Србија, образовање и деца: Може ли још једно владино тело да спречи вршњачко насиље

Исти чланови, различити називи за многобројна тела, оснивана годинама уназад.

Тако изгледа настојање државе да се избори против вршњачког насиља.

Најновији покушај је формирање Владиног Савета за спречавање вршњачког насиља, 11. маја.

„Задатак Савета је, поред осталог, да обезбеди организовање мобилних тимова за вршњачко насиље.

„То ће се постићи протоколима између центара за социјални рад и других служби (образовне и здравствене установе, полиција), које хитно реагују на случајеве вршњачког насиља", наводе из Владе Србије у писаном одговору за ББЦ на српском.

Одговор на питање о конкретним корацима и разликама у односу на остала тела која се баве спречавањем овог феномена, ББЦ на српском није добио до објављивања текста.

На упит нису одговорила ни министарства просвете, туризма и омладине и за бригу о породици и демографију, чији су представници такође чланови Савета.

Игор Јурић из Центра за несталу и злостављану децу, који је у саставу Савета, каже да још чекају први састанак да сазнају планове, шта се очекује од њих и о каквој ће динамици рада бити реч.

„Мислим да је масовна пуцњава у београдској основној школи свима показала озбиљност ситуације и да се морају предузети врло конкретни потези.

„Држава мора да уложи и средства и стручни кадар да би се стање на терену променило", каже Јурић за ББЦ на српском.

У Србији је, према подацима Уницефа из 2019. године, око 65 одсто ученика и ученица бар једном доживело насиље, а 22 одсто њих пријавило учестало вршњачко насиље.

Наводи се и да је 70 одсто дечака и 68 одсто девојчица од шестог до осмог разреда доживело и родно засновано насиље у школи.

Насиље врши око 21 одсто деце, наводи се у националном извештају Уницефа за Србију.

Од 173 државне школе у Београду, најмање 67 је пријавило тежи облик вршњачког насиља између јануара 2019. и марта 2020. године, показују подаци које је прикупио Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС).

Законом о основама система образовања и васпитања је прописана забрана насиља, злостављања и занемаривања.

Вршњачко насиље је проблем глобалних размера, а најпогођенији су тинејџери - школа је безбедно место тек за половину ученица и ученика у свету узраста 13 до 15 година, показује анализа Уницефа из 2018. године.

Савети, тимови и радне групе

Још један од задатака новооснованог Савета јесте да „разматра поједина питања о вршњачком насиљу и даје предлоге, мишљења и стручна образложења у вези са спречавањем ове појаве".

Такође, у консултацијама са синдикатима просветних радника и удружењима родитеља ученика разматраће се забрана употребе мобилних телефона у школама.

Али даље од тога се још не зна.

Иако је ово још једно у низу тела основаних да се изборе против вршњачког насиља, Јурић сматра да је Савет једино решење да се заиста крене у пројекте који ће суштински мењати ситуацију.

Упитан какву ће новину овај Савет донети, одговара да ће „нажалост, трагедија која се десила донети једину новину".

Тринаестогодишњи К.К. је усмртио деветоро ученика и чувара у његовој Основној школи „Владислав Рибникар", 3. маја, у Београду.

„Због тога данас имамо обавезу према жртвама да озбиљно прионемо на ово.

„Не знам како је Влада замислила рад и шта се може постићи Саветом, али оно што знам јесте да ће моја организација конкретно указивати на проблеме и да нећемо дозволити да се све заврши само на причама", каже.

Додаје да ће јасно и гласно извештавати јавност о томе да ли је нешто урађено, колико конкретно и шта се очекује од начињених потеза.

„Мислим да се том проблему као држава нисмо довољно посветили.

„Имају нека радна тела и групе, али сва та радна тела су постојала да би се дао привид да је нешто урађено, а није ништа", напомиње.

Саветом председава Ана Брнабић, премијерка Србије, а њена заменица је Дарија Кисић, министарка за бригу о породици и демографију.

Савет чине и министри унутрашњих послова, правде, здравља, информисања и телекомуникација, за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, за државну управу и локалну самоуправу, за људска и мањинска права и друштвени дијалог, туризма и омладине, представница Министарства просвете, Уницефа, удружења „Маме су закон" и Центра за несталу и злостављану децу.

Већина набројаних министарстава и организација су већ чланови других тела за борбу против вршњачког насиља.

Крајем 2017. године настало је међуминистарско оперативно Радно тело за заштиту од вршњачког насиља.

