ЕУ увела намете на америчке производе

Европска Унија (ЕУ) започела је примену узвратних тарифа на америчке производе, што је пропраћено новим нападима европских званичника на трговинску политику председника Доналда Трампа.

Таксе, које се односе на америчке прозиводе у вредности од 2.8 милијарди евра, ступиле су на снагу у петак.

Тарифе су уведене на производе попут бурбон вискија, мотоцикала и сока од поморанџе.

Председник Европске Комисије, Жан-Клод Јункер, рекао је да су намети које је САД увела према ЕУ у супоротности са „логиком и историјом".

Обраћајући се ирском парламенту у Даблину, он је напоменуо, „урадићемо све што морамо да уравнотежимо и заштитимо" ЕУ.

У твиту објављеном у петак, председник Трамп је запретио да ће ићи и корак даље и увести таксу од 20 одсто на аутомобиле увезене из Европске уније.

Како је све почело?

Трампова администрација најавила је у марту да ће увести таксе од 25 одсто на увоз челика и 10 одсто на увоз алуминијума у САД.

Трамп тврди да светски суфицит челика и алуминијума, који је изазвала Кина, прети да угрози америчке прозивођаче ових добара, које су од битног значаја за САД.

Намети су ступили на снагу 1. јуна након што је њихова примена првобитно одложена. Они се односе на државе чланице ЕУ, Канаду, Мексико и друге савезнике блиске САД попут Индије.

У међувремену, Индија је објавила да ће увећати таксе на 29 прозивода које увози из САД, међу којима су пољопривредни производи, челик и производи од гвожђа, а као контрамеру америчким тарифама.

Нови намети ступиће на снагу 4. августа и односиће се, између осталог, на увоз америчког бадема, ораха и леблебија.

Јужна Кореја, Аргентина, Аустралија и Бразил сложили су се да уведу ограничења на обим изовза метала према САД како не би биле обухваћене тарифама.

Међутим, Канада је најавила да ће наметнути таксе у вредности од 16.6 милијарди канадских долара на увезену америчку робу почев од 1. јула.

Мексико је пре две недеље такође увео таксе у вредности од три милијарде долара на америчке прозиводе попут челика, свињетине и бурбона.

Трамп је почетком недеље запретио да ће увести додатне намете од 10 одсто на кинеску робу у вредности од 200 милијарди долара које ће ступити на снагу уколико Кина „не промени своје понашање".

Са друге стране, Кина је оптужила САД да се служи „великим притсцима и уценама" и да ће на то одговрити „снажним контрамерама".

Економија четвртог мандата: Шта доноси Путинова победа

Трамп поново збуњује коментарима

Пет изазова пред будућим кубанским председником

Због чега САД уводи намете?

Председник Трамп верује да уколико држава има трговински дефицит - односно узови више него што извози - она губи.

Нарочито га нерверира велики дефицит које САД имају са Кином и Мексиком, али је нагласио да неће допустити да његову државу више „искоришћавају у трговини" друге земље.

Председник Трамп верује да уколико држава има трговински дефицит - односно узови више него што извози - она губи.

Нарочито га нервира велики дефицит које САД имају са Кином и Мексиком, али је нагласио да неће допустити да његову државу више „искоришћавају у трговини" друге земље.

Амерички трговински дефицит је порастао последњих година, достигавши скоро 50 милијарди долара месечно.

Међутим, то може да буде и последица јаче привреде, уколико амерички потрошачи купују више увезене робе.

Циљ нових тарифа је да се исправи ова неравнотежа.

На недавном самиту Г7 земаља у Квебеку, дошло је вербалних сукоба и размене оштрих речи када су се лидери највећих светских привреда супротставили Трамповој трговинској политици.

Какав утицај могу имати контрамере ЕУ?

Већина америчких производа који су се нашли на мети ЕУ, попут дувана, Харли Дејвидсон мотоцикала, брусница и путера од кикирикија, биће погођени тарифом од 25 одсто.

Међутим, ЕУ је увела намет од 50 одсто на добра попут обуће, неких врста одеће и машина за прање веша.

Већина прозивода које је ЕУ означила је намерно изабрани да би имали што већи политички утицај. Бурбон виски се прозиводи у Кентакију, савезној држави из које је вођа већине у америчком Сенату, Мич Меконел.

Сок од поморанџе је главни извозни прозивод Флориде, традиционално неодлучне савезне државе у америчком изборном процесу.

Економисти упозоравају да би америчке тарифе могле да изазову повећање цене метала, поремећаје у снабдевању, па чак и утичу на америчка домаћинства.

Шта ово значи за потрошаче?

Тешко је рећи.

Амерички привредни званичници тврде да су намерно циљали на прозиводе који неће утицати на повећање потрошачких цена. Међутим, трговци и прозивођачи се не слажу са тим.

Рик Хелфенбајн, председник и извршни директор канцеларије Америчке асоцијације одеће и обуће, рекао је да ће просечна четворочлана америчка породица морати да издвоји додатних $500 годишње на прозиводе обухваћене тарифама.

У неким случајевима, тарифе могу да утичу на фирме да потраже прозивођаче у другим државама како би избегле додатне трошкове. Ако се, на пример, цена флоридског сока од поморанџе повећа у Европи због узвратних тарифа ЕУ, онда фирме увек могу да увозе бразилски сок.

За САД, то ће бити ненамерна последица намета. Међутим, то служи као добар пример како трговнски ратови могу да имају неочекиване обрте.