Козметика: Како су се мењала сазнања, од ручно прављених крема до ТикТока

Колаген, ретинол, бакучиол, нијацинамид, хијалурон, витамин Ц.

Имена ових хемијских једињења, исписана на паковањима производа, обећавају здраву кожу и леп тен.

Иако није била сигурна шта тачно сви ови називи значе, Катарина Цаковић је до 22. године испробала неколико десетина различитих препарата за негу лица.

„Имала сам проблеме са акнама и бубуљицама, па сам набављала све за шта бих чула", каже Цаковић за ББЦ на српском.

Препоруке су долазиле са различитих страна, од пријатељица до интернет портала.

За разлику од Катарине, шездесетогодишња Биљана Јочић користи исту крему већ двадесет година.

„Има превише производа на тржишту, можда постоји неки бољи, али би ми требало времена да га пронађем", истиче она.

Додаје и да би то било „прилично напорно".

„Трендови у нези коже се стално мењају и то је добро.

„Пре двадесет година нису постојале многе креме и серуми који се сада активно користе, али људи су некада неупућени и то може довести до проблема", каже дерматолошкиња Невенка Докмановић за ББЦ на српском.

Уверења, митови и нова сазнања

Катарина објашњава да је коришћење великог броја производа у исто време само закомпликовало стање њене већ проблематичне коже.

„Савети са интернета нису помогли, па сам одлучила да посетим дерматолога", наглашава ова студенткиња.

Митови и уверења у скинкер индустрији (производа за негу коже) се стално мењају, сматра докторка Докмановић.

Као пример наводи употребу витамина Ц.

Данас се за серум с овим витамином верује да додатно штити кожу од штетног зрачења, а некада се употребљавао само у току вечери, јер је витамин Ц нестабилан на сунчевој светлости.

„Пре 2010. године, знања из медицине су се дуплирала на сваких седам година, а од 2020. ми добијамо нове информације на свака 72 дана.

„Што се неге коже тиче, људи су временом уочили везу између сопственог понашања, односно начина на који свакодневно, у кућним условима, третирају кожу и тога како она изгледа", сматра Докмановић.

Као важан напредак, Докмановић издваја развијенију свест да и здрава кожа треба да се негује, али и да се то сада може лакше постићи.

„Раније, када бих желела да помогнем пацијенту, морала бих да саставим рецепт на основу којег би крема била направљена, док сада могу да препоручим већ готов производ.

„Осим тога, заштитни фактор од УВ зрачења се пре двадесет година није користио, а данас је саставни део већине производа", каже она.

Креме са заштитним фактором сада имају другачију формулацију, па нису „тешке" и не остављају траг на кожи, објашњава Докмановић.

Додаје да се читав низ уверења у дерматологији изменио.

Акне, обољење које карактерише запушеност пора и црвенило, пре двадесет година су третиране као „пролазно стање", а данас се лече, каже дерматолошкиња.

Који су битни састојци козметике за лице?

За правилну негу коже, најбитније је користити креме са високим фактором заштите које кожу штите од штетног утицаја сунчеве светлости, сматра Невенка Докмановић.

Издваја и ретинол, који убрзава обнављање коже и смањује неправилности.

„Ретинол је заправо витамин А, који поспешује производњу колагена, најзаступљенијeг протеинa у људском телу са градивном функцијом, јер улази у састав костију, коже, мишића, тетива и хрскавице", каже хемичарка Милица Миљковић за ББЦ на српском.

„Некада се није користио хемијски назив за колаген, па је био познат као говеђи желатин", додаје.

Кожи је потребна и јака заштитна баријера, па се препоручују и хидрантна средства, попут хијалурона.

„Постоји неколико врста хијалурона, високомолекуларни и нискомолекуларни, они лепо хидрирају, јер привлаче молекуле воде.

„Ово је битна промена, јер су се раније користиле креме са тешким восковима које су спречавале нормалан рад жлезда и изазивале упалне процесе", каже Докмановић.

У последњих годину дана, на тржишту су се појавили и пептиди, који су по хемијском саставу кратки ланци аминокиселина.

Имају молекуле који могу да уђу у кожу и стимулишу производњу колагена, каже докторка Докмановић.

Од лековитих биљака до моћне индустрије

Корени козметичке индустрије сежу до давнина и ослањају се на знања о лековитим својствима листова и цвећа различитог биља, наводи се у књизи Џефрија Џонса Замишљање лепоте: Историја светске козметичке индустрије.

