Протест пољопривредника у Србији: Прихваћена понуда владе, престаје блокада путева тракторима

После вишечасовних преговора са премијерком Аном Брнабић и представницима Владе Србије и неколико сати међусобних договора, пољопривредна удружења су прихватила понуду уједно поручивши да прекидају блокаде путева тракторима која је трајала пет дана.

„Наше удружење и остала која су била на састанку у влади прихватила су понуду. Чекамо реализацију тога", рекао је председник Удружења пољопривредних произвођача „Стиг" Недељко Савић за Тањуг.

Он је за РТС изјавио да су пољопривредници договорили да се постојеће субвенције по хектару обрадиве земље подигну са 9.000 на 18.000 динара.

Навео је и да ће постојеће дажбине за наводњавање бити упола мање, док ће од 1. јануара наредне године бити укинуте.

Такође је додао и да је договорено да се од истог датума на дизел гориво за пољопривреднике за 100 литара по хектару не обрачунавају акцизе и ПДВ.

Предраг Вељковић из Удружења произвођача млека из Шумадије и Поморавља изјавио је за јавни сервис да је прихваћен само део захтева, истакавши да су тражили да премија за млеко уместо 15 буде 20 динара, али да им је речено да ће ипак бити 19.

Испуњено им је, додао је, и „повећање за млечна говеда на 40.000".

„Надам се да ће Влада у наредном периоду имати више слуха за нас и да се више ово неће овако дешавати", закључио је Вељковић.

Међутим, неки пољопривредници из Шумадије нису задовољни понуђеним, а један од организатора протеста у овом делу Србије Милан Милошевић из Раче рекао је да су „опет преварени, као и прошле године, као и увек".

„Није нам понуђен ни део оног што смо захтевали, упркос лажним обећањима министарке и премијерке, датих по разним телевизијама", рекао је он за њихов портал.

Додао је им предлог Владе изгледа као да „купују време и покушавају да уклоне барикаде да смање притисак".

И његов колега из Удружења пољопривредних произвођача из Суботице Мирослав Матковић рекао је за агенцију да „није одушевљен понудом коју су добили од Владе".

Истакао је да је таква понуда прихваћена, али да се „не осећа као победник" и да су ово „могли да добију пре две недеље".

„Понуда је таква каква је. Ми и да хоћемо и да нећемо морамо да се вратимо на њиве. Врло брзо ће се завршити послови, па ћемо видети шта ће бити", казао је Матковић за Фонет.

Група пољопривредника, односно сточара, у четвртак је разговарала са председником Србије Александром Вучићем, после чега је влада усвојила уредбе о повећању премија за млеко и субвенција по грлу стоке.

Претходно у рекли да сматрају да им захтеви нису испуњени јер на разговоре нису позвани њихови овлашћени представници.

Дан раније, Вучић је рекао да неће да разговара са „професионалним демонстрантима".

„Ви зовете на преговоре неког ко није учествовао у блокадама да решава проблеме који се дешавају на улици, па какво је то решење.

„То је био покушај да се поцепа савез ратара и сточара, да се да само сточарима, да би се они само повукли и да би протести пропали", каже Милан Пајић, из општине Богатић, у Мачванском округу, за ББЦ на српском.

У петак је Панчево, на 20-ак километара од Београда, било је потпуно блокирано, али је око 14.30 сати полиција наредила да се трактори уклоне са улица.

„Или сами склоните тракторе или ћемо их ми склонити, полиција нам је поставила ултиматум.

„Тракторе смо померили са пута, али остају са стране, а саобраћај ће се одвијати у Панчеву", каже за Владимир Вишњић, пољопривредник, за ББЦ на српском.

У Панчеву је у петак поподне одржан митинг владајуће Српске напредне странке на којем је говорио и Александар Вучић.

Незадовољство пољопривредника тиња годинама, а повремено блокирају саобраћајнице.

Један од последњих већих протеста забележен је у августу 2022. године када су ратари, незадовољни откупном ценом сунцокрета, блокирали више путева у земљи, али и центар Новог Сада, један од највећих градова у Србији.

После осам дана, влада им је узашла у сусрет.

Док пољопривредници годинама указују на све лошији положај у односу на увозну робу, теже пословање и застарелу механизацију, а стручњаци указују на значајно смањење сточног фонда, незадовољни су и купци јер цене свега, а посебно пољопривредних производа иду у небеса.

Вучић, пак, тврди да су државне субвенције 2012. износиле 25,8 милијарди динара, а данас 81 милијарду, као и да пољопривредници данас „излазе на улице са најмодернијим тракторима".

Министарка пољопривреде: „Они хоће да праве некакву револуцију"

Први пут од почетка протеста пољопривредника, огласила се и ресорна министарка Јелена Танасковић.

Она је за РТС рекла да је „испуњено апсолутно све са списка захтева пољопривредника осим давања од 300 евра по хектару", за који каже да законски није изводљив.

