Србија и култура: Уметнички живот Дома Народне скупштине Србије о којем се мало говори

Центар Београда.

Необично је тихо да чујем сопствене кораке како одзвањају по изгланцаном беличастом плочнику.

Двадесет осам степеника раздваја ужурбане улице од импозантне грађевине где се нешто мање од века преплићу два паралелна света - политички, добро познат, и уметнички, о ком се ретко говори.

Камен темељац Дома Народне скупштине постављен 27. августа 1907. године у присуству тадашњег краља Петра Првог Карађорђевића, готово девет деценија немо чувају две грандиозне статуе „коња враних" вајара Томе Росандића.

„Вредели су три пута мање у односу на све друго што је рађено у самој згради од гелендера до лустера.

„Споменици су се тада, уместо варења, спајали шрафовима", присећа се Слободан Јеремић очеве приче, у чијој ливници су изливене ове скулптуре за ББЦ на српском.

Оне су само делић уметничких дела парламента, једне од најважнијих политичких институција државе, у којој се усвајају закони и расправља о битним друштвеним питањима.

У њеној библиотеци крије се оригинал једне од најстаријих књига у Србији, а са плафона девет деценија светли 600 кристалних светиљки.

На месту Дома народне скупштине била је Батал џамија током отоманске владавине, коју су сматрали највећом и најлепшом грађевином тог времена.

Радове на изградњи по нацрту архитекте Јована Илкића зауставили су Балкански и почетак Првог светског рата.

Недостатак финансијских средстава поново је прекинуо градњу, која је настављена тек 1934. године.

У тој завршној фази, улога главног пројектанта поверена је руском царском архитекти Николају Петровичу Краснову.

Он је заслужан за детаље попут обраде прозора, врата, дрвених ламперија, металних декоративних решетки и дизајна намештаја, који су до данас сачувани.

Краснов је пројектовао и зграду Владе Србије у Немањиној 11, у Београду.

Првобитна замисао била је да се пред скупштинским улазом поставе два лава од бронзе.

Тадашњи словенски вајар Лојзе Долинар писао је Председништву Народне скупштине да би било „много погодније ако се поставе два коња са јахачем, јер би били много ближи нашем народу него лавови", подсећа дневни лист Политика.

На симболику коња осврнуо се тада и сам вајар Росандић, објаснивши да коњи представљају снагу, а да је човек тај који је кроти и контролише, као што и посланици у скупштини регулишу снагу у држави.

Слободан Јеремић каже да је у њиховом настанку учествовало 20 људи, а да је читав процес трајао две године.

„Није било савременијих алата попут брусилица, апарата за варење и све је рађено ручно.

„Данас би исти посао био завршен за шест месеци", објашњава овај 80-годишњак, додајући да се причало да су их коњским запрегама довезли до Скупштине.

Прво заседање у новој згради парламента, тадашње Краљевине Југославије, одржано је 20. октобра 1936. године.

Током Другог светског рата, Народна скупштина је била дом немачке команде за Југославију, да би се по завршетку рата вратила првобитној улози.

Пет деценија касније, због историјског, архитектонског и уметничког значаја, проглашена је спомеником културе.

Скулптуре старе готово 90 година

Код тешких врата, неколико је радника обезбеђења.

На тренутак делује као да је предамном музејска просторија: стубови, четири мермерне скулптуре и високе таванице.

Цар Душан, Карађорђе, хрватски владар краљ Томислав и словеначки средњовековни кнез Коцељ, симетрично распоређени у угловима, немо дочекују.

Температура је за пет степени нижа у односну на спољну.

Препознатљива просторија централног хола у којој се одржавају конференције за медије после скупштинских заседања, овог августовског поднева је празна.

Тек по неко прође у тишини.

Да нема застава државе и платна са макетом скупштине, изгледало би као да се корача неким атељеом.

Резбарени намештај, јонски стубови, док су у нишама смештене четири женске скулптуре.

Симболишу привредне делатности: занатство, поморство, пољопривреду и индустрију, а направљене су, попут осталих уметнина, 1937. године.

Код бочног степеништа који из централног хола води ка првом спрату постављена су два женска бронзана акта која персонификују просвету и правду.

Омањих статуа има и дуж споредних ходника, између кабинета посланичких клубова.

Рудар, биста, Грађевинац, биста, ређају се фигуре.

О њима, али и другим скупштинским уметничким предметима, води рачуна одељење за инвестиционо одржавање објеката.

Фреске, а нису религиозног карактера

Део унутрашње декорације скупштинског здања чине и фреске.

У Малој сали, у приземљу, изнад говорнице, осликана је Велика алегорија рада Матеа Менегела Родића, хрватског сликара.

„Рађена је фреско техником, али није религиозног карактера.

„Представљени су сви слојеви друштва, од радника, преко пољопривредника до грађевинаца и наставника, мада има и верске симболе: Грачаницу, Фрањевачки самостан и џамију - три равноправне религије тадашње државе", објашњавају из скупштинске службе за едукацију за ББЦ на српском.

Триста места, колико их има у Малој сали, тренутно су празна.

На дванаест пандатифа, троугластих простора који красе галерију сале, насликани су мушки и женски портрети у ношњама народа тадашње земље: Срби, Црногорци, Хрвати, Бошњаци, Македонци и Словенци.

Иако су настали кад и велика фреска, боја делује свеже, као да је уметник пре неколико сати одложио четкицу.

Фресака има и у великом скупштинском кафе-бифеу, недалеко од ове просторије.

