Избори у Србији 2023: Рециклажа, експерименти и мањак креативности обележили кампању

Двадесет месеци после претходних избора, Влада Србије није пала, ни локалне и покрајинске власти нису изгубиле подршку, а Србија поново иде на гласање.

Иако се готово ништа није променило у политичкој збиљи, нову изборну трку воде многа стара лица, неки повратници и покоји новајлија.

Било је доста рециклирања и експеримената код власти, а мањка креативности и сиромашних дигиталних вештина код опозиције, оцењује Александар Мусић, политиколог и консултант из Хрватске.

Док председник Србије и некадашњи лидер, а сада само члан Српске напредне странке, Александар Вучић током кампање поручује да „Србија не сме да стане", очекујући победу на републичком нивоу, опозиција наде полаже у успех на београдским изборима, на таласу незадовољства због насиља у друштву из претходног периода.

„Вучић је осетно мањи маневарски простор него пре користио до крајњих граница, док опозиције нису ни изблиза до краја искористиле изразито емотивне теме којима су се посветиле - насиље и Kосово", наводи Мусић за ББЦ на српском.

У недељу 17. децембра, бираће се нови састав парламента - самим тим и владе, нова покрајинска скупштина у Војводини, као и власт у 65 општина и градова, међу којима је и Град Београд.

Више од 6,5 милиона грађана Србије гласаће на хиљадама бирачких места, али ниједно неће бити на Косову.

Бирачи са Косова листиће ће убацивати у кутије у Тутину, Рашкој, Куршумлији и Врању.

Стари и нови савези

Владајућа Српска напредна странка ушла је у трку на републичком нивоу са традиционалним коалиционим партнерима, који су остали готово невидљиви у кампањи.

Тако се са билборда нису осмехивали представници Социјалдемократске партије Расима Љајића, Партије уједињених пензионера Србије Милана Кркобабића, Покрета социјалиста чији је оснивач доскорашњи шеф Безбедносно-информативне агенције (БИА) Александар Вулин, као ни Српског покрета обнове Вука Драшковића и Српске народне партије Ненада Поповића.

Верни пракси да излазе на изборе независно од напредњака, али да им се заклињу на постизборну верност, и овог пута били су социјалисти Ивице Дачића, чији се стаж на власти мери деценијама.

Од актера српске политике још из деведесетих, ту је и Српска радикална странка Војислава Шешеља, из које су 2008. изашли функционери окупљени око Томислава Николића и Александра Вучића и направили СНС.

После година политичких несугласица, овог пута су Шешељеви радикали у предизборном савезу са напредњацима на изборима за Београд.

Неки спојеви су били неочекивани и међу опозиционарима.

Док су проевропске странке опозиције и њихови лидери успели да превазиђу међусобне разлике направивши коалицију Србија против насиља, партије са националним предзнаком у програмима одлучиле су да иду у четири колоне.

Направљена је и једна помало изненађујућа коалиција лидера Социјалдемократске странке и некадашњег председника Србије Бориса Тадића са Доста је било Саше Радуловића.

Истовремено, у политички ринг вратио се лидер Либерално демократске партије Чедомир Јовановић са непосредним приступом у кампањи, честим псовкама и објављивањем немонтираних снимака на друштвеним мрежама.

Има и нових, искусних лица, али који су почетници у политици.

После лекарске и списатељске каријере, званичну политичку започео је учешћем на републичким изборима и лекар Бранимир Несторовић, који је популарност стекао током пандемије корона вируса.

Вучић: Доминира изборима, на којима чак и не учествује

Анализа Гаја Делонија, ББЦ новинар из Београда

Српски председник Александар Вучић се можда не кандидује на парламентарним изборима лично, али су му слика и име у центру кампање његове странке.

Тобоже проевроска, али идеолошки неухватљива Српска напредна странка постигла је низ победа од доласка на власт 2012.

