Русија: Облак над Трамповом Белом кућом

Током читаве збрке у кампањи Доналда Трампа и хаотичних догађаја из његових раних дана у Белој кући, једна сумња се све време лепила за Трампов тим као лепак: да ли су имали везе са Русијом.

Обавештајне агенције Сједињених Америчких Држава закључиле су да је Москва покушала да промени ток председничких избора у Трампову корист.

Оне тврде да су руски хакери украли информације у вези са кампањом његове ривалке Хилари Клинтон и проследили их Викиликсу како би биле пуштене у јавност и дискредитовале је.

Основани су конгресни одбори како би истражили ово питање и у марту 2017. године тадашњи директор ФБИ Џејмс Коми потврдио је да је биро покренуо истрагу.

Председник Трамп је 9. маја отпустио Комија, наводећи као разлог „ту работу са Русијом", у потезу који је шокирао Вашингтон и распирио гласине о покушају заташкавања.

То, међутим, није зауставило истрагу. Tako je 18. маја Министарство правде поставило бившег директора ФБИ Роберта Мулера за специјалног тужиоца који треба да се позабави овим питањем.

Мулер до сада није обелоданио детаље о истрази, али амерички медији пишу да се Трамп нашао под истрагом због могућег ометања правде, и због отпуштања Комија и због могућности да је покушао да заустави истрагу о саветнику за безбедност Мајклу Флину који је отпуштен.

Флин је оставку дао у фебруару прошле године након што је одбио да обелодани природу својих контаката са Сергејем Кисљаком, руским амбасадором у Вашингтону. У децембру је признао да је давао лажне изјаве ФБИ-у о својим сусретима са Кисљаком.

Председник Трамп је упорно негирао да је на било који начин у дослуху са Русијом, назвавши оптужбе против њега „ловом на вештице".

Рани знаци упозорења

Први наводи о нападима хакера на Демократску странку појавили су се још у мају 2016. године. У наредна два месеца, извештаји су говорили да су трагови тих упада обавештајне агенције Сједињених Америчких Држава одвели право до руских хакера.

У јулу, вече пред Демократску националну конвенцију, Викиликс је објавио 20.000 интерних имејлова које су украли хакери. Амерички обавештајни званичници саопштили су да са „високим степеном уверења" сматрају да иза ове операције стоји Русија, али је Трампова кампања то одбацила.

Трамп је изазвао опште згражавање кад је позвао руске хакере да нападну лични имејл сервер Хилари Клинтон рекавши: „Русијо, ако слушаш, надам се да можеш да нађеш 30.000 имејлова који недостају."

Прва жртва

У време кад је хакерски скандал тек почињао да се захуктава, Трампов тадашњи менаџер кампање Пол Манафорт оптужен је да је примио милион долара у готовини како би представљао руске интересе у Украјини и Сједињеним Државама, укључујући послове с олигархом који је близак руском председнику Владимиру Путину.

Док је Манафорт водио кампању, Републиканска странка изменила је у свом манифесту дефиниције које се тичу сукоба у Украјини, избацивши анти-руски тон, наводно на захтев двојице представника Трампове кампање.

Након тога, нове оптужбе су изнете у Украјини о тајним фондовима за које се сматра да су исплаћени Манафорту, а тврди се и да је он у тајности радио за руског милијардера како би остварио политичке циљеве председника Путина.

Манафорт је негирао обе оптужбе.

У сукобу са обавештајном заједницом

У октобру 2016. године, обавештајна заједница Сједињених Америчких Држава издала је саопштење у коме је оптужила Русију да стоји иза хаковања Демократског националног комитета.

Трамп је наставио да се противи овим наводима, тврдећи у председничкој дебати да би то „могла да буде Русија, али и Кина, а могу да буду и многи други. Такође може да буде неко ко седи на свом кревету и тежи 180 кила".

Истог дана кад су обавештајне агенције откриле резултате истраге, појавио се експлозивни снимак из емисије „Ексес Холивуд" с опсценим Трамповим опаскама на рачун жена из 2005. године. Сат времена касније, Викиликс је почео да избацује на хиљаде нових процурелих имејлова Клинтонове.

Трамп је и даље упорно негирао како иза овог хаковања стоји Русија.

„Одувек сам знао да је Путин паметан!"

У децембру 2016. године, ФБИ и Министарство унутрашњих послова објавили су извештај о налазима обавештајне заједнице који повезују Русију са хаковањем.

