Трошкови живота: Шта се може у различитим градовима Србије са 65.000 динара

Порука из банке на екрану телефона: на рачун је 'легла' плата - 65.000 динара.

Неки ће одахнути и почети да планирају на шта ће их потрошити, а други ће зурити у поруку и правити математичку акробацију - како прегурати до наредне плате.

Ову суму, између минималне плате од око 42.000, и просечне од око 86.000 динара, прима око половине укупног броја запослених у Србији, подаци су Републичког завода за статистику (РЗС).

Управо је тих 65.000 динара понукало 19-годишњег Владислава Беликова из Смедерева, удаљеног око 70 километара од Београда, да на сајту Редит запита може ли се са том свотом преживети месец дана у главном граду Србије?

„Прво сам добио бруталне одговоре, али је већина предлога била да ипак останем у Смедереву са породицом, а не да дођем и будем сам у Београду, и то у некој мемљивој соби", каже Беликов за ББЦ на српском.

Додао је да су му на почетку писали да је луд и питали га за магију којом мисли да изведе подухват живота у главном граду са том свотом.

„Ако изнајмљујеш стан у Београду, са тим парама не можеш да преживиш, осим ако не једеш нудле и бојлер палиш само пре туширања", поручио му је један од корисника Редита.

Дејан Гавриловић из Удружења потрошача Ефектива каже да у Београду подстанарима више од половине зараде од 65.000 динара оде на кирију.

„Од почетка рата у Украјини, најам станова у Србији драстично је поскупео, па ако неко жели да живи у Београду, а да то нису приградска насеља Ковилово или Дунавац, мора да издвоји за месечну ренту у просеку 30.000 динара.

„Када на то додамо плаћање рачуна, што је око 10.000, за живот остане око 25.000 динара - дневно је за храну на располагању нешто мање од хиљадарке", процењује Гавриловић.

У Београду се само преживљава

Да је готово немогуће живети сам у Београду са 65.000 динара и бити подстанар Беликову су поручили и многи корисници Редита.

„Тражио сам стан, далеко од центра Београда, пише да има 30 квадрата, али је жена сигурно рачунала и терасу, јер кад сам ушао унутра, ударила ме је жестока депресија, а коштао је 300 евра месечно", написао је један од њих.

Осим папрених кирија, на живот у главном граду Србије утичу и остали трошкови - храна, рачуни за комуналије и превоз.

Ко је власник стана и не мора да плаћа кирију или рату кредита, лакше му је да живи где год то било, каже Гавриловић.

„Који год град да је у питању, најбитнија је кирија.

„Она је у другим местима мања него у Београду, али то само значи да остаје више пара за храну, не и неки луксуз", оцењује он.

Просечна плата у Србији у августу 2023. године била је 86.112 динара, подаци су РЗС.

Потрошачке цене у октобру 2023. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 8,5 одсто, показује званична статистика.

Погледајте видео: Шта су просечна, медијална и минимална плата

Папрено и у Новом Саду

Није јефтин ни живот у Новом Саду, другом највећем граду у Србији, на око 80 километара северно од Београда.

Са 65.000 динара, двадесетпетогодишња Јелена Јеличић не може много.

За кирију је потребно 200 евра, нешто мање од 24.000 динара, а за рачуне још 12.000.

„Уз то, новац ми је одлазио на храну и цигарете", каже Јеличић.

Просечна плата у Новом Саду је 100.710 динара.

„Понекад бих частила себе неком шминком или одећом, али не превише.

„На крају месеца ми није ми остајало пара како бих могла нешто и да уштедим", каже Јеличић која је у потрази за новим послом.

Говори и да је тешко живети у Новом Саду са тим новцем, ако немаш неког да делиш трошкове.

„За осам месеци, једном сам отишла у биоскоп и до Београда".

Преживљавање у Нишу

Јован Стојменовић је дошао у Ниш, трећи град по величини у Србији, „због посла и додатног усавршавања".

„Док то све не завршим, живим врло стиснуто и скромно.

„Не могу да кажем да живим, више је то преживљавање са мојим месечним примањима", каже Стојменовић.

Изнајмљује гарсоњеру у центру Ниша за 250 евра, што је бар за 100 више него 2020. године.

„Остатак пара оде на рачуне за комуналије и храну.

