Србија: Шта радити кад вам угине кућни љубимац

Снежана из Београда је добро упамтила дочек 2018. године.

Уместо да с пријатељицом читаве ноћи гледа филмове, у седам увече су јој јавили да су кола ударила њеног пса Лакија.

Вече су провели у ветеринарској амбуланти, где је црном мешанцу налик на јазавичара ампутирана нога.

Пред поноћ су га донели кући на носилима, Лаки се кратко придигао „у језивим боловима", погледао две мачке са којима је годинама „дивно" живео и за око пола сата угинуо.

„Ево и сад кад причам, тешко ми је.

„Ветеринар ми је објаснио да је проблем што је возач кочио, тако се смрска нога, да га је само ударио, без кочења, псу би било боље", каже Снежана за ББЦ.

Децембарска ноћ кад је Лаки угинуо била је хладна и земља је била тврда, али је Снежана одлучила да га одмах сахране у дворишту - „да им буде близу".

Иако се често дешава да људи сами сахрањују љубимце, то се не препоручује из много разлога, упозорава Будимир Грубић, директор предузећа Ветерина Београд.

После вишегодишњег чекања, гробље за кућне љубимце у Блоку 51 на Новом Београду коначно је отворено и власници имају могућност да тамо сахране животиње.

Ако то не желе, могу да предају посмртне остатке животиња комуналним службама или позову приватне крематоријуме, али се све плаћа.

Да је раније постојало београдско гробље за љубимце, Снежана би ту могућност вероватно искористила.

„Нисмо имали гробље, а желели смо да имамо сећање на тог пса, чак су и мачке дошле док смо копали раку", препричава.

Како изгледа ново гробље?

Новоотворено гробље за кућне љубимце у Рајковој улици број 9 на Бежанијској коси простире се на око 1.000 квадратних метара, а ако буде потребе, може и да се шири ка шуми, саопштили су званичници прошлог септембра, када је изграђено.

Постоји и парк сећања, ружичњак, где ће моћи да се распе пепео кремираних животиња, као и засебан простор за заједничко сахрањивање.

„Овде још није сахрањена ниједна животиња, али су људи веома заинтересовани за наше услуге.

„Ограничени смо сада у почетку на 839 гробних места, а регистрованих љубимаца на територији Београда има 200.000", каже управница Марија Глишовић за ББЦ на српском.

Првобитно је било замишљено да не може унапред да се закупи гробно место, да не би било злоупотреба, али многим људима је то баш потребно, па ће се у ходу прилагођавати.

Спалионица на Лешћу још није почела да ради, али се ускоро очекује, додаје управница.

Цена сахрањивања зависи од величине кућног љубимца - од 17.700 до 32.000 динара, уз трошкове хладњаче и закупа на пет година који би могао да кошта око 50.000 динара.

У понуди је и цвеће и снимак сахране из сале за испраћај.

На унутрашњим зидовима управне зграде су слике кућних љубимаца, a из засебне сале за испраћај украшене пластичним цвећем, уз тв екран, са постоља прекривеног белим сатеном, посмртни остаци ће се возити на гробље које окружује зграду.

Уз бетон који оивичава будућа гробна места посађено је украсно биље и покоји ружин грм.

Посебан део је одвојен за урне кремираних животиња, а у дну дворишта су хладњача и ветеринарска амбуланта где ће се проверавати да ли је животиња заражена.

Како ће гробље функционисати

Власници могу да пријаве угинуће на број телефона 0698551240 током 24 сата, а додатне информације могу да добију на број 0698551241 у радно време.

* Извор: Одлука о сахрањивању кућних љубимаца Града Београда

Све се плаћа

Предузеће Комунална зоохигијена у Београду је, као и до сада, задужено за одношење остатака животиња када страдају у саобраћају или угину.

Доступни су, наводе, 24 сата дневно.