Додала је да је спремна да и о њему да разговара, али за наредну буџетску годину.

„То је потпуна промена аграрне политике у средини једне буџетске године.

„То се ради на крају године за наредну годину, то пољопривреду Србије кошта 78 милијарди динара, безмало цео буџет пре повећања и давања", рекла је она за РТС.

Додала је да су и пољопривредници који још протестују били на састанцима у Министарству и влади, али да су јавно одбили састанак код председника Вучића, те „сами одабрали да иду на протесте".

„А шта тачно хоћете на протестима, са ким тачно да разговарате, где се постиже неки договор? Како ја разумем, постиже се код највиших органа власти.

„Добили сте прилику да идете код председника, ви сте јавно то одбили. То је по мени политика. Они неће да мисле о пољопривреди и пољопривредним проблемима, хоће да праве некакву револуцију", изјавила је министарка пољопривреде.

Захтеви пољопривредника

Шта је усвојила Влада Србије?

Прелевмани за сиреве и остале производе биће повећани на 300 динара, али и уведени прелевмани на кондензовано (евапорисано) млеко у износу од 300 динара, саопштила је Влада Србије.

Биће повећане и субвенције по грлу за приплодне млечне краве и то са 30.000 на 40.000 динара, а субвенције ће бити исплаћене по јавном позиву који је у току.

Укупан износ повећања износи 2,3 милијарде динара, а за ову меру ће у текућој години бити исплаћено укупно 14,3 милијарде динара.

Мера ће важити за сва грла млечних крава којих је укупно 228.823.

Премије за млеко ће бити повећане са 15 на 19 динара по литру у другом, трећем и четвртом кварталу 2023. године, а укупно повећање ће износити три милијарде динара.

Укупан износ за премије за млеко у овој години биће 15 милијарди динара.

Влада је усвојила и измену Одлуке о одређивању пољопривредних и прехрамбених производа за које се плаћа посебна дажбина при увозу и утврђивању износа посебне дажбине, према којој је предложено повећање посебних дажбина на увоз шест врста сирева са тржишта Европске уније и осталих тржишта.

Шта је рекао Вучић и ко је преговарао са њим?

Пре седнице владе, на састанку са Вучићем били су представници Удружења произвођача млека Мачванског округа које је предводио Горан Васић и Удружења одгајивача говеда централне Србије које је представљао Милија Паламаревић.

Док су они били на састанку са председником државе, Дејан Трајковић, представник пољопривредника на блокади у Панчеву, рекао је за Телевизију Н1 да са Вучићем „нису овлашћени преговарачи, већ су то њихови пиони и сателити".

„Позивамо владу да не шибицари. Нека се узму у памет и решавају проблем и захтеве које смо дали и да не малтретирају ни нас, ни грађане.

„То што су позвали неке да би изнели нешто у јавност, ти људи не представљају никога", нагласио је Трајковић.

Пољопривредници и сточари који су били код председника кажу да су они још у фебруару тражили разговор са Вучићем и да су „то две одвојене приче које су се игром случаја сада спојиле".

„Што се тиче колега који протестују и блокирају путеве, ми подржавамо сваку борбу", додао је Паламаревић.

Мирослав Матковић из „Удружења пољопривредних произвођача Суботице" је већ четврти дан на улицама Суботице и за ББЦ каже да се део тих захтева поклапа са њиховим, али да су пољопривредници који су разговарали са званичницима власти чланови удружења мимо њихових.

„Нас конкретно нико није звао, они су предали те захтеве мимо нас.

„Надам се да ће и нама испунити захтеве, да можемо да се вратимо њивама, кућама, салашима, јер сматрамо да можемо и желимо да живимо боље", додаје он.

Уколико им се захтеви не испуне до 26. маја, кренуће тракторима ка Београду, додаје.

После састанка са представницима дела пољопривредника, Вучић је рекао да ће међу првим државним мерама бити повећање прелевмана за тврде сиреве на 300 динара по килограму, као и да ће бити уведени прелевмани на евапорисано млеко у износу од 300 динара.

Према саопштењу из Председништва, Вучић је додао и да ће субвенције по грлу за приплодне млечне краве бити подигнуте са 30.000 на 40.000 динара и да ће бити исплаћене по јавном позиву који је у току.

„Укупан износ повећања је 2,3 милијарде динара, а за ову меру ће у 2023. години бити укупно исплаћено 14,3 милијарде динара", истакао је Вучић и додао да ће та мера важити за сва грла млечних крава.

Посебна тема састанка биле су премије за млеко, за које је Вучић рекао да ће бити повећане са 15 на 19 динара по литру у другом, трећем и четвртом кварталу, при чему ће укупно увећање износити три милијарде динара, док ће укупан износ за премије за млеко у овој години бити 15 милијарди динара.

Вучић је рекао и да ће се „лично ангажовати на решавању ургентних проблема", поручивши да ће се и однос државе према пољопривредницима променити и да ће бити чешћих контаката.

