Новац и технологија: Дигитални евро стиже у ЕУ, Србија нема закон за нову валуту

Европска унија направила је прошле недеље корак ближе ка увођењу дигиталног евра, новог средства плаћања које би могло да заживи за пет година.

Употреба дигиталног евра подразумева да би грађани на телефонима или другим уређајима имали виртуалне новчанике у којима би држали дигиталне евре које би користили за плаћање на интернету, али и у продавницама.

Према предлогу који је у среду 28. јула изнела Европска комисија (ЕК), грађани не би морали да имају рачун у банци да би поседовали дигитални новчаник, а на овај начин могли би да плаћају у свим чланицама ЕУ.

Стручњаци са којима је ББЦ на српском разговарао кажу да је мало вероватно да би дигитални евро могао да заживи у Србији.

„У Србији не постоје ни законски, а самим тим ни технички услови за плаћање дигиталним евром", каже адвокат Миодраг Јевтић, чија је област рада између осталог банкарство и финансије.

Агенција Ројтерс пренела је да би дигитални евро требало да буде доступан како становницима ЕУ, тако и посетиоцима, што значи да би путници са ових простора могли у земљама ЕУ да користе овај начин плаћања.

Иако дигитални евро, према тренутним плановима, неће заживети пре 2028. године, предлог Европске комисије већ је добио и критике.

Једна од замерки јесте да би монетарне власти могле да имају увид у трансакције грађана.

ЕК наводи да Европска централна банка неће имати увид у идентитет грађана који користе дигитални евро и да ће овај начин плаћања донети „висок ниво приватности".

Шта је дигитални евро?

„Дигитална валута је нематеријални облик новца, која је под контролом монетарних власти, односно централних банака", каже економиста Никола Стакић.

Управо је ово једна од разлика између дигиталног новца и криптовалута, попут биткоина, над којим централне банке немају контролу.

Европска комисија истиче да би, за разлику од криптовалута „дигитални евро био новац централне банке".

„Европска централна банка би гарантовала да је сигуран, да одржава стабилну вредност и да се може заменити по номиналној вредности за евро у кешу", тврде у овој институцији ЕУ.

За економисте, увођење дигиталне валуте логичан је корак у свету који полако напушта плаћање готовином.

„Постоје државе, попут Шведске, које су скоро потпуно елиминисале готовину.

„То наравно није случај у свим земљама ЕУ, а са дигиталним евром, као својеврсним стандардом, много већи број грађана би прешао на овај вид плаћања", каже Стакић.

ЕК набраја и друге „додатне вредности" виртуелног евра.

Истичу да би дигитални евро могао да се користи у целој еврозони на исти начин, што није случај са свим дигиталним начинима плаћања.

Дигиталним еврима би могло да се плаћа и без приступа интернету, а грађани не би морали да имају рачун у банци.

„Дигитални евро би омогућио корисницима да електронски плаћају осигуравајући да су њихови подаци заштићени.

„Када се дигитални евро користи офлајн, приватност корисника је иста као када користе кеш", наводи ЕК.

Погледајте видео:

Дигитални евро далеко од Србије

Економиста Никола Стакић каже да је мало вероватно да би дигитални евро могао да заживи у Србији пре него што земља постане чланица ЕУ.

„Наш Закон о девизном плаћању је прилично ригидан.

„Ми јесмо доста одмакли по питању дигитализације, али у погледу ствари у вези са евром, Народна банка Србије нема аутономију за доношење неких одлука", каже Стакић.

Исто потврђује и Миодраг Јевтић, који каже да дигитални евро није предвиђен у постојећим законима.

ЕК наводи да ће дигитални евро бити доступан грађанима који живе привремено или трајно у ЕУ.

Дигитални евро може бити доступан и онима који не живе у ЕУ ако посећују еврозону из личних или пословних разлога.

Они би могли да имају привремени приступ рачуну за дигитални евро.

„Дигитални евро би био доступан само на основу захтева. Не би постојала обавеза да се поседује или користи дигитални евро", наводи ЕК.

Зашто ЕУ уводи дигитални евро?

Никола Стакић верује да је ЕУ започела дигитализацију евра како би одржала корак са другим значајним играчима.

„Најдаље је до сада одмакла Кина са дигиталним јуаном, а сличне иницијативе постоје и у другим земљама, мада је све то и даље у фази испитивања", каже Стакић.

Адвокат Миодраг Јевтић подсећа да се на увођењу дигиталног евра ради од 2020. године.

„Увођењем дигиталне валуте, стеже се и ограничава рад са кешом, што значи да постоји мање новца који је у нелегалним токовима.

„Уз то, Европска централна банка ће имати бољу контролу над количином новца који је у оптицају, а са развојем вештачке интелигенције све ће бити још лакше", каже Јевтић.

Никола Стакић додаје да су предности дигитализације „то што смањује могућност трансакција сумњивог порекла, утаје пореза, прања новца".

„С друге стране, поставља се питање заштите података који би се на овај начин прикупљали, начина на који би били обрађивани и да ли може доћи до злоупотребе", набраја Стакић.

Из ЕК наводе да дигитални евро омогућава исти ниво приватности као и готовина.

Да ли ће готовина нестати?

Иако би 60 одсто анкетираних у ЕУ желело да има опцију да плаћа у готовини, све већи број људи плаћа електронским путем, подаци су које износи ЕК.

Стога ЕК истиче да увођење дигиталног евра не би значило и да ће кеш нестати.

Да би „обезбедила" готовину, ЕК је поред предлога о дигиталном евру, изашла и са предлогом о евру као законском средству плаћања.

Овај предлог, како ЕК објашњава, би требало да осигура да плаћање кешом буде и даље могуће у целој еврозони, као и да кеш буде лако доступан људима и компанијама којима је потребан.

Предлоге о дигиталном евру и очувању готовине треба да усвоје Европски савет и Европски парламент.

После тога, Европска централна банка доноси коначну одлуку о употреби дигиталног евра.

Погледајте и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]