„Радимо и са власничким псима, власници могу кућног љубимца да нам донесу или нас позову да дођемо, зависи како желе да се опросте од њега", каже Будимир Грубић, директор Ветерине Београд која управља Зоохигијеном, за ББЦ на српском.

Ако се определе за ово нешкодљиво уклањање - у Београду је потребно издвојити од 2.100 динара ако их сами однесу у кафилерију у Овчи или 3.100 динара уколико предају дирекцији предузећа.

Они који желе да им Зоохигијена однесе угинулог пса или мачку из стана или куће треба да плате 3.500 динара.

„Цена је довољно ниска да не представља оптерећење за било чији буџет.

„Они који, попут неких пензионера, немају ни толико, могу да плате на рате", каже Грубић.

Како је у Србије?

У зависности од тога да ли желе да закопају, спале или отпреме леш кућног љубимца у кафилерију, власници испоручују посмртне остатке оператерима, док закопавање лешева кућних љубимаца на сопственом земљишту организују сами власници, наводе за ББЦ из надлежног Министарства пољопривреде.

Где посмртни остаци иду даље?

Када локална комунална предузећа, попут београдске Зоохигијене, прикупе угинуле животиње, углавном их одвозе у Ћуприју или у Инђију у компанију Енерго зелена.

У Инђији лешеве термички обрађују, односно кувају, за разлику од крематоријума, где се спаљују.

Ову кафилерију не могу људи директно да зову, већ све иде преко зоохигијенских служби, кажу из Енерго зелене и додају да је њихов главни посао сарадња са фармама и кланицама, односно прерада отпада великих животиња попут говеда и свиња.

„Угинули љубимци спадају у споредне производе животињског порекла, па заврше код нас, али је то изузетно мали удео", кажу из ове фирме.

У појединим градовима, попут Ваљева, комунално предузеће одвози угинуле животиње у оближње село Златарић и тамо сахрањује, иако не постоји званично гробље.

Кремације и још понешто

У већим градовима у Србији раде и приватни крематоријуми.

Предузеће Петбај већ шест година обавља кремирања кућних љубимаца у Београду уз дозволу надлежних.

„Посла има све више, али проблем је што већина људи и даље не зна да постоји крематоријум.

„Маркетиншки смо тотално везаних руку, не можемо да делимо летке по зградама или платимо билборде, јер је неприродно да ја док шетам пса, делим другима визит карте и малеришем да ће им угинути животиње", каже Зоран Томић, директор фирме.

Њихова спалионица је у боровој шуми у Врчину и изграђена је по европским стандардима, додаје.

Нуде услуге индивидуалног кремирања паса и мачака, по цени од 12.000 до 22.000 динара, у зависности од величине животиње, или групна кремирања која су јефтинија.

Могу се кремирати и ситни љубимци попут рибица или хрчака, а нуде и превоз посмртних остатака за власнике на територији Београда и Новог Сада, као и других градова, што се додатно наплаћује.

Петбај нуди и откуп пепела љубимца у посебним урнама, а могу се направити и дијаманти.

Још једно предузеће у Београду нуди и услуге снимања кремације које коштају 600 динара, а укоп по цени од 2.000 до 6.000 динара, у зависности од величине животиње.

И у Новом Саду постоји крематоријум, који нуди и споменар, попут странице са читуљама, где се људи опраштају од љубимаца.

Снежана није помишљала да кремира Лакија, који је код њих сам дошао пре десетак година и толико се саживео са њене две велике мачке у дворишту да су били занимљиви и новинарима.

„Био је врло интелигентан пас, знао је шта не сме, али је увек мало прелазио границу, тек да осваја слободу.

„Био је и прави фолирант, мачке и он су имали тај умилни поглед 'никад нисмо јели', 'нико о нама не брине, жељни смо љубави да нас мазите'", препричава уз осмех.

Заједнички тренуци за Снежану су „непроцењиви".

„Провели смо много времена заједно и било је лепо", каже уз осмех.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]