Међународни дан пољубаца: Зашто је добро љубити се

Ни температура близу нуле није спречила Милицу и Братислава да 35 минута проведу љубећи се у Врњачкој Бањи.

Освојили су прву награду на такмичењу у љубљењу у фебруару.

„Дрхтали смо од хладноће, али је било прелепо. Неописиво искуство", присећа се 19-годишња Милица Јанић из Блаца за ББЦ на српском.

Топла осећања упркос хладноћи могу се објаснити повољним утицајима љубљења на здравље и тело.

Током овакве размене нежности луче се одређени хормони и неуротрансмитери - молекула који преносе електричне сигнале између неурона и ћелија - у телу и мозгу, каже Шерил Киршенбаум, биолошкиња и ауторка књиге Наука љубљења: Шта нам наше усне говоре.

„Они подстичу позитивне емоције, а осим тога, због љубљења се осећамо вољено, удобно и сигурно", објашњава Киршенбаум, истраживачица америчког Универзитета у Мичигену за ББЦ на српском.

Можда је баш зато пољубац добио и сопствени Међународни дан, који се обележава 6. јула.

Иако је љубљење својствено само људима, ипак није пракса у свим културама широм света.

Према истраживању Вилијама Џанковијака, професора антропологије на Универзитету Невада у Лас Вегасу, љубљење уснама је присутно код мање од половине заједница.

Од 168 култура широм света, само 46 одсто њих се љуби у романтичном смислу.

Све предности љубљења

Иако су Милица и Братислав случајно прошли поред места где се одржава такмичење у љубљењу, одмах су одлучили да се пријаве.

Тада су били тек два месеца у вези, а данас кажу да им је то помогло да учврсте однос.

„До тада нико није знао да смо заједно, сем наших родитеља.

„Али вест о нашој победи је убрзо стигла чак и до моје тетке у Дубаију", прича Милица кроз смех.

Братислав додаје да су их после победе редом звали сви пријатељи.

Признају да су имали малу трему због великој броја камера, али сада на то гледају као на лепу успомену.

„Пет месеци касније нам је подједнако лепо кад то радимо", каже 25-годишњи Братислав из Лесковца.

А да треба да се љубимо још више, навела је раније за ББЦ Лорејн Мекгинли, терапеуткиња за партнерске односе.

„Што се више љубимо, боље се осећамо.

„Тиме исказујемо страст, интимност, жељу за партнером и колико га волимо", изјавила је Мекгинли.

Додаје да љубљење подстиче лучење „хормона среће", односно допамина, серотонина и окситоцина.

Осим тога, наводи да овакво исказивање љубави:

Али то није све.

Истраживање спроведено 2009. показало је да љубљење побољшава здравље срца јер снижава холестерол.

Тако је ризик од добијања срчаних обољења или можданог удара мањи.

Такође, током пољупца од десет секунди, партнери размене око 80 милиона бактерија, чиме се ојачава имуни систем.

На тај начин се и спречава пропадање зуба, услед повећаног лучења пљувачке и производње ензима који чисте уста.

Последњи, али не и најмање важан податак, поготово за оне који не воле да тренирају, јесте да страственим пољупцем може да се сагори од две до 26 калорија у зависности од трајања.

Зашто се љубимо:

Како су људи почели да се љубе?

Било да сте доживели филмске или пољупце толико ужасне да желите да их заборавите, нисте једини. Људи се љубе хиљадама година.

Најстарији писани доказ о понашању сличном љубљењу је нађен у Индији, а потиче из 1500. године пре нове ере.

Али далеко старије сведочанство је приказ пара током сексуалног односа који се додирује уснама.

Откривен је уклесан на зиду пећине близу Витлејема, града на десет километара од Јерусалима, а датира из 9000. године пре нове ере.

Неколико је теорија зашто су људи почели да се љубе.

Једна од њих је да је бебама урођено да воле додир по уснама.

Од периода дојења па надаље, повезујемо усне са позитивним подстицајима.

Постоји и претпоставка, иако не веома пријатна, да волимо љубљење зато што су током еволуције мајке жвакале храну и пребацивале је у уста детета.

Тај поступак и даље користе наши рођаци, мајмуни.

На сву срећу, сада имамо храну за бебе.

Друго, наше усне су веома осетљиве.

Заправо су један од ретких веома осетљивих делова тела које не прекривамо одећом.

Љубљење уснама је понашање скоро искључиво својствено људима.

Претпоставља се да се животиње не љубе јер имају далеко развијеније чуло мириса од људи.

Стога је могуће да љубљење има сврху и у еволуцији.

Тек када се приближимо, можемо да осетимо мирис друге особе, закључили су истраживачи на Универзитету Оксфорд.

Љубљење је један од начина на који бирамо партнера и то управо због мириса, навео је доктор Рафаел Влодарски, један од сарадника на истраживању, за ББЦ.

„Људима је привлачнији мирис некога ко им је генетски компатибилан у односу на оне који то нису.

„Сматрам да је наша биолошка потреба да будемо тако блиски и интимни са неким", каже Влодарски.

Биолошкиња Шерил Киршенбаум објашњава да се слично понашање среће широм животињског царства.

„С обзиром на то, наша врста се вероватно зближавала на овај начин откад постојимо на планети Земљи", каже.

Како се љубљење разликује у другим културама?

Нашироко познат ескимски пољубац само је један од примера како се овај чин разликује широм света.

Киршенбаум објашњава да се приликом расправа о људском понашању често разматра да ли је нешто урођено или условљено окружењем у ком одрастамо.

„Међутим, љубљење је пример где је наша природа у складу са окружењем.

„Имамо инстинктивну жељу да се овако повежемо са неким, али начин на који ћемо то урадити зависи од културе у којој смо рођени и искустава", објашњава Киршенбаум.

У неким културама је љубљење у јавности нормално, док је негде забрањено, подсећа она.

Пољупци се разликују и по земљама и заједницама.

„Постоји малајски пољубац, где би жена чучнула, а мушкарац би се нагнуо над њом и помирисали би се на брзину.

„Најчуднији обичај на који сам наишла током истраживања је на Тробијанским острвима.

„Код њих партнери седе једно наспрам другог када су интимни и грицкају трепавице", описује Киршенбаум.

Такав пољубац подразумева велико поверење јер су партнери веома близу.

„Све врсте пољубаца имају исту сврху - да нас зближе са вољеним људима", каже.

Љубљење се некад ипак и избегава.

„Због болести, чак и пре него што смо знали за преношење клица, било је јасно да можемо да урадимо одређене ствари како бисмо избегли да се заразимо.

„Такође, неки владари су забрањивали љубљење јер су мислили да је то привилегија коју људи не би требало да имају", наводи Киршенбаум.

Али додаје да се љубљење, упркос забранама, болестима и куги, увек враћало на велика врата.

Тако ће се и Милица и Братислав наредне године опет вратити на такмичење у љубљењу.

„Идемо поново да освојимо прво место", каже Братислав самоуверено.

Како изгледа виртуелни уређај за љубљење за парове који су у вези на даљину:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]