У реакцији на извештај, председник Барак Обама протерао је 35 руских дипломата и увео нове санкције Русији. Свет је с нестрпљењем ишчекивао Путинов одговор, али се овај није одлучио на одмазду. Трамп, у оно време већ изабрани председник, стао је на страну руског председника, твитујући: „Одличан потез с одлагањем (В. Путина) - одувек сам знао да је веома паметан!"

Путинову одлуку да не одговори истом мером многи су доживели као лукави маркетиншки трик, али је она међу званичницима америчке обавештајне заједнице наводно пробудила сумњу да је Русија била сигурна да те санкције неће потрајати.

Трамп је потом изабрао Рекса Тилерсона као свог кандидата за државног секретара, вероватно најважније место у кабинету. Највећа препрека Тилерсоновом именовању? Блиске везе са Путином.

Као руководилац нафтне компаније Ексон Мобил, Тилерсон је гајио блиске личне везе са руским лидером, због чега су многи сматрали да је сувише компромитован за позицију првог човека америчке дипломатије.

Тилерсон је заклетву за државног секретара положио 2. фебруара.

Досије „тврдњи о компромитованости"

У јануару 2017. године, амерички портал „Базфид" је објавио досије који је сакупио Кристофер Стил, бивши званичник британске обавештајне службе и експерт за Русију, који тврди да Москва поседује компромитујући материјал о тада изабраном председнику због чега је подложан уцени.

Међу разним дописима у досијеу налазила се и оптужба да су Трампа снимиле руске службе безбедности у друштву проститутки у једном московском хотелу.

Трамп је ове тврдње одбацио као лажне вести.

Си-Ен-ен је јавио да су обавештајци упутили председника Обаму и изабраног председника Трампа у постојање ових досијеа, а „Базфид" је отишао корак даље објавивши читав документ.

Докази против Флина...

У фебруару 2017. године на видело је изашао најконкретнији и најтежи руски скандал, више месеци након што су обавештајци изнели прве сумње.

Амерички медији известили су да је Флин разговарао о потенцијалном укидању санкција против Русије са руским амбасадором Сергејем Кисљаком, пре него што је Трамп званично преузео власт.

Против закона је да америчку дипломатију воде приватна лица.

Оставку на положај Трамповог саветника за националну безбедност је дао након што је на том месту провео свега 23 дана, рекавши да је „непажњом пропустио да до краја упути изабраног потпредседника и друге особе о информацијама које се тичу његових телефонских разговора са руским амбасадором" вођених крајем претпрошле године.

Откако је напустио Белу кућу, Пентагон је покренуо истрагу како би сазнао да ли је пропустио да обелодани исплате које је добијао од руских и турских лобиста за говоре и консултантске услуге.

...и Сешонса

Министар правде Џеф Сешонс оптужен је да је на саслушању поводом свог именовања лагао када је рекао да током изборне кампање „није разговарао са Русима".

Касније се показало да се и он сусрео са Кисљаком - на приватном састанку у септембру и као део групе амбасадора у јулу прошле године.

Сенатор из Алабаме био је један од најистакнутијих актера у Трамповом покушају да освоји Белу кућу.

Али он каже да су његови састанци са Кисљаком имали везе са његовом улогом члана Одбора за оружане снаге Сената и нису имали никакве везе са изборном кампањом.

Сешонс се, међутим, изузео из истраге ФБИ-а о руском хаковању, истраге коју сам надгледа.

Истрага ФБИ потврђена... Коми отпуштен

После два месеца Трамповог председничког мандата, Коми је на ретком отвореном саслушању Одбора за обавештајна питања Сената потврдио да агенција води истрагу о наводној умешаности Русије у изборе 2016. године.

Тада је изјавио да је ова истрага „у току" од јула 2016. године.

Али 9. маја је отпуштен.

Бела кућа је првобитно саопштила да је то учињено због начина на који је водио истрагу о имејловима Хилари Клинтон. Али Трамп је касније изјавио да је у питању била читава „та работа са Русијом".

Трамп се 10. маја састао са руским амбасадором и министром спољних послова у Овалној соби.

Тада им је рекао да је отпуштање Комија попустило „велики притисак", јавио је Њујорк тајмс.

Са њима је наводно поделио и изузетно осетљив „шифровани" материјал који се тиче тероризма, безбедности авио-саобраћаја, изазивајући нове потресе широм Вашингтона.

Роберт Мулер је именован за специјалног тужиоца недељу дана касније.

Комијево сведочење

У свом дуго очекиваном сведочењу пред одбором Сената, Коми је рекао да је Трамп од њега тражио заклињање на верност, потврдивши претходне медијске наводе о њиховом састанку одржаном у јануару.

„Желим лојалност, очекујем лојалност", рекао је Трамп, према Комијевом сведочењу.

