Избори у Србији 2023: Зашто на гласању у Тополи „добро рађају" локалне групе грађана

Вијугави пут кроз брдовите пределе Шумадије води до Тополе, вароши у њеном средишту, а на успутним билбордима још се виде трагови недавне предизборне кампање.

На сваком је иста порука: „Топола не сме да стане" поред великог, заокруженог броја један, позивајући бираче да подрже Српску напредну странку (СНС) и Драгана Јовановића, народног посланика и носиоца листе, на општинским изборима.

Застајем поред једног од њих, па на задњој страни примећујем неколико наранџастих плаката, набораних од лепка и кише, на којима је лик Мирка Јевтића, предводника изборне листе Групе грађана „Нови људи - Топола наша земља".

Ова група грађана освојила је 32,2 одсто гласова, односно 15 од укупно 41 мандата скупштини ове шумадијске општине.

Успешнији је био само СНС са 43,8 одсто или 20 одборничких места, што је једно мање од потребног броја за формирање локалне власти.

Листа „Топола против насиља" освојила је два мандата, Социјалистичка партија Србије (СПС) три, а коалиција „Нада" један.

У малим просторијама ове групе током изборне ноћи једва се дисало док су чланови и присталице помно пратили наранџасту и плаву линију које су упоређивале изборни резултат са напредњацима.

„Неки су веровали да ће наш наранџасти графикон претећи плави, али смо на крају били врло поносни што смо освојили 3.500 гласова, а опет и тужни јер је СНС освојио око 4.800", каже Јевтић, који у локалној школи ради као наставник математике, за ББЦ на српском.

Ова група постоји од 2016. године, и трећи пут је изашла самостално на изборе.

На претходним, 2016. и 2020. године, освојила је по шест мандата.

„Овогодишњи резултат је свакако надмашио моја очекивања, веровао сам да је све преко 10 одборника одлично, да би 12 било супер, а практично нико се није надао да ћемо освојити 15 мандата", каже Јевтић.

Њихов главни политички противник је Драган Јовановић, некада члан Нове Србије Велимира Илића, касније оснивач и лидер партије Боља Србија, а данас кадар СНС-а, који је, уз мање прекиде, већ две деценије на власти у Тополи.

Он у телефонском разговору за ББЦ на српском истиче да је „апсолутно задовољан" оствареним резултатом, али признаје и да је онај који је направила Јевтићева политичка опција „стварно добар".

Уз напомену да је та група присутна у Тополи „већ скоро десет година и да има етаблирано бирачко тело", Јовановић указује и да су „показали умеће да привуку гласаче који су били љути на нас или на друге листе на овим изборима".

Улице и путеви уместо Косова и Европске уније

Постизборну тишину у центру Тополе ремети гласан звук велике бушилице и пуцања бетона у једној од главних улица ове вароши.

Мушкарац у радном оделу са полудогорелом цигаретом у рубу усана тресе се заједно са машином којом управља док се пепео расипа у стотине ситних делова који полако падају по наслаганим комадима поломљеног бетона.

Брише чело, вероватно не схватајући колико је утицао на резултате недељног гласања у Тополи, на којима је један од понуђених бројева заокружило 11.079 бирача, односно 63,36 одсто уписаних у бирачки списак.

У сва четири бирачка места у вароши, Група грађана „Нови људи - Топола наша земља" однела је победу, док је у свим сеоским срединама славила Српска напредна странка.

„Због Опленачке бербе (грожђа), која се завршава крајем октобра, радови на реновирању главне улице су уместо током лета почели после тога и током целе кампање и избора, улица је била раскопана.

„Да ви ту газите по блату, да вам бургијају по цео дан и целу ноћ, очекивали бисте да ће власт лошије да прође. Ту људи живе, али је у близини и општина, суд, кафићи... То људе иритира.

„Пуцали смо тако сами себи у ногу", сматра Јовановић.

У инфраструктури, пре свега изградњи путева, и Мирко Јевтић види један од пресудних фактора за изборни резултат у Тополи.

„Власт увек има адут у изградњи сеоских путева пред изборе и инфраструктурним обећањима - то је Јовановићева партија обилато користила претходних година", тврди предводник групе грађана основане пре седам година.

„Ми не можемо ни једну сијалицу да поставимо било где, нити имамо од чега да им делимо новац или пакете - можемо само нашим интегритетом да им гарантујемо оно о чему причамо и да се надамо да ће да нам верују на реч", објашњава Јевтић.

Упркос високој излазности, која превазилази републички просек, мештани Тополе углавном не желе да причају о политици и изборима.

„Чуо сам само да су ови нови људи добро прошли", кратко ми каже младић, који потом журно одлази.

„Не разумем се у то, иако јесам гласала", каже уз осмех старија жена запослена у једној од неколико трафика у центру вароши.

