Русија и економија: Зашто неке фирме још нису отишлe из земље годину и по после почетка рата у Украјини

Када су се десили први ваздушни напади на Украјину у фебруару 2022. године, руководиоци корпорација са предузећима или холдингом у Русији били су приморани да изаберу страну, што је имало значајне последице.

Русија остаје главно пословно тржиште, са 145 милиона становника.

Њен бруто друштвени производ у 2022. био је невероватне две милијарде евра, одмах иза Француске.

Компаније које одлазе оставиле би много прихода иза себе.

Ипак, усред исцрпљујућег рата, са хиљадама жртава и западном осудом Москве, фирме су ризиковале озбиљне штете по сопствени углед остајући у Русији.

Поред тога, комбинација међународног притиска, санкција и ризика мешања руске владе понудила је јаке разлоге компанијама да оду када је сукоб започео.

„Неки су одлучили да остану, неки да оду врло брзо, а поједини су одуговлачили", каже Роман Сидорцов, ванредни професор енергетске политике на Технолошком универзитету у Мичигену, у САД-у, који се бавио корпоративним правом и предавао у Русији.

Једна од највећих компанија која се скоро одмах повукла била је Бритиш Петролеум, која је напустила земљу само три дана пошто је сукоб почео.

До 1. марта, аутомобилски гигант БМВ је такође најавио да ће зауставити руску производњу и увоз.

Пиварска компанија Хајнекен је први пут објавио план о напуштању Русије у марту 2022, да би овог августа продао пословање руској компанији за паковање Арнест за један евро, претрпевши губитак од 300 милиона евра.

Стручњаци нису сагласни око тога колико је компанија тачно напустило Русију и шта представља „потпуни одлазак".

Институт Кијевске школе економије, који прати статус страних компанија које продају или послују у Русији кроз пројекат Напусти Русију, процењује да их је око 300 отишло.

Према сличној листи Института за извршно руководство (ЦЕЛИ) Јејлске школе менаџмента, Русију је напустило око хиљаду компанија.

Међутим, стотине страних компанија настављају да раде у Русији или продају у Русији.

Институт КСЕ тврди да 1.400 фирми још послује у неком облику у земљи.

Према подацима ЦЕЛИ-ја, око 500 компанија је и даље у Русији.

Препознатљиво име на листи Инситута КСЕ је ПепсиКо.

Почетком септембра, украјинска Национална агенција за превенцију корупције оптужила је мултинационалног гиганта безалкохолних пића да наставља да производи прехрамбене производе у Русији упркос обустављању производње Пепси-Коле, 7Апа и Миранде.

Технолошки и финансијски гиганти, међу којима је и кинеска фирма Алибаба, такође настављају да послују тамо, као и британско-шведска фармацеутска компанија АстраЗенека.

Авио-компаније, као што су Емирејтс, Чајна Истерн и Ер Србија, и даље отворено оглашавају летове за Русију на веб страницама.

Друга предузећа, попут индијске рафинерије Ченај Петролеум, припремају се уместо да напусте да прошире услуге на Русију због инвазије.

Критичари компанија које су остале у Русији, међу којима је и оснивач Јејловог извршног института за лидерство Џефри Соненфелд, осуђују ове компаније као похлепне или чак саучесничке у инвазији Русије.

Али обустављање пословања у земљи са тако великим пословним последицима није једноставно.

Нека предузећа остају због недостатка притиска на њих да оду или због егзистенцијалне претње.

Други сматрају да је останак најхуманија опција за њихове потрошаче.

Зашто остати?

Компаније одлучују да наставе рад у Русији из разних разлога, упркос огромном притиску јавности, потрошача и влада.

Најједноставнији је профит.

Раст прихода и одржавање тржишног удела су критични за сваку фирму, посебно ону која зависи од руских потрошача.

Андреас Раш, професор пословања у друштву у Центру за одрживост пословне школе у Копенхагену, нуди пример немачког бренда чоколаде Ритер Спорт у породичном власништву, који се обавезао да ће престати да инвестира и рекламира у Русији, али и даље продаје производе у земљи.

„Они из Русије добијају седам одсто укупног прихода. Једноставно, не напуштају тржиште јер би их потенцијално много болело", каже он.

Сидорцов каже да се друге компаније можда једноставно не плаше изгледа пословања у Русији, посебно ако су те фирме мале, нису јавно познате или ако су пословни интереси превелики.

Указује на америчког гиганта за нафтна поља СЛБ, који је, заједно са фирмама Халибартон и Бејкер Хјуз, наставио да снабдева Русију увозом после почетка рата.

Иако су Халибартон и Бејкер Хјуз прекинули пословање мање од шест месеци по почетку сукоба, СЛБ је стао тек у јулу 2023.

Русија је велики произвођач нафте, а Сидорцов каже да је постојао убедљив пословни разлог да остане - СЛБ је чак мало увећао богатство пре одласка.

„Ризик за репутацију није био толико висок, а зависност од ових компанија је била заиста велика, тако да се једноставно исплатило", каже он.

