Италијанска Википедија протестује против европског закона о заштити ауторских права
Аутор фотографије, Getty Images
Италијанска Википедија онемогућила је приступ читаоцима на своје странице, као протест против закона о ауторским правима у Европској Унији који треба да се изгласа.
Критичари овог закона тврде да ће нови прописи, који су на дневном реду за гласање ове недеље, укинути могућност коришћења материјала који је предмет ауторских права. Tиме би различити ремикси и популарни мимови били укинути, а платформе би морале да плаћају ако користе линкове за вести.
Уместо енциклопедијске јединице за данашњи дан, читаоце је дочекало саопштење о предстојећем гласању.
Уредници овог сајта упозоравају да ако европски посланици изгласају рестриктивни закон, доводе у питање опстанак Википедије.
"Ако овај предлог прође, биће немогуће да се подели линк на новински чланак или он уопште буде пронађен у претраживачу", стоји у саопштењу.
Корисници енглеске верзије овог сајта имали су приступ садржају, али су видели огроман оглас који позива читаоце да контактирају своје представнике у Европском парламенту и спрече изгласавање новог закона.
Википедија је један од најпосећенијих сајтова на интернету, по рангирању сајта Алекса налази се на петом месту по читаности.
Ова организација се жестоко успротивила новим ЕУ прописима о заштити ауторских права на јединственом дигиталном тржишту, назвавши их "озбиљном претњом на мисију Википедије".
Посебно су два члана критикована - члан 11 и члан 13.
Члан 13 је најконтроверзнији, јер захтева од сајтова да спроводе заштиту ауторских права, чак и када је у питању садржај који каче сами корисници.
Аутор фотографије, Wikipedia
Критичари верују да ће нова правила наметнути друштвеним медијима и другим сајтовима да проверавају сваку ствар која је на њима објављена, што је задатак који не могу да обављају живи људи.
Уместо тога, мораће да се користи аутоматски систем за проверу ауторских права, који би свака компанија на интернету морала да има, чиме се драстично повећавају трошкови пословања.
Такви системи су се показали као несавршени и склони грешкама, што је показао случај Јутјуба, где је овакав систем примењен.
Ти системи такође названим "машинама за цензуру" или "филтерима за качење новог садржаја", тврде критичари члана 13.
Страхује се да ће популарни мимови, ремикси, пародије и сличан садржај, који користи делом материјал који је заштићен ауторским правима бити угрожен.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post
У нацрту закона стоји да ће "непрофитне онлајн енциклопедије" бити изузете од ових прописа, али то није смањило страхове критичара овог закона.
Џими Велс, оснивач Википедије, налази се међу десетинама водећих личности из света технологије поред Тима Бернерс-Лија, проналазача светске мреже, који се отворено противе овом закону.
Порез на линк
Члан 11 предложеног закона захтева од онлајн платформи да плате издвачима таксу, ако користе њихов садржај.
Намера је да се саобраћај усмери на странице новинских сајтова, које тренутно зависе од великих играча попут Гугла и Фејсбука.
Критичари сматрају да овај "порез на линк" може да угрози мале издваче, а искључиво да ојача највеће.
Они такође тврде да члан не дефинише јасно шта чини линк, чиме владе могу да манипулишу у ограничавању слободе говора.
Група од 169 професора и истраживача на европским универзитетима сматра да је ово "веома лош закон", који ће "угрозити слободан ток информација, што је суштински важно за демократију".
Аксел Вос, немачки представник у Европском парламенту је међу ауторима овог закона и он тврди да се "велике платформе" баве ширењем нетачних информација о томе.
"У систему заштите ауторских права тренутно постоји велика неравнотежа" каже он.
Он је рекао да се креирање линкова за личну употребу не спомиње у закону, већ само кад се ова пракса користи у комерцијалне сврхе.
Вос је такође одбацио оптужбе о "филтеру за објављивање садржаја", јер како он каже овај пропис се односи само на 1 до 5 одсто целокупног интернета.
Такође је рекао да ће се правила примењивати само на оне "који објављују материјал заштићен ауторским правима" и од тога зарађују.
Ако Европски парламент и Савет усвоје нацрт овог текста, појединачне владе треба да га уврсте у своје законе.