„Веровање у корисна дејства биљака и њихов утицај на лепоту задржао се и данас и налази се у темељу савремене козметичке индустрије.

„Готово је невероватно како се од крема прављених у кухињама, преко малих локалних апотека у којима су се припремали производи за суграђане, развила моћна индустрија", пише овај стручњак за маркетинг.

За козметичке производе, на годишњем нивоу, Американци потроше око 1,754 долара, а од тога 30 одсто одлази на негу коже и толико на косу.

Бројне познате личности на интернету говоре о кремама и серумима који су им помогли да хидрирају кожу или да спрече прве знаке старења.

„Козметички препарати су уско повезани са модним трендовима", сматра Џонс.

И не само са модом, већ и са географијом.

Често брендови име везују за Париз или Њујорк, чак и они који немају везе са Америком и Француском, попут неких јапанских произвођача.

Тиме желе да обезбеде место на тржишту, повезујући производе са градовима моде, објашњава Џонс.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

'На сталној вези' са купцима

Продаја у козметичкој индустрији расте, на шта је првенствено утицао развој интернета, сматра економисткиња Марина Кнежевић.

„Један од стратегија маркетинга је слање поруке да је производ намењен свима, без обзира на род, расу, језик, приходе, сексуалну оријентацију, старост, религију, способности и етничку припадност", каже Кнежевић за ББЦ на српском.

Тако се на рекламама појављује група људи различитог изгледа,

На овај начин је бренд The fenty beauty певачице Ријане зарадио 72 милиона долара, сматра Кнежевић.

Неки од козметичких састојака су дугогодишњим коришћењем доводили до здравствених проблема, па се тако развио још један начин да се придобију купци - производња такозваних „чистих" производа (clean beauty).

„Такође, све је већи број људи који имају вегански начин живота, па компаније наглашавају када у одређене производе не стављају састојке животињског порекла", додаје Кнежевић.

Брз начин живота користи још једној од стратегија: маркетингу несташице.

„Брендови циљано производе премали број производа у односу на потражњу и тако се ствара имиџ, ексклузивност, а и продаја иде брже", закључује Кнежевић.

Како је нега коже постала вирална?

„Ако имате акне и бубуљице, морате ово да пробате", често се чује током листања видео садржаја на друштвеној мрежи ТикТок.

Међу инфлуенсерима који препоручују различите производе за негу лица је и Лазар Филиповић, чији профил прати око 520.000 људи, углавном тинејџера.

Лазар каже да је имао проблематичну кожу и да је направио профил да помогне другима.

„Таквог садржаја није било на Балкану, а како сам учио о нези коже готово две године, пожелео сам да поделим све што знам", каже Филиповић за ББЦ на српском.

Филиповић проналази производе, испробава их, а о онима које сматра добрим, снима видее за ТикТок.

У њима детаљно објашњава ком типу коже је средство намењено, али и који је бренд у питању и где се може купити.

„Уколико је неки производ јефтинији, после моје препоруке нестане са рафова у року од 48 часова", додаје.

Како није дерматолог, каже да су његови савети само препоруке, а не мишљење лекара.

За утицајне профиле на друштвеним мрежама, овај начин комуникације са публиком је и значајан извор зараде.

Зашто се деца баве негом коже?

На снимцима на ТикТоку из козметичких радњи са хештегом #sephorakids виде се деца млађу од 12 година како купују антиејџ (против старења) производе за негу лица која садрже ретинол, серуме и киселине намењене много старијим купцима.

Ово би могло да их остави са неповратним проблемима коже, упозорава Британско удружење дерматолога.

„Родитељи ме често питају како њихова деца од 11 или 12 година треба да негују кожу.

„Они су, гледано из перспективе дерматолога, бебе, а чак ни старији тинејџери са здравом кожом не би требало да користе ништа, сем умивалице и хидрирајуће креме", каже докторка Невенка Докмановић.

Опчињена тиме да набаве оно што желе, деца остављају неред и испражњене полице продавница, често отимајући производе из руку других купаца.

Бренд Drunk Elephant, са логом нацртаног слона и разнобојним паковањима, један је од популарнијих међу децом испод 12 година, па је, после јавних прозивки родитеља, на Инстаграму објавио списак козметичких производа намењених деци.

Подаци показују да ће тржиште за негу коже беба и деце порасти 7,71 одсто до 2028. године, док ће број корисника ових производа достићи 160 милиона.

„Неке козметичке куће имају дизајн који подсећа на играчке, паковања су розе, обла, са цртежима животиња и то је начин на који се манипулише најмлађим купцима", закључује Докмановић.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]