Светски дан секс радница у Србији: Угрожене, невидљиве и у црној рупи закона

Сиромаштво, изолација, насиље, свеприсутна угроженост, али и проблематична законска решења чине да су секс раднице на најдубљој маргини друштва у Србији, будећи у њима неповерљивост и према оним ретким групама које им пружају подршку.

„За Србију су типични фактори који се у одређеној мери односе и на проблеме опште популације, али су радикално дестабилишући када су у питању секс раднице и радници: сиромаштво, социјална изолација, дискриминација, стигма, аутостигма, насиље, нејединство и неслога", каже Елена Дрезга из Асоцијације за борбу против сиде ЈАЗАС.

Колико њих на овај начин зарађује и прехрањује себе и породице није познат, јер многе од њих услед страха од насиља и полицијског гоњења све више раде под велом личних огласа и затворених врата приватних станова и мрачних хотелских соба.

„Просечна сексуална радница у Србији је млада особа, са мање образовања, неретко ромске етничке припадности, врло често интерно расељено лице и избеглица, чија су права ускраћена и која живи без личних докумената", каже Небојша Ђурасовић из новосадске организације Превент.

Процене броја секс радница у Србији постоје на националном нивоу, у оквиру епидемиолошког праћења и подршке, кажу у ЈАЗАС-у, организацији која у земљи најдуже пружа помоћ овој заједници.

Ко су секс раднице у Србији

ЈАЗАС је на годишњем нивоу у контакту са око 300 секс радница - жена и трансродних особа, које раде на улици, у затвореном простору или комбинујући ова два модела.

„Морамо узети у обзир да секс рад није фиксна категорија становништва, већ рад и посао високог ризика који се може обављати, који се може прекинути или обављати повремено", објашњава Елена Дрезга из ове организације.

Ђурасовић каже да је секс радница „тренутно је јако мало."

„Неке од њих су 'овериле', нису више живе. Доста њих је у затвору, а доста њих се плаши да излази, из разлога што је закон такав да их одмах шаље у затвор и склања их са улице", каже он.

До повлачења са улица у затворене и мање сигурне просторе дошло је након 2016, када је донет нови Закон о Јавном реду и миру, који сада обухвата кажњавање и клијента и пружаоца услуге и уводи нову могућност секс радницама да плате казну уместо затвора.

Али из ових организација оцењују да су измене додатно отежале и угрозиле положај и безбедност секс радница.

„Тренутна сцена секс рада је дефинисана законским моделом дуплог кажњавања, односно, кажњавањем свих учесника, и врло је мрачна.", каже Елена Дрезга.

Измене које се тичу проституције из 2016. године повећале су затворску казну за „одавање проституцији" са 30 на 60 дана, док се новчана креће од 50.000 до 150.000 динара.

Увођење високих новчаних казни доводи до даљег осиромашења ових жена, што се надовезује на паушалан начин изрицања дужине затворских казни за секс раднице, показује истраживање ЈАЗАС-а.

Многе секс раднице немају новца да плате казне, па бирају затвор или се опет враћају на улицу или приватне огласе како би зарадиле да казну отплате.

„Овде причамо о девојкама које раде на улици, нису просвећене, услуге продају за ниске цене од пар хиљада динара, а не о елитној проституцији где се цене крећу по више стотина евра. Могу само да сањају да казну плаћају" каже Ђурасовић из Превента.

Таква регулатива је довела до повлачења секс радница и радника на мање безбедна, недоступнија места где се пружају услуге - што их чини посебно изложеним потенцијалном насиљу клијената и других, кажу из и ЈАЗАС-а и Превента.

Кад је у питању кажњавање клијената, пракса показује друго.

Особе које се, речником закона, „одају проституцији" у просеку се кажњавају више од пет пута више у односу на кориснике услуга, показује анализа осуђујућих судских пресуда током прве године примене новог Закона о јавном реду и миру.

СИЛОВАЊЕ

„Звао ме је човек да дођем у хотел. Села сам у такси и размишљала како је чудно што ме неко у четири сата ујутру зове да радимо. Дошла сам, јавила се добро познатој жени на рецепцији и продужила до собе. Тамо није био један човек, чула сам гласове. Рекла сам: „Шта је бре ово?!" и кренула да изађем. Ухватио ме је за руку и звао остале. Из купатила су изашла два човека, крупна, ћелава, са одвратним лицима. Смејали су ми се. „Е, да знаш шта те сад чека!", рекао је. Наравно, нисам имала шансе против њих. Ређали су се на мени, по неколико пута, вукли ме по поду. Ни тепих није био на мојој страни - гребао ми је лице. Зашто то није могао да буде обичан, мекани тепих?! Један је узео пивску дволитру и навукао кондом на флашу. Хтео је да ме силује том огромном зеленом пластиком. О тепиху више нисам размишљала."