Зашто су важни грађански покрети у локалној политици?

Цвијетин Миливојевић,политиколог

Када причамо о групама грађана, обично је реч о ad hoc скупинама, које се најчешће формирају само за једне изборе.

Врло је мало њих „преживело" два или три изборна циклуса у Србији, а редак пример тога је Локални фронт у Краљеву.

Већина њих се пре или касније приклони власти, јер не могу да опстану на други начин, али то није тренд који имамо само за време владавине СНС-а, већ смо га имали и током претходне владајуће коалиције.

Имали сте пример групе грађана Бошка Ничића у Зајечару, који је победио на локалним изборима, али се касније приклонио СНС-у.

У земљама Европске уније и Швајцарској, локални и регионални избори се одвајају од парламентарних и председничких избора, што у Србији није случај.

Када бисмо и ми имали такву праксу и када локални избори по правилу не би били наткривени парламентарним и председничким изборима, имали бисмо много већи број група грађана, покрета и иницијатива на локалним изборима.

На таквим изборима би они нудили конкретна решења за конкретне проблеме локалне заједнице, а за локалне покрете не би био недостатак то што немају велике странке иза себе.

Они су по природи аутономни, не занимају се за питања других локалних самоуправа.

За 33 године вишестраначја, само једном се у Србији за градоначелнике гласало именом и презименом, а већ дуго имамо праксу да углавном централе странака одређују ко ће водити неку општину или град.

И власт и опозиција беже од такве опције, јер не желе да нека независна организација или покрет аутономно управља локалном самоуправом.

Другачије теме на локалним изборима

Баш у улици у којој су се, поред бетона, ломили и избори, срећем Јелену Поповић, 65-годишњу пензионерку.

Полако и опрезно хода делом улице насутим шљунком жуте боје пролазећи поред паркираног великог ваљка, па застаје на неколико минута.

Онижа жена широког осмеха и бистрог погледа који пробија кроз стакла танких наочара описује проблеме за које мештани Тополе чекају решење.

„Највише нам овде фали нека производња, радна места, да људи раде... Овде људи не раде, посла нема", почиње причу за ББЦ на српском.

„Улица у којој живим је започета 1979. године, а до данас немамо канализацију, као ни решење за отпад и отпадне воде - то је било и пре Јовановића и током његовог времена", додаје.

Јевтић, као рођени Тополчанин, тврди да је тих проблема свестан.

„На локалним изборима су теме другачије. Нису то Косово или Европска унија, него мањи, локални проблеми: одлив становништва, негативна селекција, решавање грејања, водоснабдевања, инфраструктуре у школама, паркинга, корупције.

„Не можемо ми да утичемо на цену пшенице, нити то може било која локална самоуправа, али можемо да не крадемо на локалном нивоу и да решавамо проблеме који муче људе овде", објашњава овај наставник математике.

У Србији за СНС, у вароши против

Разлике у приоритетима могле су да се виде и на гласачким листићима, понекад чак и на онима које су попуњавали исти људи, као у случају Јелене Поповић.

Ова пензионерка каже да је „много радује добар резултат" групе грађана која је освојила више од 32 одсто гласова.

Док групу коју предводи Мирко Јевтић описује као „људе на месту и без компромиса", власт коју је досад формирао Драган Јовановић не оцењује прелазном оценом.

„Једном сам отишла да питам за посао за децу, потапшао ме је по рамену и ништа од тога није било.

„Он се за себе бори и сналази, али не и за нас", каже ова пензионерка.

Али, иако је незадовољна Јовановићем, носиоцем листе СНС-а у Тополи, Јелена је на изборима за народне посланике подржала баш ту странку.

Објашњавајући различит избор, Поповић каже да је та одлука „до људи".

„Разликује се од човека до човека: Јовановић већ годинама не одговара Тополи, то је јасно одавно и време је за промену, а ово су већином нови људи, који се до сада нису бавили политиком и решили су да се боре", сматра 65-годишња мештанка Тополе.

Такав став Тополчана није новост ни за Јовановића.

„На републичком нивоу, на свим бирачким местима у вароши победио је СНС, али су људи из неког разлога били љути за нас на локалу, иако су чак гласали за мене као кандидата за народног посланика", сматра он.

Ко су 'Нови људи' из Тополе?

Група грађана под тим именом основана је 2016. године, као „вид борбе на локалу", каже Мирко Јевтић.

„Тада је Драган Јовановић био већ 12 година на власти, све странке су биле под његовим утицајем и ми смо направили организацију на коју он не би требало да утиче, која ће бити опозиција и тако је и било", описује.

Иако је већина чланова до тада била потпуно неискусна у политици, било је и оних који су претходно били чланови партија попут Српског покрета обнове (СПО) или Социјалистичке партије Србије (СПС).

