Љубав и везе: Због чега људи који нису у вези миришу другачије

Мирис човековог тела садржи у себи бројне психолошке и биолошке информације, које, из неког разлога, занемарујемо.

Француски краљ Луј XIV био је опседнут пријатним мирисима.

Цвеће красило је сваку просторију у Версају, намештај и фонтане су били су попрскани парфемом, чак су и посетиоцe парфемисали пре него што уђу у палату.

Не знамо да ли је то радио због тога што његова лична хигијена није била на нивоу који бисмо данас очекивали или је једноставно волео да се поиграва са парфемима.

Шта год да је био у питању - сигурно је био свестан важности мириса.

Миомирис нашег тела открива детаље о нашем здрављу, попут присуства болести (колера има сладак мирис, а дијабетес арому покварених јабука).

„Он може показати наш начин исхране", каже Мехмет Махмут, психолог и стручњак за мирис и задах на Универзитету Макери (Аустралија).

„Иако постоје студије које оспоравају ту тврдњу, моја група је открила да што више меса уносимо у организам, наше тело има пријатнији мирис."

Мушкарцима је миомирис женског тела привлачнији током фоликуларне фазе менструалног циклуса, када су жене најплодније, док им је током менструације најмање пријатан и привлачан.

Тиме су се наши антички преци често руководили када су вршили одабир најбољих кандидаткиња за репродукцију, наводи се у том истраживању.

Такође, ниво тестостерона код мушкарца може побољшати његов мирис.

Иако се он може променити у зависности од начина исхране и здравственог стања, у највећој мери је јединствен, јер је одређен генетиком.

Мирис нашег тела је довољно уникатан, а наше чуло мириса изоштрено, да међу гомилом знојавих мајица можемо издвојити пар који припада идентичним близанцима.

Мирис тела идентичних близанаца је толико сличан да у овом експерименту њихове мајице нису биле помешане са идентичне друге две које су им припадале.

„Пример је важан јер показује да гени утичу на то како миришемо", каже Ањешка Сороковска, психолошкиња и специјалисткиња за област чула мириса с Универзитета Вроцлав (Пољска).

„Стога је довољан мирис да бисмо добили генетску информацију о некоме."

Козметику бирамо у складу с нашим генетски одређеним склоностима ка мирисима.

Сороковска и њене колеге су показале да је могуће начинити профил нечије личности на основу његовог избора парфема.

Они сматрају да су гости Луја XIV већ на основу мириса у ваздуху који их је дочекао по доласку имали идеју о томе какво му је расположење.

Све те податке складишти мирис нашег тела, али шта ми имамо од тога

За потребе једног истраживања, неколико жена је добило мајице које су носили насумично одабрани мушкарци и затражено им је да их рангирају по пријатности.

Редослед који су направиле следи исту шему, као оно што зовемо различитост антигена људског леукоцита (Human Leukocyte Antigen - у даљем тексту ХЛА).

ХЛА је група протеина која нашем имуном систему помаже да разликује ћелије које нам припадају у односу на оне које долазе од неког другог - и стога представљају потенцијалне патогене.

Генски комплекс који енкодира ХЛА, назван MHC, такође енкодира поједине друге протеине који се користе у одговору нашег имуног система и корисне су као пречица научницима када треба да виде коју врсту заштита он може понудити.

Ваш ХЛА профил се разликује од свих људи које познајете - иако неки, попут, ваших блиских рођака, имају склоп који је сличнији вашем у односу на друге.

Из угла генетике, предношћу се сматра ако имате дете које има потпуно другачији ХЛА профил у односу на ваш.

Жене које су учествовале у експерименту најпре би одабрале мајице оних мушкараца чији је ХЛА профил другачији у односу на њихов, док су међу последњима биле оне са сличним.

Дакле, биле су у стању да препознају мушкарце, и да их издвоје, који најбоље одговарају кад је реч о генетици имуног система. Наравно, одабир је био насумичан.

Погледајте видео: Шта мирис чини добрим или лошим

Још увек није откривен механизам, који узрокује да нам мирис супротног ХЛА делује привлачно, каже Сороковска.

„Међутим, претпоставља се да ХЛА производи одређене супстанце које апсорбује бактерија наше коже која затим производи одређену арому."

Да ли човек користи генетску информацију скривену у мирису тела како би одабрао партнерку-партнера?

