You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
„Србија против насиља". Протести у више градова Србије, демонстранти поручују да неће одустати
Осми пут од почетка маја, хиљаде људи изашло је на улице градова у Србији како би изразили негодовање због пораста насиља, поготово после два масовна убиства на територији главног града у само два дана.
Протести су одржано истовремено у десетак градова широм Србије, поред Београда, изашло се на улице и у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Краљеву, Лесковцу, Пироту, Врању, Суботици, Зрењанину и Шапцу.
Демонстрантима су се у овим градовима придружили и студенти, а протести и шетње протекли су без инцидената
На протестима под слоганом „Србија против насиља," који су почели после две велике трагедије у којима је убијено 18 људи, углавном деце и младих, опозиција тражи промене у влади и уопште одлучније поступање државних органа у решавању највећих друштвених проблема.
Опозиција критикује власт да је годинама доприносила стварању амбијента у друштву који је довео до пораста насиља, што председник Србије Александар Вучић и његови сарадници поричу и узвраћају да је управо опозиција та која позива на насиље и да је „злоупотребила трагедије у политичке сврхе".
Вучић је позвао опозицију на разговор, што она одбија, а наговестио је и одржавање ванредних парламентарних избора до краја године.
Опозиција на изборе за сада не пристаје и тражи најпре испуњење свих захтева протеста, што Вучић категорички одбија.
Ово су до сада најмасовније демонстрације против Вучића и његове власти.
Вучић и његова партија Српска напредна странка на власти су од 2012. године и имају све полуге моћи у својим рукама.
Неке партије опозиције као решење за излаз из кризе предлаже прелазну, техничку владу која би припремала услове за будуће изборе, што Вучић категорички одбија.
У Београду су демонстранти, после краћег окупљања испред Народне скупштине у центру града, у шетњи дошли до међународног ауто-пута који је био блокиран нешто више од сата.
Зашто се протест зове „Србија против насиља"?
Почетком маја ове године, у само два дана, на територији Београда догодиле су се два масовна убиства која су потресла и шокирала Србију.
Најпре је 13-годишњи дечак, према полицијској истрази, упао у своју школу у центру Београда и убио деветоро ђака и чувара и ранио још шесторо деце и наставницу историје.
Једна од тешко рањених девојчица је потом преминула, чиме се број жртава попео на десет.
Само дан касније, у београдској приградској општини Младеновац, осумњичени 21-годишњак из аутоматске пушке је, како наводи полиција, убио осморо и ранио 12, махом младих људи.
Оба злочина, поготово незапамћена трагедија у школи у строгом центру Београда, дубоко су узнемирила људе, а потом су почели протести названи „Србија против насиља".
Док је опозиција говорила да протести нису политички, власт је тврдила управо супротно, наглашавајући да су захтеви демонстраната управо политички.
Вучић је у више наврата рекао да у захтевима са протеста не постоји ниједан који се тиче деце.
„Ниједан захтев се не тиче права и положаја наше деце, наставника или било које друштвене групе осим њих политичара и једног тајкуна. То видите кроз сваки захтев", каже Вучић.
Он и други представници власти и СНС позивају на „јединство", наводећи да је оно „потребније него било када", али називају опозицију и њене присталице „лешинарима" јер на улицама нису због трагедија и сузбијања насиља, већ да би дошли на власт.
Вучић је у више наврата рекао да се „на власт долази искључиво на изборима, а не преко улице и насиљем".
После неколико масовних опозиционих протеста, Вучић је крајем маја организовао митинг у Београду, најављујући га као „најмасовнији у историји Србије".
На митингу, одржаном по киши, поручио је да одлази са места председника СНС и да оснива Народни покрет.
Који су захтеви протеста?
Демонстранти траже одговорност власти због, како наводе, дугогодишњег стварања амбијента који је довео до пораста насиља у земљи.
Захтевају смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића и шефа Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина.
Тражи се и смена руководства Јавног сервиса Радио-телевизије Србије, свих чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрана штампаних медија који садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс.
Захтева се и одузимање националне фреквенције телевизијама Пинку и Хепију због, наводе, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала.
Више о националним фреквенцијама и телевизијама у Србији прочитајте овде.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]