Бета преноси да су тада, на састанку одржаном у Министарству просвете, дефинисани основни задаци којима ће се радно тело бавити:

Две године касније, у децембру 2019, Влада је основалаРадну групу за заштиту од вршњачког насиља.

Премијерка је предложила да се ова група убудуће усредсреди на вршњачко насиље и насиље према наставном особљу, као и да се изнађе делотворнији систем сузбијања ове појаве.

Она је том приликом разговарала са представницима махом истих министарстава, невладиних организација, удружења и просветних синдиката.

Први састанак је уследио два месеца касније, у јануару, 2020, уз присуство истих чланова.

Тада је предложена и измена Правилника о протоколу поступања у одговору на насиље, злостављање и занемаривање.

Шест месеци касније је представљенаСтратегија за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године.

Још једну Радну групу за превенцију и спречавање насиља у систему образовања и васпитањаформирало је Министарство просвете, 2022.

Поново је задатак групе био да анализира постојеће законе из ове области и да предложи измене прописа.

Њу су опет чинила иста министарства и представници просветних синдиката, директори школа, психолози, педагози и стручњаци за безбедност.

Месец дана по оснивању, група је предложила измене и допуне постојећих прописа како би се „побољшала заштита ученика и запослених од насиља".

У међувремену је, 2021, Влада покренула националну платформу за превенцију насиља у школама „Чувам те" за „подршку и едукацију родитеља и наставника".

„Платформа на једном месту интегрише све потребне аспекте темељне превенције и алате за сузбијање насиља које укључује децу.

„Национална платформа има за циљ координацију и јачање интерсекторске сарадње свих надлежних институција у борби против насиља", наводи се на њиховом сајту.

Партнери на пројекту су поново иста министарства, удружење "Друг није мета", Центар за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска, Национална дечија линија и Кампстер.

Они нуде помоћ стручног лица свакоме ко примети било коју врсту насиља путем телефона Националне дечије линије Србије 11611.

Све време постоји Савет за права детета Владе Србије, основан 2002. године.

Један од задатака јесте и превенција вршњачког насиља.

Међутим, у Препорукама комитета за права детета Уједињених нација наводи се да је највећа препрека за рад Савета што свака промена Владе доводи до гашења постојећег и формирање новог Савета.

„При томе настају дуготрајне празнине, задаци Савета не могу у потпуности да се реализују, спречава се ефикасност и континуитет рада", наводи се.

„У последње три године Савет није покретао иницијативе у области права детета", пише у препорукама Уницефа.

У мају 2023. је наведено да за „функционисање овог јединог координационог тела у држави и даље нису обезбеђена буџетска средства, а тиме и одговарајући људски и технички ресурси за његов ефикасан рад".

Два месеца раније, Влада Србије је поново донела одлуку о образовању Савета за права детета.

Чланови су, још једном, министарка Дарија Кисић, представници других министарстава, професори факултета и невладине организације.

Шта је вршњачко насиље?

Љиљана Марковић, педагошкиња из Едукативног центра за лични и професионални развој, каже да је вршњачко насиље свако понашање које за сврху има наношење штете или повреде другој особи.

„Може имати различите облике: физичко, психичко, емотивно, сексуално, материјално, економско и дигитално", објашњава Марковић за ББЦ на српском.

Анђела Златковић, саветница за когнитивно-бихејвиоралну терапију, односно савремену методу психотерапеутских школа, наводи да је за ову врсту насиља карактеристично да се понавља редовно током одређеном временског периода.

„Жртва је у позицији да се тешко може одбранити јер је однос снага између ње и починиоца неравноправан.

„Починиоци могу деловати и у групи, ретко је то само једна особа", наводи.

Марковић наводи да деца која трпе вршњачко насиље показују промене у понашању које могу бити различите у зависности од детета.

„То су промене расположења, потиштеност, повлачење и изолација и пад успеха у школи", каже.

Златковић на то додаје и често изостајање из школе, бежање са часова, повлачење детета у себе.

„То је нешто што треба да буде аларм како родитељима, тако и наставницима и вршњацима.

„Може доћи до честих главобоља, стомачних проблема, температуре", наводи.

Каже да би требало узети у обзир и стално губљење ствари попут школског прибора, новца, долазак из школе са поцепаним књигама или одећом.

„Деструктивна или самодеструктивна понашања, као што су изливи беса, ношење оружја, самоповређивање или изјаве које указују на суицидалне мисли, такође, могу бити показатељ да је дете жртва вршњачког насиља", објашњава.

Ове промене могу да примете родитељи, наставници, тренери и вршњаци.