Иако није више страначки лидер, Вучић је доминантна фигура у српској политици претходне деценије. И кампања то осликава.

„Свима (опозиционим лидерима) им је једини програм који нуде: 'Александар Вучић је лош, он је тиранин, он је аутократа", каже премијерка Ана Брнабић.

Она је такође чланица СНС и нимало се не либи да прави повезнице са председником, више пута се позивајући на Вучића током интервјуа за ББЦ.

Порука је изгледа јасна: глас за напредњаке је глас за Вучића.

Раша Недељков, програмски директор посматрачке мисије ЦРТА, каже да је то усредсређивање на председника проблематично.

„Шездесет одсто људи мисли да је Вучић кандидат - било на републичким или локалним изборима. То је огромна обмана", рекао је Недељков.

Али ако је обмана, има значајну моћ.

Вучић и његова странка уживају у непрекинутом низу победа на изборима већ пуну деценију.

У том периоду било је доста излазака на биралишта.

Последњи парламентарни избори одржани су пре 20 месеци. А пре тога, 2020. године.

Али овог пута, СНС има јачу конкуренцију.

Већина опозиционих странака које се залажу за улазак Србије у Европску унију договориле су да на изборе изађу у коалицији.

У питању је оно што се на енглеском назива „велики шатор" - ту су различите странке од еколошких активиста до конзервативаца.

Али истраживања јавног мњења показују да је проевропска опозиција привлачнија као уједињена, него као појединачне партије.

Њихова изборна листа се зове „Србија против насиља", што показује да је настала из протеста који су уследили после две масовне пуцњаве у земљи почетком маја.

Опозиција тврди да су убиства последица културе вербалног и физичког насиља коју промовише Вучић и СНС и њихови савезници у медијима.

„То је оно што Србији сад треба", каже Борко Стефановић, потпредседник Странке слободе и правде левог центра.

„Настало је из великих протеста. Кад је постало јасно да влада неће испунити ниједан од захтева људи на улицама, ми као проевропске, одлучили смо да се скупимо и урадимо оно што људи траже од нас годинама."

Србија против насиља је можда тражила изборе, али ће се суочити са тешком борбом због доминације напредњака.

СНС има добро подмазану машинерију.

Из Црте истичу да им на руку иду и многи пријатељски настројени медији.

Раша Недељков указује на „хронични мањак плурализма" и додаје да се Вучић само ове године 250 пута обраћао преко телевизије.

(...) Као што и председникова вољена Црвена звезда жели да доминира над мањим клубовима у српској Суперлиги, напредњаци се надају рутинској победи на парламентарним изборима.

Исто је и за локалне изборе који се одржавају широм земље, између осталог и у главном граду Београду.

Делимично је разлог за то и дуга власт напредњака, а и мањак кредибилне алтернативе.

Демократска странка се распала кад је изгубила власт 2012. и ниједна од малих партија које су настале није дорасла томе да има реалне шансе да формира владу.

Стари и нови алати у кампањи

И хрватски стручњак сматра да је Вучић за власт логичан избор за окупљајући симбол кампање.

„Ставити Брнабић, Гашића или Весића на чело кампање значило би пуцати себи у ногу, ако не и у главу", сматра Мусић.

Говорећи о кампањи опозиције, он каже да су смањили генеричке поруке и патетику у односу на пре, али да и даље не раде „интелигентно и правовремено".

„Чини се да су их избори изненадили, лидери излазе неприпремљени пред камере, материјали који су требали бити спремни првога дана убацују се пред крај кампање и то скромног квалитета, стратегија је непозната, бауља се у дневној тактици", наводи.

Да би убедили људе да гласају за њих, странке у кампањи највише пара дају на оглашавање кроз рекламне спотове и билборде, који претходних недеља красе улице широм Србије, а неки су чак и прилепљени за новогодишњу украсну расвету.

На телевизијама са националном фреквенцијом доминирају спотови СНС и нешто мање СПС-а, углавном са конвенција.