Погледајте и овај видео

У многим случајевима, менаџмент може или жели да напусти Русију, али није заинтересован за продају фабрика, складишта, излога или друге имовине у земљи.

Ово је посебно тачно с обзиром на руско законодавство које компликује повлачење страних предузећа.

Раш цитира закон који је Кремљ усвојио крајем 2022. године, а који у суштини захтева да руска владина агенција процењује све стране компаније које желе да продају имовину, а затим да се продају по половини вредности агенције.

Неке компаније, попут Хајнекена, биле су спремне да продају руску имовину уз велики попуст, али Раш каже да друга предузећа нису толико жељна да преузму огроман финансијски удар.

Осим тога, додаје он, многе од ових распродаја имовине обављају се са руским олигарсима.

„Много компанија се бори са тим", каже он.

Чак и фирме које остану ризикују да их Кремљ заплени.

У јулу се то догодило Карлсбергу, данском конкуренту Хајнекену.

Руски председник Владимир Путин запленио је њену имовину у знак одмазде што су западне владе преузеле контролу над руском имовином у иностранству.

Док је Карлсберг и даље власник Балтике, више нема никакву надлежност над њом.

Сидорцов, који је одрастао у бившем Совјетском Савезу, каже да би ово могао бити случај да руска влада намерно одузима имовину како би обогатила себе или сопствене присталице.

Ова пракса, позната у Русији као „otzhim", која потиче од руске речи за „стискати", није необична у руском пословном окружењу.

У другим случајевима, компаније које пружају есенцијалну храну или лекове, попут АстраЗенеке, тврде да је боравак у Русији вредан тога из моралних разлога.

У саопштењу прошлог августа, британско-шведски фармацеутски гигант рекао је да је потписао Украјински пословни договор у знак подршке опоравку Украјине и да је паузирао инвестиције, али да ће наставити да продаје лекове у Русији.

„Пацијенти се ослањају на наше есенцијалне лекове који спасавају животе и од виталног је значаја да ланци снабдевања медицинских производа наставе да раде, омогућавајући здравственим системима и радницима да пруже основну негу", наводи се у саопштењу.

Додаје да неће започети глобална клиничка испитивања у земљи.

Будући ризици?

Џефри Соненфелд, оснивач Јејловог института за извршно лидерство, верује да јавност неће благонаклоно гледати на компаније које одлуче да остану у Русији усред инвазије на Украјину која је у току.

Он то упоређује са ПР катастрофом са којом су се суочиле компаније које су водиле немачке операције током Трећег рајха.

„Када се рат заврши, они ће се посматрати као нацистички колаборационисти", каже он.

Тврди и да одлуке компанија попут Вулворта, Ројал Дач Шела и Тексакоа о наставку пословања у Немачкој, на крају нису донеле никакву корист њиховим резултатима.

Све три компаније су због притиска биле приморане да прекину активности у нацистичкој Немачкој, додаје Соненфелд.

Председник Тексакоа, Торкилд Риебер, био је приморан да поднесе оставку 1940. године због негодовања јавности због профашистичких симпатија и односа са Герхардом Вестриком, нацистичким званичником који је представљао америчке компаније које послују у Немачкој.

Међутим, није свако предузеће на овој позицији претрпело штету.

ИБМ, који тренутно има тржишну капитализацију од 126 милијарди евра, испоручио је технологију самом нацистичком режиму, док је Фолксваген, оригинални произвођач Хитлеровог такозваног „народног аутомобила", тренутно највећа аутомобилска групација на свету.

Што се тиче тренутног сукоба, Раш верује да дугорочне последице за компаније које одлуче да остану у Русији зависе од апетита инвеститора за ризиком.

На крају крајева, каже он, компанијама у Русији би могла бити заплењена имовина, као што је био случај са Карлсбергом или би могли да их избаце из земље.

Ако рат даље ескалира у саму Русију, радници, фабрике и друга имовина могли би се наћи у унакрсној ватри.

Предузећа се могу суочити и са одговором потрошача широм света.

Безбројни бојкоти имају за циљ да подстакну стране компаније да напусте Русију, као што је пројекат Напусти Русију Института КСЕ, који прати излазак компанија.

Ове кампање често изазивају негативну пажњу фирмама које су остале, али нека предузећа могу добро да поднесу олују.

Раш каже да су финансијске последице за компаније ухваћене у скандалима обично краткотрајне.

„Најк је имао све те скандале са радњама 1990-их.

„У данашње време људи и даље купују њихове производе. Мислим да има тенденције да људи забораве и можда једноставно наставе да раде и врате се уобичајеном послу", истиче он.

Текуће погоршање руске економије, суочено са западним санкцијама и осудама, и даље може дати преосталим компанијама све већи разлог за ослобађање.

Иако је руска привреда велика, она је и даље слабија од САД, Кине и Европске уније.

На крају, Сидорцов очекује да ће пословно окружење у земљи на крају изгледати као у Северној Кореји: веома изоловано, са само неколико пословних веза са спољним светом преко чврстих савезника попут Кине.

„Мислим да ће доћи тренутак када ће остати врло, врло мало страних компанија", додаје.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]