Педагошкиња Марковић наводи да би одрасли кроз разговор требало да провере како се дете осећа уколико постоји сумња.

„У разговору деца треба да се осећају сигурно и прихваћено, али деца често не верују одраслима и због тога избегавају да кажу шта их заиста мучи", напомиње.

Златковић каже да деца често имају доживљај да не би наишли на разумевање родитеља и наставног особља уколико би пријавили насиље.

„Важно је пружити сигуран простор и градити однос поверења.

„Задатак родитеља је да реагују и насиље пријаве школи, као и да сарађују са образовном установом у пружању подршке детету.

„Задатак наставника је да чине све да не дође до понављања насиља и да спроводе превентивне активности", каже.

Јурић истиче да проблем вршњачког насиља датира у Србији дуги низ година.

„Он је ескалирао последњих дана.

„Стално је присутан у великом броју школа у целој држави", каже.

Шта раде школски тимови за заштиту деце од насиља?

Поред свих савета, радних група и тела, од 2009. године, школе у Србији оснивају тимове за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања.

Чине их наставници, психолози и педагози.

Насиље се може пријавити учитељима, разредним старешинама или другим запосленима у школи.

Министарство просвете предвидело је да свака образовна институција у Србији мора да има овакав тим.

Школа је дужна да реагује, а за то постоји и посебна процедура.

Тимови се руководе Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање.

Постоје три нивоа насиља, од којих је први најлакши.

Први ниво насиља: ударање чврга, штипање, уништавање ствари, псовање, имитирање, прозивање, подсмевање, ласцивни коментари, слање узнемирујућих СМС порука.

Ове проблеме покушава да реши разредни старешина или учитељ, а ако у томе не успе, потражиће помоћ педагошко-психолошке службе.

Други ниво насиља: шамарање, гажење, уцењивање и претње, сексуално додиривање, свлачење, сликање и снимање, као и дељење тог садржаја.

Разредни старешина реагује на ове проблеме у сарадњи са стручном службом, уз обавезну помоћ родитеља.

Ако напори не дају резултате, против ученика се може се покренути дисциплинска мера.

Трећи ниво насиља: туча, дављење, напад оружјем, застрашивање, изнуђивање новца, подвођење, силовање.

Рад на решавању проблема преузима директор који мора да умеша родитеље и надлежне службе, као што су центар за социјални рад, полиција, тужилаштво или прекршајни суд.

Покретање дисциплинског поступка против починилаца је обавезно.

Неки од задатака тимова јесу и да обучава запослене како да раде на превенцији насиља, али и да информише ученике о могућности тражења подршке и помоћи.

Последице и превенција

Спречавање насиља је једна од ставки која се спомињала у свим досадашњим радним групама.

Марковић каже да се она може постићи непрестаним радом са децом и стварањем атмосфере у којој влада поштовање, уважавање и поверење.

„Децу треба подучавати различитим социјалним вештинама као што су: препознавање сопствених емоција и разумевање понашања, како се носити са свакодневним стресом, контрола беса и одупирање притиску вршњачке групе", објашњава педагошкиња.

Златковић истиче да деца више уче посматрајући него слушајући, па је препорука да и родитељ буде прави узор.

„У васпитању треба избегавати презаштићивање како дете не би развијало уверење да је беспомоћно, али и претерано критиковање јер у том случају може прихватити да је његова улога да буде жртва.

„Вршњачко насиље може оставити велике последице, односно физичке и емоционалне повреде и довести до настанка трауме", објашњава.

Може да дође до анксиозности, депресије, поремећаја исхране и личности и болести зависности.

„Последице трпи и цела породица, у виду осећања немоћи, неуспеха и кривице.

„Школе морају да спроводе превентивне програме и радионице, али и да напомену да ученици имају коме да се обрате за помоћ", каже.

Јурић истиче да се апликацијама, платформама, папирима, указима и рекламама може постићи одређени ефекат, али у јако малом проценту.

„Рекао бих да је око 95 одсто у директном раду са децом која имају проблем у понашању и њиховим породицама.

„То је једини могући лек и превентива да се нешто заиста промени", напомиње.

Он наводи да мора нешто да се уради да би се предупредиле друге трагедије попут оне у београдској основној школи.

„Тако ће једино ова трагедија добити било какав могући смисао.

„Уколико ово оставимо на неким радним групама и телима, а да не урадимо врло конкретне ствари и унесемо велике промене у наш систем образовања и начин живота, ми ћемо остати дужни великом броју страдале деце", закључује Јурић.

Дан када је Београд занемео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]