Избори у Србији 2023: „Велика је одговорност и двоструко доказивање када сте жена, а градоначелница"

За великим столом у кабинету градоначелника Београда у историји су седеле само две жене.

Слободанка Груден изабрана је за градоначелницу 1992. године, док се на наредну жену на овој функцији чекало готово деценију.

„Нисам се плашила, нисам имала трему, нисам размишљала о томе што сам жена, само сам осећала велику одговорност.

„Желела сам нешто да учиним и помогнем граду који и даље волим", каже Радмила Хрустановић, градоначелница Београда од 2001. до 2004. године, за ББЦ на српском.

Иако у Србији има жена на високим позицијама у политици, попут председнице Владе Ане Брнабић, па и лидерки политичких партија, тек 22 жене сада воде неки град или општину од укупно 168 у земљи.

На изборима 17. децембра, бирачи ће гласати и за локалне власти у више од 60 општина и градова у Србији.

Нову градску скупштину добиће и Београд, али ниједна странка или коалиција, од укупно 14 чије су изборне листе проглашене, нису као заштитно лице кампање промовисале жену.

Градоначелник или градоначелница Београда бираће се већином гласова међу одборницима који буду изабрани са страначких или коалиционих листа.

Политиколошкињу Марију Тодоровић не изненађује то што жене нису на врху листа на београдским изборима, иако се, додаје, последњих година повећао број жена на високим политичким позицијама.

„Законске квоте јесу испуњене, 30 одсто њих седи у скупштинским клупама, како на локалу, тако и на републичком нивоу, на изборним листићима 40 одсто јесу женска имена, али њихова моћ није на оном нивоу на којем би требало да буде", каже Тодоровић за ББЦ на српском.

'Не да ми мој Београд'

Прву градоначелницу у историји Београд је добио док се на границама државе чији је главни град био водио крвави рат, а земља се распадала у етничким сукобима.

Слободанка Груден, стручњакиња за трансфузију крви, дошла је на чело престонице на чијим улицама готово да није било аутобуса градског превоза, бензин се точио из канти, а санкције су на сваком кораку мењале слику живота.

И после три деценије, њена ћерка памти да је информацију о мајчиној функцији сазнала слушајући вести на телевизији.

„Породично нисмо били срећни због тога, иако је мама читав живот била у политици, али је тата рекао да треба да је подржимо и да свако треба да живи свој сан.

„Било је време санкција и немаштине, али је она говорила да јој њен Београд не да да се повуче", говори Маја Груден за ББЦ на српском.

Пре него што ће се уписати на листу београдских градоначелника, Слободанка Груден је била и секретарка општинских организација Савеза комуниста, а једно време и председница Друштвено-политичког већа Скупштине општине Земун.

Две године пре избора за градоначелницу, постала је чланица Главног одбора Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића.

„Имала сам несрећу да будем градоначелник Београда у једном од најтежих времена.

„Није било услова за велике градитељске подухвате, најважније ми је било да људи имају осећај сигурности, да знају да о њима неко брине", испричаће прва градоначелница Београда годинама касније за Вечерње новости.

У породици Груден, о политици се није разговарало.

„Причала је мама о неким свакодневним активностима, али ништа ван тога.

„Сестра и ја смо тада биле за опозицију, али то никада није био проблем, нити разлог за свађу", присећа се Маја Груден.

Мајка је често била одсутна, а Маји и њеној сестри је сметало што су увек морале двоструко да се доказују да су на одређеном месту због сопствених квалитета, а не зато што су њене ћерке.

Нису се возиле службеним аутомобилом, нити су биле у бољој финансијској ситуацији, а и када би посећивале мајку на радном месту, чекале би да дођу на ред, као и свако други, каже Груден.

„Покажем личну карту, они ме питају ко сам, ја кажем ћерка. Сачекам да ме прими, видим је на два и по минута и одем.

„Умела је да каже 'хајде сад напоље, у гужви сам'", прича Груден са осмехом.

Да ли је било притисака и додатног терета што је била прва жена градоначелница?

Не, колико памти Маја Груден.

„Можда јесте било чудно да жена води град, али мислим да она о томе није размишљала, а и у тадашњој Југославији било је прихватљиво да жена буде на високој позицији.

„Истина, и данас је то мали број, али мислим да није проблем у томе што смо жене, већ што нисмо довољно свесне да ми то можемо", сматра Маја Груден, данас професорка на Универзитету у Београду.

Слободанка Груден поднела је оставку 1994. године.

Мандат јој је још трајао, али је, како је сама рекла, дошло до сукоба са Мирјаном Марковић, женом Слободана Милошевића и лидерком Југословенске левице (ЈУЛ).

„Мама је често умела да каже да је 'свако у Београду покушавао да прилагоди град себи, а не да се он њему прилагоди'.

„Данас ретко говори о политици и самом граду, мада је и даље препознају на улици", каже Маја Груден.

По напуштању политике, Слободанка Груден се вратила медицини, све до 2001, када се пензионисала.

'Београд ћу гледати као своју кућу'

Баш те 2001. године, Београд добија другу градоначелницу - дипломирану правницу Радмилу Хрустановић.

„Никада нисам помишљала да ћу напустити адвокатуру.