Извор: Превент - личне приче секс радница

Главне особености прекршајних поступака за прекршај из члана 16 из Закона о јавном реду и миру (Проституција):

Извор: Астра

Декриминализација, легализација или други модел као решење

Од 2004. године ЈАЗАС лобира за декриминализацију секс рада - правну регулативу која се примењује на Новом Зеланду и Аустралији.

„Упрошћено, секс рад који има јасну дистинкцију од трговине људима и принуде у било ком смислу и ни на један начин није законски прекршај, је једини законски модел који обезбеђује право на рад, безбедност, здравље и економску стабилност секс рад заједници", објашњава Елена Дрезга.

И организација Превент дели тај став.

„Девојке треба ослободити законских казни. Кад то постане некажњиво, онда оне имају права и да се обрате центру за социјални рад за помоћ, полицији и тужилаштву за насиље, без страха да ће бити ухапшене", каже Небојша Ђурасовић.

„Кад се ослободе казни, онда се може даље размишљати и који им путем ићи, шта је најбоље за њих, причати са њима, укључивати их у планирање. Све док је то кажњиво, о таквим стварима нема речи.", каже он.

У организацији АСТРА сматрају да је боље решење легализације проституције.

„Мале су шансе да тако нејак систем (у Србији) може да пружи адекватну подршку особама које би, уколико се у Србији уведе нордијски модел, решиле да напусте проституцију и преквалификују се, и потраже други посао који би њима и њиховим породицама обезбедио пристојан живот", каже Христина Пискулидис из организације АСТРА.

У Србији је у неколико наврата било иницијатива и предлога у Народној скупштини да се секс рад легализује, али до стварних помака није још увек дошло.

ПОЛИЦИЈА

„Има један полицајац што стално долази. Морам да радим све што ми каже. Псује ме, тера са пута. Чак и када не знам шта ме пита, морам да му одговорим. А када кажем, онда ме свеједно шамара „јер сам заслужила". Води ме у станицу кад год пожели, иако нисам ништа урадила. Мисли да ми је место у затвору. Каже да сам ружна, прљава, да не разуме да неко може да има секс са мном. А неке његове колеге радо ми се јављају за секс. Некад плате, а некад не. Он има тако тешку руку… Никада га нисам пријавила. Једну жену која је рекла да ће да га пријави, толико је измлатио, да и данас иде на штакама. Сада више не ради у полицији, али ме је и даље страх да се не врати."

Извор: Превент - личне приче секс радница

Помоћ и подршка секс радницама у Србији

Бројне програме помоћи секс радницама деценијама уназад пружа Асоцијација за борбу против сиде - ЈАЗАС, а тренутно кроз пројекат Глобалног фонда и Министарства здравља Србије, чији је циљ одржавање ниске стопе ХИВ-а међу рањивим групама становништва.

У Београду је неколико година постојао дроп-ин центар за секс раднице и раднике, где би могле да се друже, окупају, оперу одећу и добију стручну помоћ.

Сличан простор постојао је и у Новом Саду, али је и он укинут због недостатка финансија и неодрживости, кажу из Превента.

„Неке значајне организација на подручју смањења штете су се угасиле, а поверење секс радница и радника у програме превенције и јачања је уздрмано", додаје Дрезга.

НАДА

„Дошла сам из места код Београда да овде радим. Тамо нисам смела, плашила сам се да ће моји сазнати. Знам да немају довољно пара за себе, а не још и за мене и моју сестру која је тек уписала факултет. Мисле да радим у бутику.Ко би још могао да разуме да ја заправо продајем сексуалне услуге, осим мојих колегиница и понеких људи који помажу нама што то радимо. Кад год пожеле да ме виде, ја одем до њих. Овде је ризично, могао би неко да ми нешто добаци. Можда грешим, можда би ме моји и разумели, али не желим да они носе тај терет који иде са овим послом. Довољно је што ја живим са тим. Желим да макар моја сестра има лепу младост, да може да путује, да излази, да може да купи књиге. Ускоро ћу скупити паре за свој бизнис. Планирам да отворим бутик, па да запослим и другарицу са којом радим овде. Једва чекам тај дан."

Извор: Превент - личне приче секс радница

Погледајте и видео о трговини људима у Србији: Невена - глас жена у раљама трафикинга

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]