Приватност се враћа на интернет

Вероватно вам се недавно десило да вам на екрану искочи прозорчић са поруком да је „дошло до важних измена" у начину на који друштвене мреже и поједине веб странице користе ваше личне податке. Да ли то значи да ћемо повратити контролу над тим информацијама?

У свету у коме је скоро све међусобно повезано, лични подаци су постали роба која се купује и продаје.

Предузећа потрошачиома нуде персонализоване услуге и робу, што води привредном расту, па чак и бољем квалитету живота.

Та оптимистичка слика, међутим, није комплетна.

Скандал који је избио када се испоставило да је фирма за политички консалтинг „Кембриџ аналитика" дошла до података о 87 милиона корисника Фејсбука обелоданио је да се наши лични подаци могу користити без нашег знања.

У мају у Европи ступају на снагу нови прописи о приватности који ће потрошачима омогућити много већи степен контроле и увести оштре казне за фирме које их не поштују.

Сад бисмо могли да направимо паузу и размислимо како смо довде дошли.

Да бисмо то разумели, морамо да се подсетимо да се подаци могу лако копирати, делити, складиштити и сакупљати из мноштва извора.

Кад год користимо дигиталне направе - што укључује многе ствари, од компјутера и телефона до намагнетисаних картица за попусте у самопослугама и камера за надзор - стварамо информације које омогућавају рекламним компанијама, осигуравајућим друштвима, полицији и другима увид у наше животе.

Само доступност тих информација и довитљивост оних који их поседују ограничавају тај увид.

То је сасвим другачија врста робе него, рецимо, кућа.

Ако сте продали кућу, купац може да сазна понешто о вама, на пример какав је ваш укус кад су у питању кухињски апарати.

Тешко ће, међутим, добити дубљи увид у ваш живот, јер сте дневнике и фото албуме однели са собом.

Информације су нешто компликованије. Чим приступите мрежи, подаци о вама почињу да цуре.

За то је довољно да кликнете на дугме на коме пише „прихватам услове", без обзира да ли сте их пре тога прочитали.

То је као да сте, уместо што сте кућу пре продаје испразнили и очистили, позвали купца да се усели и да вас посматра: какве су вам навике, с ким се дружите, ко вас посећује и с ким спавате.

Многи уопштзе не разумеју како се информације које производе скупљају, деле и тумаче.

То се може комбиновати са информацијама из других извора, што пружа непредвидљиве и непредвиђене могућности да се стекне детаљна слика о нашим животима и навикама, па чак и да се предвиди наше понашање.

То знање може да се употреби како би се на вас на дискретан, али врло моћан начин, утицало.

Рекламе, новости и пријатељства која вам се нуде преко интернета и друштвених мрежа су често резултат тог „гуркања".

А за разлику од куће, податке можете без муке копирати и продати неограниченом броју људи.

Јасно је да је приватност озбиљно угрожена и стога су уведене нове мере заштите.

У Европској унији од 25. маја ступа на снагу нови пакет закона по имену Општа регулатива о заштити података (ГДПР).

Циљ је да се грађанима омогући да стекну увид и сами одлуче како се њихови подаци сакупљају и користе.

Лични подаци могу да се сакупљају само из јасних и прецизно дефинисаних разлога. Компаније ће морати да изађу на чистац и објасне како и зашто их скупљају.

Захваљујући новим правилима, потрошачи ће имати увид који подаци се скупљају када користе неки уређај или апликацију, као и са ким се ти подаци могу делити.

Ето зашто су на Фејсбуку и Твитеру почели да вам искачу екрани са порукома о „важним информацијама".This is why we have been seeing the notices about "important updates" popping up on Facebook and Twitter, for example.

Компаније ће морати да од почетка воде ваше податке као заштићене. Ако подаци процуре, корисници морају да буду обавештени уколико то представља ризик.

Сем тога ће морати да смање употребу компликованих правних термина које ометају кориснике да разумеју шта се дешава са њиховим подацима и да на основу тога одлуче с ким ће се подаци делитиcause.

Прописано је да ће сагласност имати правну снагу само ако су услови за кориснике написани „јасним и разумљивим језиком".

Фирме ће имати јаку мотивацију да се овога придржавају: казне иду и до четири одсто укупних прихода фирме.

Сем тога, иако је ГДПР европски закон, компаније са седиштем ван ЕУ ће морати да га поштују ако продају услуге и робу на европском тлу.

И Британија се, без обзира на Брегзит, спрема да усвоји ГДПР:

Закон ће, дакле, имати глобалан ефекат.

Ипак, још треба много да се ради да би закон произвео жељено дејство. Неке кључне ставке ће морати да прођу „ватрено крштење" на суду.

А затим, грађани морају да буду свесни својих права да би могли да их искористе.

Постоји и могућност да им права буду ускраћена ако компаније промене свој начин рада.

У случају Фејсбука, милијарда и по корисника је остала без заштите након што је Фејсбук одлучио да пресели своју европску централу у САД. Додуше, Фејсбук је обећао да ће појаснити правила о приватности за кориснике.

Сем тога, неке корпорације се жале да им ГДПР представља превелико оптерећење.

Без обзира на све то, да је ГДПР већ на снази, скандал са „Кембриџ аналитиком" би се одвијао сасвим другачије

Сад кад су и могућности и ризици стварања база података доспели у жижу јавности, сарадња и надзор над личним подацима су многима постали приоритет.

Ускоро ћемпо добити део инструмената да бисмо ствари усмерили у том правцу.

А имаћемо и могућност да казнимо оне који правила крше.

Напомена:

Др. Сандра Вахтер је правница и истраживач при Оксфордском иснституту за интернет при Универзитету у Оксфорду и Националном иснституту за вештачку интелигенцију и проучавање података „Алан Туринг".