„У политику сам ушла из чистих идеала, незадовољна ситуацијом у држави током 1990-их, било је тешко време", говори за ББЦ на српском.

Хрустановић се почетком 1990-их учланила у опозициони Грађански савез Србије, странку која ће касније бити део Демократске опозиције Србије (ДОС), коалиције од близу 20 странака и покрета.

После пада режима Слободан Милошевић у октобру 2000, ДОС је убедљиво победио на парламентарним изборима у децембру исте године.

„Ми те зиме нисмо имали обезбеђене енергенте, те су нам многе државе помогле, а Јапанци су нам поклонили аутобусе за градски превоз", сећа се Хрустановић.

Пре мандата градоначелнице, Хрустановић је већ била ангажована у градској влади и тако упозната са бројним проблемима.

Обећала је да ће 'Београд гледати као сопствену кућу'.

Није се обазирала на чињеницу што ће бити тек друга жена на тако важној функцији.

„Мислим да је та подела на мушке и женске послове превазиђена и да смо сви равноправни у овој утакмици, а то што сам жена, није ни мана ни квалитет.

„Можда су мушкарци понекад грубљи у комуникацији, док смо ми мало сталоженије, али сам примећивала да су у мом присуству мушкарци водили рачуна о речнику", додаје.

Каже да су тадашње градске власти желеле да „Београд буде удобан град за све његове становнике".

„Били смо полетни, желели смо много тога одједном, а није се могло, што због буџета, што због времена", прича помало сетно.

Једино жали што је мање времена проводила са породицом, али каже да није о томе размишљала док је водила град.

Да је сада на челу града, не би давала лака обећања и водила би се паролом „испеци па реци", јер непромишљено изговорене речи могу да дођу на наплату.

После дипломатске каријере и амбасадорског места у Словачкој, отишла је у пензију.

Воли да прати фудбал и трке Формуле један, навија за Партизан и ужива у дугим шетњама.

„И после 20 година мирно спавам и поновила бих све из почетка", каже.

'Жене су способне да воде градове'

Највећи град на југу Србије, Ниш, добио је прву градоначелницу тек 2020. године.

Драгана Сотировски је новинарски свет после тридесет година рада заменила политиком.

На чело трећег града у Србији дошла је као нестраначка личност изабрана на листи Српске напредне странке, којој се убрзо придружује.

„Није било лако, ниједној жени није лако када је на овом месту.

„Неумесних коментара има и увек ће их бити", прича Сотировски за ББЦ на српском.

Она се на њих, каже, не обазире.

Иако је ово и даље, како каже, мушки свет, има напретка.

„Владу нам води жена, имамо гувернерку на челу централне банке, а и велики број министарки, што је некада било незамисливо.

„Жене су итекако способне да управљају градом, мој тим је махом женски, тако се поклопило и ми се у мало речи споразумемо јако брзо", објашњава одлучно.

Претходно је била начелница Нишавског округа, што јој је, каже, помогло да 'испече занат' и разуме на који начин функционише град, како се распоређује буџет, а како раде општине.

Ипак, становници Ниша је често критикују.

„Добила сам више непријатеља, повећао се број људи који ме не воли, али критике су увек гласније од похвала", додаје.

Ниш је један од градова у којем се 17. децембра не одржавају локални избори, па ће Нишлије на гласање 2024. године.

„Потребно је време да би се сваки посао завршио, што многи не разумеју, па и мени је дуго требало да схватим да је администрација спора и да је за многе ствари потребно много времена, много више него што можемо да замислимо", објашњава Сотировски.

Каже да више размишља о градским пројектима него о другом мандату.

'Присутан је осећај да морате нешто да доказујете'

Градоначелницу је пре шест година добио и Крушевац, давна престоница под влашћу кнеза Лазара Хребељановића који је предводио српске снаге у боју на Косову против Турака 1389. године.

Данас градом са нешто више од 114.000 становника на југозападу Србије управља Јасмина Палуровић из Српске напредне странке.

„Никада до тог тренутка град није водила жена и то је био додатни терет.

„Било је много притисака, стално имате осећај да морате нешто да доказујете", говори за ББЦ на српском.

Тог притиска ће увек бити, јер је такво друштво и „у генима нам је", сматра Палуровић.

„Мислим да се добро боримо и на којој год да смо позицији, ми умемо да се снађемо.

„Жене су окренуте разговору, сталоженије су и мирније, ми се трудимо да буде мира у кући и да она напредује, док су мушкарци 'мало оштрији' у комуникацији", оцењује она.

Вест да ће доћи на чело града била је у сенци смрти њеног претходника, те није имала времена да размишља шта је чека.

Радила је 18 година у фабрици Трајал у родном граду, где је од раднице за машином, дошла до директорске позиције у сектору производње.

„Вођење града је сложени процес, жртвујете слободно време са породицом, али то је цена на коју пристајете.

„Или ћете бити фигура која ће да седи за великим столом како би се сликала, или ћете учествовати у сваком процесу, ослушкујући становнике", сматра она.

Опуштање од свакодневнице Палуровић налази у дружењу са унуком и спорту - до сада је истрчала 50 полумаратона.

Разговор прекида други телефонски позив.

„Извините, али тако вам је код нас, сваког дана, телефони не престају да звоне", каже.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]