Напредњаци са слоганом 'Снага је у људима' снимили су рекламе са различитом тематиком, од потреба радника, сељака, старих, парова који желе на вантелесну оплодњу, па све до вештачке интелигенције и савршене српске реалности коју красе тенкови и војници са цвећем.

Док је проевропска опозиција за спотове користила кадрове протеста Србија против насиља, који су непосредно после два масовна убиства у мају били врло посећени, међу десничарима је било је и покушаја креативности.

Лидер Двери Бошко Обрадовић, у сивом сакоу на њиви, приказан је као изненадни спасилац српског сељака од власти која му отима џакове.

Док су спотови СНС осредњег квалитета, на руку им иде бројност и распрострањеност, а код опозиције нема квантитета, а и квалитет је упитан, оцењује Мусић.

„Спот Србије против насиља је, на пример, предуг, лоше копиран у односу на америчке кампањске спотове (погрешно схваћено успоравање снимка и зумирање лица), с понављањем поруке која се у кампањи претходно није прописно осликала.

„Спотови десних опозиција су срамотни, лоше и јефтино, нешто примереније Миши Вацићу (кандидат на изборима за Београд) него некоме ко се бори за државу, територију, неке њему свете вредности", каже он.

Вацић је лидер Српске деснице, чији назив листе на овим изборима „Да се војска на Косово врати", што је порука која су протеклих месеци појавила на многим зидовима широм Србије.

Овог пута се бори за место одборника у Београду, објављујући снимке за очување ћирилице, по угледу на Москву, док је прошле године био кандидат за председника Србије, али је освојио свега 0,8 одсто гласова.

Питање статуса Косова, о ком већ годинама преговарају Београд и Приштине, постало је окосница спота лидера Народне странке Вука Јеремића на друштвеним мрежама.

Јеремић представља комшију помиритеља у брачној свађи пара из суседног стана, коме лопови, сасвим неочекивано, обучени у дресове немачке и француске репрезентације и презименима немачког канцелара и француског председника Шолца и Макрона, износе из стана икону.

Јеремић их убеђује да украдено врате и каже да, у случају да дођу на власт, народњаци неће прихватити француско-немачки предлог решења за Косово.

Француско-немачки предлог нормализације односа Београда и Приштине усвојиле су све државе чланице Европске уније, чак и пет земаља које нису признале независност Косова, и представља „де факто преговарачки оквир за приступање Србије ЕУ".

Борба потписима славних

На другој страни, мање на карту емоција, а више на мотивацију игра проевропска опозиција која велике наде полаже у излазност.

Драган Ђилас, лидер опозиционе Странке слободе и правде која је у коалицији Србија против насиља, истиче да је за победу на републичком нивоу довољно да на изборе изађе само пет одсто више људи него на претходним.

Исте поруке послате су и са бројних трибина кампање Проглас широм Србије.

Њихову иницијативу за излазак на изборе је потписало више од 170.000 људи, а покренуло ју је 14 академика, глумаца и истакнутих јавних личности.

Иако не говоре о томе за кога би требало да се гласа, како се наводи на сајту Прогласа, задатак им је „промена неподношљиве друштвене збиље".

Као својеврсни одговор, СНС је објавила списак од 2.000 људи који подржавају њихову странку, међу којима су бројни професори универзитета, јавне личности и спортисти попут Николе Јокића, Божидара Маљковића, Жељка Ребраче и других.

Директан приступ уместо митинга

За месец и по дана кампање, одржани су бројне конвенције, али стиче се утисак да политичари до гласача желе да стигну директно.

Да би им се максимално приближили, посебно младима, напредњаци Александар Вучић, Синиша Мали, али и лидер Социјалдемократске странке Борис Тадић кренули су стопама Горана Весића, који је био и демократа и напредњак, и један је од првих Тиктокера на српској политичкој сцени.

Али ТикТок није магична пилула, подсећа Мусић.

