да је променио сектор како не би био укључен у пројекат.

„Доста је беса међу запосленима. Неки људи су веома љути што то радимо", рекао је други извор АФП-а.

Али неки мисле да такав потез не би требало да буде изненађење.

Извршни директор Гугла Сандар Пичаји био је сасвим јасан када је о амбицијама компаније реч, када је на конференцији 2016. рекао: „Гугл је за сваког - желимо да будемо у Кини и да служимо корисницама".

А шта ативисти кажу?

Амнести Интенешнл каже да Гугл не би требало да настави са пројектом.

„То ће бити мрачан дан за слободу интернета ако Гугл пристане на кинеска правила екстремне цензуре како би стекао приступ тржишту. Стављајући профит испред људских права, Гугл би направио преседан и признао победу кинеској влади", каже Патрик Пун, кинески истраживач у Амнестију,

Шта каже Кина?

Не много. Међутим, државне новине Секјурити дејли цитирају „релевантне саговорнике" који кажу да извештаји о повратку Гугла на кинеско тржиште нису тачни.

Ројтерс се позива на кинеског званичника који каже да је Гугл о овом питању разговарао са кинеским властима, али да још није добио одобрење за рад.

Зашто Гугл жели да се врати?

Једноставно, Кина је највеће интернет тржиште на свету.

Упркос томе што су главни претраживач и Јутјуб блокирани, Гугл и даље има више од 700 запослених и три канцеларије у Кини и развија алтернативне пројекте.

Апликација Гугл транслејт добила је дозволу у Кини прошле године.

Гугл је такође у јануару инвестирао у кинеску платформу Чушо и покренуо игру на Ви Чету.

Шта Кина блокира?

У овој земљи постоји стриктна цензура популарних западних сајтова, укључујући Фејсбук, Твитер и Инстаграм.

Одређене теме, попут протеста на Тјенанмену 1989. су потпуно блокиране. Блокирани су и резултати о опозицији, дисидентима и антикомунистичким активностима, као и о слободи говора и сексу.

Кина је у последње две године наметнула строжа правила страним компанијама.

Награда већа од принципа?

Анализа Рола Келен Џонса, допислика у области технологије

„Не буди зао" више не може да буде мото Гугла, али многи запослени у овој компанији и даље мисли да раде за компанију којој је дугорочни бизнис изнад краткорочног профита.

Један од тих принципа је слобода изражавања, тако да ако настави са цензурисаним претраживачем, може очекивати пуно потискивања, не само група које се боре за грађанске слободе, већ и сопственог особља.

После свега успели су да заврше споразум са војском САД-а у вези с софтвером за дронове.

Овог пута награда - приступ великом и растућем кинеском тржишту - је много већа.

Али Гугл је већ упозорен да је поштовање кинеске цензуре комплексан посао који захтева много модератора.

Штета од улагања, чији успех нико не гарантује, могла би да буде превисока за бренд на западу.