„О изласцима и путовањима могу само да сањам, јер са овом платом не могу много у Нишу", каже.

Панчевцима нове фабрике поскупеле живот

У Панчеву, граду надомак Београда, просечна плата у августу 2023. била је 85.829 динара.

Тридесетпетогодишња Драгана Ракић ради у трговини и зарађује месечно 65.000 динара.

Пре шест година се из Јабуке, села надомак Панчева, преселила због посла у град.

„Плата се од тад није мењала, али станарина јесте, јер сам некад гарсоњеру у Панчеву плаћала 100 евра, а сада морам да издвојим 200", каже Ракић

Када од плате одвоји око 5.000 динара за плаћање рачуна, за живот јој остане нешто више од половине месечне зараде.

Живот у Панчеву није био тако скуп док се нису изградиле нове фабрике, отворио велики тржни центар, али и доселили многи становници Београда због близине, оцењује она.

„Да није мојих родитеља, тешко да бих изгурала цео месец, јер је храна поскупела и у радњама и на пијацама, а о ресторанима и не мислим много."

Последњих година је морала да се одрекне редовног одласка код фризера и козметичара, каже.

„Али увек ми остане новац да бар једном или два пута месечно одем у биоскоп или позориште".

Упркос свему, не планира да се врати у родно село.

У Чачку се код родитеља најкомотније живи

Студент Стефан Гаврић из Чачка, у централној Србији, лакше дише јер живи са родитељима, па са платом од 65.000 динара може да издржи читав месец.

„У мом граду за тај новац може свашта да се купи, нарочито што већина људи има сопствени кров над главом или живи у породичној кући, па подстанара нема много.

„Ко мора да изнајмљује стан, за једнособан треба да издвоји око 250 евра, а додатни трошкови за рачуне су око десет хиљада динара", прича Гаврић.

Од плате Стефан купује намирнице за кућу, гардеробу, редовно иде у биоскоп и позориште, а остане му и новца и за гориво за породични аутомобил.

„Лако је мени кад сам са мамом и татом, али нисам сигуран да бих изгурао месец да имам та примања и да треба да издржавам жену и децу.

„Тако нешто није могуће ни у Чачку", каже.

Погледајте видео: Шта је инфлација и зашто цене расту

У Зајечару може и да се уштеди

„Лакше би било да је плата већа, али са 65.000 динара могу да издржим цео месец без превеликог устезања.

„Стан сам наследила од родитеља, па је утолико лакше", говори тридесетпетогодишња Соња Денчић из Зајечара, у источној Србији.

За разлику од Београда, живот у Зајечару није толико скуп, објашњава Денчић.

Живи сама, и када плати месечне рачуне за воду, струју и грејање, може да издвоји новац за гардеробу па и да викендом иде на планинарење, што „највише" воли.

„Нису то далека путовања, али ми остане новца и за то", каже Денчић.

Ипак, сматра да „трочлана породица са тим примањима не би могла баш тако лагодно да живи у Зајечару, чак и да имају сопствену кућу или стан".

Рачуница у Врању: Скромно, али може и са једном платом

За струју се издваја 3.500, за дрва 4.000, за храну 30.000, гориво 5.000, исто толико за гардеробу, а за кућну хемију и личну хигијену оде 3.000 динара месечно, срачунала је четрдесетпетогодишња Светлана Станојковић из Врања, на југу Србије.

У породичној кући живи са супругом и десетогодишњом ћерком.

Само она ради, и каже да могу скромно да живе са једном платом.

Верује да ће бити боље када се и супруг запосли.

„Једном месечно одемо у биоскоп или позориште и то нас кошта 2.000 динара.

„Успемо да одемо и на ручак или вечеру у ресторан и то платимо око 3.000 динара, а ту је и фризер, бар једном месечно", рачуна Станојковић.

Просечна плата у Врању у августу била је 67.304 динара, подаци су РЗС.

Нема селидбе

После прочитаних коментара и бројних рачуница, Владислав Беликов каже да је одустао од селидбе из Смедерева.

„Схватио сам да је 65.000 динара месечно једва довољно да преживим у Београду, да не излазим нигде и једем нејестиву храну, јер је кирија и за шупу у предграђу чак 250 евра", каже Беликов.

Погледајте видео: Шта је рецесија и како може утицати на ваш живот

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]