Обала, У Брдима и Госпосветско поље су великих димензија и подсећају на платнене, а не на зидне слике.

По средини собе велики лустер, столови прекривени чистим белим столњацима и браон очуване столице.

Празно је, годишњи је одмор.

На супротном крају је Велика сала, једина просторија у којој немате утисак да ходате галеријом или музејем, а где се воде седнице и жустре расправе.

Храстове клупе постављене су полукружно.

Наспрам полукружног зида некада је био портрет краља Петра Другог Карађорђевића.

У овој соби, где све више одјекује непримерен речник, постављена је и спомен плоча Иви Андрићу, југословенском књижевнику, добитнику Нобелове награде.

Мирис хартије и дрвета

На првом спрату је мање вајарских дела, а више ситних уметнина, сијасет поклона страних делегација, изложених на полицама стаклених витрина.

Међу њима је и поклон садашњег британског краља Чарлса - стаклени акварел подметачи.

Чарлс, тада принц, посетио је Народну скупштину у марту 2016. године, а читав колектив био је узбуђен, кажу ми из скупштинске службе.

„Руковао се са свима и био је јако опуштен."

Неколико метара даље је библиотека.

Иза дрвених врата је 11.000 књига, а најстарија датира још из 18. века.

Просторијом доминира мирис хартије.

За једним од столова затрпаним папирима готово 18 година ради Марина.

„Осећам се јако лепо овде, радим у струци и уживам", каже помало срамежљиво, не откривајући презиме, за ББЦ на српском.

Њена колегиница већ посеже за вредним историјским артефактима: Сретењски устав, први устав Србије, Устав Кнежевине Србије и Славеносербски магазин Захарија Орфелина из 1768, први часопис у Срба.

Док листам омању белу књижицу, питам се како је могуће да је после толико векова очувана, као да је пре коју годину изашла из штампарије.

„Старе књиге се чувају под одређеном температуром и ретко их показујемо.

„За посетиоце је урађено неколико копија", објашњава за ББЦ на српском.

У витринама су и руком писани стенограми скупштинских седница одржаних током Првог светског рата у Нишу и на Крфу.

Библиотеку, као и било коју просторију Народне скупштине, може да посети ко жели, сваке прве суботе у месецу.

„Ученицима је углавном занимљива просторија, јер их подсећа на библиотеку из филма о Харију Потеру (чаробњаку), а када долазе стране делегације, занима их да ли има нешто у вези са њиховом државом", кажу библиотекарке.

Посетиоци се, пак, највише заустављају код старих картотека.

Две правоугаоне комоде са по 40 фиока постављене су тик уз библиотекарски сто.

Поред политичке литературе, на полицама су и речници, атласи, енциклопедије, медицинска тематика, а залута и по која белетристика.

Међу првим скупштинским библиотекарима био је Бранислав Нушић, најпознатији српски комедиограф.

Њему је недалеко од библиотеке посвећен посебан кутак.

Колекција која је бројала 156 уметничких слика

На првом спрату је и дипломатски салон, некада познат као салон кнеза Павла Карађорђевића.

На зидовима су портрети чланова династије Обреновић и Карађорђевић, рађени 1937/38. године.

Намештај за ову просторију, француског стила, такође је дизајнирао Николај Краснов и у потпуности је сачуван, као и тридесет и шест светиљки централног лустера.

Данас је користи само председник Скупштине када дочекује стране делегације, о чему сведоче бројни дарови на полицама.

Декоративних слика има и у другим просторијама, углавном у кабинетима посланичких клубова и председника Скупштине.

Колекција сликарских дела је обухватала 156 дела познатих имена попут Саве Шумановића, Петра Лубарде, Милана Коњовића, Петра Омчикуса и Јована Бијелића,

Портрети председника скупштине били су међу првим уметничким сликама које су поручене, а прве примерке урадио је сликар Урош Предић.

Допуњавање скупштинске збирке настављено је после Другог светског рата,

У том периоду, колекција је обогаћена делима аутора из свих крајева тадашње Југославије.

Државне комисије одлучивале су које дело завређује да се нађе на скупштинским зидовима.

Током демонстрација 5. октобра 2000. године, деведесет слика је украдено или уништено у пожару.

Десетине хиљада људи из свих крајева Србије тог дана пристигло је у престоницу државе тражећи да дотадашњи председник Слободан Милошевић оде са власти, услед незадовољства свеопштим стањем у земљи и ратовима у бившој Југославији.

После вишесатних сукоба са полицијом, упали су у тадашњу Савезну скупштину, у којој су радили посланици из Југославије коју су чиниле Србија и Црна Гора.

Од 90 украдених слика, до сада је враћено свега 35, међу њима најпознатије дело Саве Шумановић „Поглед на капелу Свете Петке у Шиду".

Двострани часовници

Док настављам обилазак у тишини, уочавам бакарни сат са челичним ланцима, који осветљава неонски лустер.

Један је од шест двостраних колико их има у целој згради и ради.

У самом здању некада је било 114 часовника, чешког порекла, углавном постављених по канцеларијама, кабинетима и свечаним просторијама, а два су уграђена у дуборезну декорацију сала.

Изузетак је тространи, који дочекује госте код скупштинског улаза из Косовске улице.

Узаним ходником стиже се до повећег фоајеа где су изложене две бисте Јосипа Броза Тита, доживотног југословенског лидера и његових блиских сарадника.

На зиду су и грбови некадашњих република бивше Југославије, претходно уклоњени из Велике сале.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]