„Касније су нам се углавном прикључивали људи који нису били политички активни, а данас више од 90 одсто људи код нас није претходно било ни у једној партији", појашњава Јевтић.

Јевтић је наставник, а у групи су инжењери, апотекари, политиколози, пензионери, радници, занатлије и пољопривредници.

Постотак подршке који су придобили на изборима 2016. и 2020. године био је двоцифрен.

После избора 2016. године, двоје од шест одборника напустило је групу која је деловала као опозиција у локалној скупштини и прешло у редове напредњака.

На локалне изборе 2020. године, „Нови људи" одлучују да изађу као опозициона листа, упркос бојкоту парламентарних избора у Србији.

„Ми нисмо видели сврху бојкота на локалу, а неке опозиционе странке су нас проглашавале издајницима.

„Направили смо пристојну групу људи, морали смо да повратимо поверење грађана, јер су двојица наших бивших одборника предводила СНС на локалу", тврди Јевтић.

Листа Боље Србије, коју је предводио Драган Јовановић, освојила је 16 одборничких места, СНС једно мање, а СПС укупно три.

Шест мандата, колико је припало Групи грађана „Нови људи", постали су језичак на постизборној политичкој ваги.

Иако оваква позиција у политици често доноси бројне погодности, група се тада нашла у „неугодној ситуацији", сматра Јевтић.

„Драган Јовановић је наш највећи политички противник и сматрамо га одговорним за све локалне проблеме, јер је на власти већ две деценије, а дошли смо у ситуацију да можемо да га скинемо само ако подржимо СНС.

„Иако са СНС-ом немамо додирних тачака, посебно са двоје наших бивших одборника који су их предводили, закључили смо да је у интересу свих нас у Тополи да Јовановић оде и одлучили смо да мањински подржимо СНС на локалу, али без уласка у општинске органе", препричава он.

Таква одлука им је, како каже, донела прилику да „контролишу и условљавају" новоформирану власт.

„Све што смо сматрали штетним по Тополу, ми нисмо подржали.

„На пример, одмах по ступању на власт желели су да уведу праксу да чланови општинског већа буду стално запослени у општини и примају пуну плату за то, што смо одмах стопирали, успели смо и да утичемо на измене формирања буџета", наводи Јевтић.

Међутим, мањинска власт СНС-а убрзо је изгубила подршку 2021. године, а коалиција предвођена Јовановићевом Бољом Србијом преузела је главне позиције у локалној самоуправи.

Ко је Драган Јовановић?

Извор: Отворени парламент

Кампања и постизборна математика

У недостатку средстава за плаћање реклама и зато што немају моћ да новим путевима одобровољавају бираче, ова група грађана окренула се ономе што је било доступно.

„Максимално смо користили друштвене мреже, највише Фејсбук, обавештавали смо људе о малверзацијама у општини, еколошким проблемима, извештавали са седница скупштине и пружали им информације које не могу да добију на другом месту.

„Када бисмо отишли у неко од села, старији суграђани би нам рекли да су чули ту и ту информацију о пропустима или малверзацијама, а како старији слабије користе друштвене мреже, нису ни знали да смо ту информацију баш ми објавили", уз осмех прича Јевтић.

Придобијање гласова на селу био је највећи изазов, што су потврдили и изборни резултати.

„Већина нас је из вароши, а у села се тешко улази, и у смислу добијања подршке, али и проналажења кандидата за нашу групу.

„Озбиљан је проблем наћи у селима људе који су вољни да се баве политиком, а да су квалитетни кандидати", каже он.

Упркос успеху листе, постизборна математика тек долази на ред.

Драган Јовановић каже да постоји и могућност понављања избора на једном бирачком месту.

„СПС има три мандата и са њима можемо да формирамо већину, али мораћемо да сачекамо", уверен је Јовановић.

Он тврди да ни према Јевтићевој групи грађана не гаји анимозитет, иако су досад били на различитим странама.

„Топола је мало место и ми свима пружамо руку за сарадњу, иако они имају политику да нападају мене лично, што мислим да није добро", кратко ће Јовановић.

За Јевтића, сарадња са Јовановићевим напредњацима у овом тренутку није опција.

„Не зна се на коју ће страну СПС. За нас би коалиција са њима била прихватљива, јер смо као група грађана неоптерећени политиком на републичком нивоу.

„Ако Србија против насиља не буде имала ништа против савеза са СПС-ом на локалу, зашто бисмо имали ми?", додаје Јевтић.

Тврди да још није било коалиционих преговора, као и да његовој групи неће бити проблем да наставе опозициони живот у Тополи.

Али, свестан је и да би још једно политичко „преживљавање" Драгана Јовановића могло да демотивише неке бираче.

„Тај период од четири године до наредних избора је јако дуг и свашта може да се промени, елан код бирача се мења, али је мањи и ентузијазам код СНС-а и Јовановића него што је био пре три године", закључује он.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]