Рио Тинто и протест у Лозници: Иза кулиса Горњих Недељица и новог скупа против пројекта „Јадар"

„Погледајте овај рај", каже 56-годишња Жаклина Марић током шетње кроз Горње Недељице, села недалеко од Лознице, окрећући се око себе.

По топлом летњем дану, околне ливаде пуне су живота.

Непокошена трава лагано се њише на поветарцу, што са успехом прати и низ жуто-белих цветова поред пута, а повремено се шуштањем огласе и гране оближње брезе.

Усред тога су и љуштуре некадашњих кућа у којима живота више нема - од њих су остали само голи зидови.

„Е, због овога смо дошли", додаје 58-годишњи Драгослав Марић, Жаклинин супруг, показујући на напуштени сиви објекат иза себе.

Реч је о кућама на земљи продатој британско-аустралијској компанији Рио Тинто, која на том месту жели да отвори рудник литијума, а чему се део мештана противи.

После дугих еколошких протеста, власти су 2022. стопирале пројекат „Јадар", назван по оближњој реци, али се о њему сада поново говори.

Рио Тинто је недавно објавио нацрт студије утицаја на животну средину, а о могућности да рудника ипак буде, данас говоре и високи државни званичници.

Горње Недељице, 14 часова

Жаклина и Драгослав Марић дошли су у Недељице из београдског насеља Гроцка.

„Да се успротивимо овој немани која загађује планету", наводи она гневно за ББЦ на српском.

„Ово је све врвело од живота, а сада тога више нема - дворишта су празна", додаје.

На улицама су, како кажу, још од деведесетих, а сада шетњом прекраћују време до одласка на протест у Лозницу, назван Свелитијумски сабор.

Мештани и активисти су пре тога позвали људе у Недељице на разговор, али Жаклина и Драгослав кажу да „њима нема потребе да било шта причају".

„Све је јасно, села су широм Србије погашена, а у овом крају су жива", каже Драгослав.

„Једу људи право, а не оно штампано месо. Ако се и то уништи…", додао је и заћутао.

Низ пут се наставља низ љуштура некадашњих кућа и дворишта облепљених тракама на којима висе црвене и беле заставице.

„Опасност, нестабилан објекат, забрањен прилаз" пише испред сваке, а понегде и „приступ забрањен неовлашћеним особама".

Људи нема, али се живот наставио.

Прилази су махом испуњени високом травом и дивљим цвећем, а једно двориште и великим бројем зелених гроздова који мирно чекају јесен.

Баш у том дворишту, на оближњем дрвету, после јутарње кише, суши се избледела умрлица облепљена селотејпом.

У том делу села, све делује потпуно пусто до једне кривине која крије педесетак аутомобила паркираних са обе стране пута.

Таблице су најразличитије: Београд, Нови Сад, Лозница, Пожаревац, Шабац, Ужице, уз неколико из Босне и Херцеговине и један аутомобил из Беча.

Недалеко одатле, људи се полако окупљају у дрвеној кућици на ливади.

Мештани их служе водом и кафом, а има и нешто хране.

„Је л' си ти из Београда", пита старија жена једног момка.

„Не, из Шапца", одговара он.

Трећа особа се убацује са стране: „Где су моји Новосађани?"

„Цео дан смо овде, ипак смо ми организатори скупа", каже за ББЦ на српском Драган Карајчић из „Не дамо Јадар", председник месне заједнице Горње Недељице.

„Јуче и јутрос смо мало ово сређивали, договарали се ко ће шта да ради, какав нам је план, обавестили МУП, БИА, овога, онога, како би све протекло без инцидената."

Има 54 године и већ неко време је на бироу рада, али „има нешто земље коју обрађује, само да се преживи".

Соја и кукуруз, наводи кратко и одмах креће о руднику.

„Ако до њега дође, нама живота овде нема, тако да борба мора трајати до победе", каже Карајчић.

„И знамо шта нам је циљ - да истерамо Рио Тинто из Србије, јер немамо другу, резервну државу, морамо се борити за ову."

Пројекат 'Јадар'

Геолози Рио Тинта 2004. су у Западној Србији утврдили постојање лежишта до тада непознатог минерала, назвавши га јадарит, по реци Јадар која тече обронцима планине Цер и улива се у Дрину.

Испоставило се да јадарит садржи литијум, главну компоненту батерија у мобилним телефонима и електричним возилима, за којим потражња непрекидно расте.

Према досадашњим сазнањима, лежиште јадарита код Лознице јединствено је у свету.

Процењује се да се ту налази близу десет одсто истражених извора литијума у свету, изјавио је раније за ББЦ на српском Владимир Симић, професор Рударско-геолошког факултета.

Компанија Рио Тинто се надала да ће пројекат рудника, вредан 2,4 милијарде долара, помоћи да постане један од десет највећих светских произвођача овог минерала.