„Ако сте досадни, Тикток вам неће помоћи да експлодирате у млађим бирачким базенима.

„Ако постоји нека база, нешто што се може продати млађим бирачима, а онда још знате то учинити сочним преко ТикТока, тада профитирате", објашњава он, додајући да је погрешно пред крај кампање „манично објављивати генеричке садржаје из кампање".

Владајућа Српска напредна странка користила је и класичне алате, попут предизборних конвенција, а једна од највећих била је у београдској Арени, на којој је говорио и некадашњи председник Томислав Николић, вративши се из привремене политичке пензије.

Још једна врста директног обраћања, којој протеклих дана сведоче многи у Србији, јесте и позивање људи на приватне бројеве телефона да провере хоће ли добити гласове.

Центар за истраживачко новинарство Србије открио је како ради један такав кол-центар СНС у Београду, одакле свакодневно анкетирају људе о изборима, наводно плаћајући запослене дневницама у кешу и подстичући их да гласају за СНС.

Вучић је демантовао да његови страначки саборци плаћају људе да гласају за њих у интервјуу за НИН.

Отишао је у кол центар и лично позвао једног грађанина да га пита како живи, о чему је снимио и видео за друштвене мреже.

На овом примеру је опозиција могла да поентира, сматра Мусић.

„То је конкретно ситуација која је душу дала за добру креативу или храбру герилу, нешто што је могло одјекнути, било на самој локацији кол-центра, било у неком видеу где се та тема обрађује на сочан и убојит начин, а осим кукњаве направљено је - ништа."

Да и опозиционари имају кол центар у ком раде страначки активисти, с поносом је пратиоце известио Добрица Веселиновић из Зелено левог фронта.

Бизарности

Друштвене мреже послужиле су и за оне незваничне спотове, који служе за блаћење политичких противника.

Тако је ову кампању обележило објављивање порно снимка Ђорђа Микетића из опозиционе коалиције Србија против насиља.

Случај је коментарисао и председник Србије и Безбедносно информативна агенција, главни актер је потврдио аутентичност снимка и саопштио да се повлачи из кампање.

Између осталих, дељен је био и снимак доскорашњег градоначелника Александра Шапића како се водитељу и активисти Душану Чавићу гласно и пред сведоцима обраћа са „дрипчино и магарче".

Овог пута политичари нису много обећавали, али су се поново поједини издвојили неутемљеним изјавама, попут Милице Ђурђевић Стаменковски из опозиционе странке Заветници која је рекла да се годишње у Србији изврши 100.000 абортуса.

„То је 100.000 душа које нису рођене, то је 100.000 мање Срба", написала је на Иксу, некадашњем Твитеру.

Званични подаци говоре да су бројке девет или десет пута мање од тога.

Током 2022. у Србији је пријављено 11.306 прекида трудноће, у 2021. години их је било 10.880, подаци су Института за јавно здравље Батут.

Претходне три године 2018, 2019, 2020. било их је од 11.000 до 14.000, објавио је Истиномер.

ЦРТА: Брисање граница између државе и партије

Све укупно, на основу теренских извештаја, посматрачи Црте оцењују да овај изборни процес неће остати упамћен као светли пример, напротив, „далеко је од демократских принципа".

„Притисци на бираче су продубљени, бруталнији и суровији, пре свега у јавној управи и социјалној служби, како на запослене тако и на кориснике", поручио је Раша Недељков на конференцији.

Нормализација ћутања институција и брисање граница између државе и партије, уз систематску злоупотребу јавних функција и најутицајнијих медија којом су изборни актери стављени у неравноправан положај, главне су одлике актуелне кампање, додао је.

Имајући у виду да код половине листа које учествују на изборима за одборнике Скупштине Београда постоји сумња у фалсификоване потписе подршке, то би могао да буде „најмасовнији случај фалсификовања" у историји, оценила је Тамара Бранковић из ове организације.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]