Не делује тако.

У студији која је обухватила скоро 3,700 брачних парова, привлачност која резултира везом са особом супротног ХЛА равна је случајности.

Можда нас привлаче одређени мириси, и можда разлоге треба тражити у генетици, али се при одлучивању о томе с ким ћемо ступити у брак не руководимо мирисом.

„Међутим, иако ХЛА не утиче на избор, утиче на сексуални ужитак", каже Сороковска.

Везе људи са аносмијом (губитком чула мириса) немају срећан исход, тврде у својој студији Махмут и Илона Крој са дрезденског универзитета.

Због чега људи који нису у вези другачије миришу

Партнери са супротним ХЛА - што се, по свој прилици, догађа случајно - бележе највиши ниво сексуалног ужитка и жеље да се има дете.

Та повезаност је наглашенија код жена. Оне чији партнери имају сличан ХЛА сматрају да им је сексуални живот оскудан и немају изразиту жељу за децом.

Међутим, на основу поређења резултата различитих студија долазимо до закључка да се тај однос не може узети као једнозначан.

Биолози еволуционистичког усмерења сматрају да тежиште стављено на избор који треба да направи жена има смисла.

Будући да је мајка та која највише улаже у подизање деце и стога може највише да изгуби уколико одабере генетски инфериорног мушкарца, обично жена бира мушкарца.

Она мора да отвори четворе очи, да тражи знакове који одају његов квалитет.

Због тога често раде различите ствари, најчешће плешу, певају или или нуде поклоне - морају да докажу свој генетски квалитет.

Повезаност склоности ка одређеним телесним мирисима и гена подстакао је тренд „speed-dating" мајица и чак онлајн сервиса са „миришљавим мејловима".

Међутим, још увек не постоје чврсти докази да се добар одабир за дејтинг заснива на мирису.

Могли бисмо рећи да имамо склоност ка нечему, али у стварности се испоставља да не доносимо одлуке засноване на тој склоности. Зашто?

Један од одговора би могао да буде да су стварне ситуације исувише компликоване да бисмо појединачну информацију прихватили као пресудну.

Остала чула могу пореметити информацију коју примамо преко мириса.

На основу изолованог телесног мириса можемо формирати чврсте претпоставке о нечијем неуротицизму.

Али, ако уз мирис имамо и слику, оне ће бити „збркане", постаће непоуздане, каже Сороковска.

„А нисмо у стању да судимо о нечијем неуротицизму само на основу његовог лица."

Она каже да је телесни мирис поузданији када формирамо суд о нечијем неуротицизму, али да су лица једноставнија, а често радимо просто само оно што је једноставније.

У другој студији, удате жене су одабрале мајице својих мужева, а жене које нису у вези мајице пријатеља, које су биле помешане са насумично одабраним мајицама насумично одабраних мушкараца.

„Да ли се жена одлучује за партнера са којим заснива брачну и ванбрачну заједницу због тога што јој се његов телесни мирис више свиђа у односу на мирисе других мушкараца?", пита Махмут.

„Не нужно. Не постоји непорециви доказ да свог партнера стављају на прво место."

У овом примеру, жене нису одабрале брачне другове чији телсни мирис им се највише свидео.

У још једном истраживању које је такође радио Махмут, телесни мирис незнанца је био јачи од мириса ожењеног човека.

Он тумачи да би то могло бити због „одређених доказа о повезаности снижавања високог нивоа тестостерона и јачег телесног мириса.

Знамо да постоји веза редукције тих тестостерона и старења, која се тиче начина на који функционише живот ожењеног човека после 40. године - давање приоритета деци и томе слично.

Мушкарци који су у везама, а још више они који имају децу, имају нижи ниво тестестерона."

Дакле, знамо да помоћу теелсног мириса одашиљемо податке о нашим репродуктивним квалитетима, и знамо да можемо да га уочимо, али ипак се не понашамо у складу с тим.

А да ли би требало?

„Ако је ваш једини циљ да нађете партнера са добрим генима, онда можда треба да обратите пажњу на телесни мирис", каже Сороковска.

„Али, већини људи то није пресудно, и већина то не ради."

Махмут се слаже: „Дуго времена су људи схватали мирис као нешто што је бескорисно. Потрошили смо хиљаде година скривајући наш природан мирис."

Погледајте видео: Најбољи нос на свету

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]