Међутим, најава отварања рудника изазвала је бурне протесте широм Србије, током којих је било и блокада мостова и саобраћајница, али и физичких сукоба.

Погледајте како је било на једном од ранији протеста због пројекта Рио Тинта

Због тога је пре две године, одлуком Владе Србије, укинута Уредба о просторном плану подручја посебне намене за прераду минерала јадарит, као и све дозволе и уредбе у вези са компанијом Рио Тинто.

Тиме је, према речима тадашње премијерке Ане Брнабић, данас председнице Скупштине Србије, „стављена тачка на Рио Тинто у Србији".

Међутим, док се активисти у Недељицама крију од Сунца и расхлађују лубеницом разврставајући заставе које ће носити на скупу у Лозници, Карајчић каже да пројекат Јадар „никада није ни обустављен, ни стопиран".

„Само је стављен зарез, ми то овде у селу добро знамо", истиче.

„Није било истражних бушења, али активности Рио Тинта никада нису престале: њихови џипови, службеници и обезбеђење су све време ту - мало ми њих посматрамо, мало они нас и тако се пратимо."

Борбу „мањег интензитета" из претходне две године, како каже, поново су појачале недавне изјаве председника Србије Александра Вучића да је отварање рудника „могуће 2028. године".

„Док нам Немци не буду гарантовали да ће реке и планине бити чисте и да ће одлагање за депонију бити у складу са највишим европским стандардима, нећемо ни да покушавамо, ни да почињемо", рекао је Вучић.

Позвао је и све на „дискусију о литијуму".

„Лицемерне су те најаве", каже за ББЦ на српском Саво Манојловић, лидер покрета Крени-промени, који је први пут учествовао на недавним локалним изборима.

„Претходило им је кршење устава, игнорисање наше народне иницијативе, спровођење пропаганде, прогањање стручних људи који су дигли глас против пројекта, као и активиста."

Манојловић и део активиста пешке су из Београда дошли у 135 километара удаљене Недељице, па интервју даје помало измученог лица, са ногама у лавору.

„Добро су ми ноге, добро", каже кратко.

„Мишићи су нам понекад отказивали, али срце је настављало, првенствено због подршке и доброте људи током пута."

Лозница, 19 часова

„Рио Тинто, марш из Србије", одјекује центром Лознице.

На транспарентима су најразличитије поруке: Од „Није на продају", преко „Не копајте, закопаћемо вас", до „Ово је земља наша - Србинова".

Са разгласа иде Марш на Дрину, па Тамо далеко, па „Весели се српски роде", па „Не ломите ми багрење" Ђорђа Балашевића.

Скуп је почео извођењем песме „Ај Кармела", једне од најпопуларнијих током Шпанског грађанског рата, да би се са исте бине потом често причало о Косову.

„Нема подела. Леви или десни, уопште нас не интересује - тема је Рио Тинто", каже у неком тренутку са бине Маријана Трбовић Петковић из „Не дамо Јадар".

На питање ББЦ-ја на српском због чега је дошао на протест, млади Иван Матић из Лознице одговара да је забринут за животну средину.

„Загадиће све у кругу од не знам колико десетина километара, биће потпуно неподобно за живот", наводи.

Из Рио Тинта су претходно за ББЦ на српском изјавили да је студија о утицају на животну средину показала да пројекат Јадар може бити реализован „у складу са највишим домаћим и међународним стандардима заштите".

„Тако кажу, али није тако, само хоће да заварају народ - да је тако, копали би га у Немачкој, не би дошли у Србију", каже Зорица Поповић из мачванског села Красава, једна од демонстранткиња.

„Чим ми покажу да негде у Европи цвета такав рудник, нека дођу", слеже раменима и Добросав Табаковић из Земуна.

Љиљана Браловић из Савеза еколошких организација Србије (СЕОС), једна од говорница на протесту, каже да је ништа последњих дана не изненађује.

„Све је онако како смо рекли да ће бити", наводи Браловић за ББЦ на српском.

„Кад смо били на састанку код Ане Брнабић, питала сам је да ли влада одлуку о стопирању пројекта доноси зато што је схватила колико је он погубан или су у питању политичких разлози, рекла ми је 'ми слушамо наш народ'."

Тада је, како каже, схватила, да је све „јефтини политички трик".

„Али изашло је све на добро, имали смо времена да упозоримо људе и припремимо се за борбу за коју смо знали да се мора наставити", наводи Браловић.

А како ће та борба изгледати?

„Само је један захтев", навела је Трбовић Петковић на крају скупа, а он гласи: „Забрана геолошких истраживања и експлоатација литијума и бора у Републици Србији."

„Не буду ли га испунили, 41. дана од предаје захтева у понедељак, блокираћемо Србију."

Међутим, како каже, неће „малтретирати људе по улицама већ њих", блокадом „кључних тачки" и „железнице".

„А пруга је само почетак", истиче Трбовић Петковић.

Погледајте и овај видео: Камповањем против Рио Тинта у центру Београда

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]