„Нисам се померио, проговорио, нити променио израз лица на било који начин током непријатне тишине која је уследила. Само смо се гледали", рекао је Коми.

Он је додао и да је Трамп од њега тражио да одустане од истраге против Флина. „Трамп је рекао: 'Надам се да можете да нађете начина да одустанете од овога, да одустанете од Флина. Он је добар момак". Одговорио сам само: „Он је добар момак".

Али Коми није потврдио председникову тврдњу да је Трампу саопштио како ФБИ не води истрагу против њега лично.

Додао је да је водио записе о својим састанцима и телефонским разговорима, плашећи се да би Трамп могао да лаже.

Трампов одговор?

Трамп је негирао да је од Комија тражио заклињање на верност, мада је додао: „Не мислим да би то било нешто лоше."

Бела кућа је негирала и да је Трамп од Флина тражио да одустане од истраге.

Трамп је такође довео у питање непристрасност Роберта Мулера, рекавши да је пријатељство специјалног тужиоца са Комијем „проблематично".

Он је критиковао ФБИ у бројним приликама и, у једном твиту, изјавио да је репутација организације „у дроњцима".

Доналд Трамп Млађи

Деветог јула појавила се вест за коју се сматра да је први потврђени приватни састанак између неког руског држављанина и члана ужег круга председника Трампа.

Председников син, Доналд Трамп Млађи, признао је да се 9. јуна 2016. године у Трамп Тауеру сусрео са руском адвокаткињом Наталијом Веселнитскајом, након што му је речено да она поседује материјал који би могао да науди Хилари Клинтон.

Али он је инсистирао да му адвокаткиња није проследила „битне информације" на састанку на ком су били присутни и председников зет Џаред Кушнер и Манафорт.

Трамп Млађи рекао је Одбору за обавештајна питања Сената да је о састанку у Трамп Тауеру разговарао с оцем кад је овај почетком године јавно обелодањен у извештају Њујорк тајмса, али је одбио да изнесе детаље о њиховом разговору, позивајући се на поверљивост односа између адвоката и клијента.

Улога друштвених мрежа

У септембру је Фејсбук саопштио да је открио како је током председничке кампање 2016. године политички маркетинг на овој платформи био усмерен ка америчким гласачима. Из ове друштвене мреже саопштили су како верују да су за то платили Руси са везама у Кремљу.

Оснивач Фејсбука Марк Закерберг изјавио је да ће његова компанија америчким истражитељима предати 3.000 политичких реклама повезаних са Русима.

Рекламе нису подржавале неког одређеног кандидата, рекли су из Фејсбука, већ су шириле запаљиве информације о врућим темама као што је имиграција.

Ривалска мрежа Твитер саопштила је да је угасила око 200 налога повезаних са руском кампањом ширења дезинформација.

Председник Трамп је на Фејсбуково саопштење одговорио рекавши да је овај сајт одувек био против њега.

Закерберг је одбацио његове наводе, рекавши да компанија никад није заузимала стране.

Подизање првих оптужница

У октобру је Манафорт, који је прошлог августа дао оставку на месту шефа Трампове кампање, оптужен за удруживање ради утаје средстава Сједињених Америчких Држава у својим пословима са Украјином.

Добра вест за Трампа била је да ове оптужнице нису биле у директној вези са истрагом о Русији.

Још један његов саветник, Џорџ Пападопулос, признао је да је дао лажне изјаве агентима ФБИ о својом пословима са неименованим академиком из иностранства који га је наводно обавестио да Руси имају „компромитујуће информације" о Хилари Клинтон.

Оптужница против Пападопулоса прва је коју је подигао Роберт Мулер у склопу истраге о Русији.

Оптужница против Флина

У децембру је Мајкл Флин признао да је дао лажне изјаве ФБИ о састанцима са руским амбасадором, што га чини највишим припадником администрације против ког је подигнута оптужница.

Он је обелоданио и да сарађује у оквиру Мулерове истраге.

Саопштење које је Флин дао тужиоцима чини се да уплиће вишег, мада неименованог, званичника Трамповог тима - наговештавајући правац у ком би могла да се креће Мулерова истрага.

Бројне америчке медијске куће навеле су да је виши званичник који се нашао у жижи истраге Џаред Кушнер - Трампов саветник и зет.

Убрзо након што је Флин оптужен, председник је наговестио да је знао да је Флин лагао о његовим сусретима са руским амбасадором, што је у супротности са његовим сопственим сведочењем из тог времена - покренувши тако оптужбе да је ометао правду.

Правник из Беле куће касније је саопштио како је он написао дотични твит и да је контроверзна реченица заправо његова грешка.