Које су саобраћајнице под блокадом?

Пољопривредници о просутом млеку

Произвођачи млека кажу да су желели да поклоне ову намирницу домовима за незбринуту децу, али су на крају морали да га проспу.

„Млеко нисмо имали коме да продамо, млекаре нису хтеле да преузму од нас. Да га не бисмо просули, хтели смо да поклонимо сиротиштима, дому за незбринуту децу", каже Милан Пајић за ББЦ на српском.

Ипак, у томе нису успели.

„То је, међутим, сирово млеко, и такве намернице не могу да се дају тек тако, већ морају бити етикетиране.

„Понудио сам млекарама да узму ту млеко, прераде га, нека се уграде, нека узму један део, а други да поклонимо тој деци, али млеко није хтео нико да преузме. И млеко смо просули", каже он.

О преговорима са владом каже да „нису изашли ни са једном мером написмено".

„Они све хоће усмено, а на папиру неће ништа.

„Кажу да хоће да дају, али су све то усмена обећања, не знамо шта то значи", каже Пајић.

Неколико дана уочи почетка протеста, пољопривредници су предали захтеве влади, а Маријан Ристичевић, председник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Скупштине Србије, у изјави за који за ББЦ на српском их описује као „нереалне" и додаје да се њима само „пуца у главу".

„Њима се већ сада даје 30.000 динара по грлу, за женско грло добија се 100.000 на годишњем нивоу, док се за набавку јунице (младо женско говече) даје 125.000 динара.

„Једна квалитетна крава даје седам до десет хиљада литара млека, што значи да они сада добијају између 105.000 и 150.000 динара премије на годишњем нивоу, плус 30.000 динара по грлу - па тога нема ни у једној европској земљи", каже Ристичевић који је учествовао у разговорима као изасланик власти.

Погледајте фотографије блокада појединих саобраћајница у Србији:

Шта траже пољопривредници?

Захтеве је саставило неколико удружења пољопривредника, каже Мирослав Матковић из „Удружења пољопривредних произвођача Суботице".

„Тражимо и да цена пшенице по килограму буде 33 динара, како би се покрили трошкови, а не 18 колико власти нуде, јер по тако ниској цени, ми не може да је производимо.

„У овом тренутку има око 800.000 тона пшенице вишка, а жетва почиње за месец дана.

„Већ задужени пољопривредници ће је продати по тако ниској цени како би покрили дугове и опет ће бити изиграни, а трговачки ланци ће опет покупити кајмак", објашњава он за ББЦ на српском.

Телевизија Н1 објавила је крајем марта прилог о сточару из села Стајићево код Зрењанина који је десет дана узастопно просипао сво произведено млеко у знак протеста што ниједна млекара није желела да откупи.

Сточар Дејан Трајковић напомиње да је ситуација сада таква да је 50 до 60 фарми принуђено да просипа млеко.

„Млекаре ако и откупе касне са плаћањем и до три месеца, произвођачима се плаћа 20 динара по литру и коме онда да дам три тоне млека, ко ће то узети, а и законски не можете да поклоните млеко.

„У свету, држава је та која контролише производњу млека, јер је то стратешки производ, само овде није", додаје Трајковић који већ 25 година води фарму близу Панчева.

Међу захтевима је и увођење прелевмана на млечне производе, заштитне таксе којом се надокнађује разлика између ниже цене увезене робе и више цене домаћег производа.

Млекаре су почетком јануара 2023. почеле да смањују цене млека које су подигнуте јесенас када је дошло до несташица.

Тада се увозила велика количина, чиме се на тржишту обарала цена домаћег млека.

Зато сточари сада траже да прелевман за литар млека износи 15 динара, а 300 или 400 динара за килограм сира.

Трајковић каже да је то начин да се заштити домаће тржиште.

„Ако је цена сира у Европи 2,6 евра по килограму, а наше млекаре га продају за по 800 динара, што му дође 7,5 евра, ви морате 4,5 до 5 евра да ставите као прелевман како бисте заштитили млекаре и примарне произвођаче", тврди он.

Народни посланик Маријан Ристичевић каже да би „увођење тих такси на производе ЦЕФТА тржишта где остварујемо суфицит било трагично, јер би сличне мере и те државе могле да наметну нама за другу робу."

„Они траже да се забрани увози из ЕУ, а дозволи извоз", говори он.

Тврди и да је захтев да минимална цена млека буде 78 динара плус ПДВ неразумна.

„Цена сировог млека утиче на готов производ, што би довело до поскупљења од 30 одсто, онда би били још мање конкурентни спрам увозног млека за који траже прелевмане, који не могу да трају бесконачно.

„То може да доведе до инфлације, при чему ће доћи до пада тражње, а самим тим и откупа", наводи председник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Скупштине Србије.

Ратари и сточари од власти очекују и да им се обезбеди цена пољопривредних производа, пшенице, кукуруза, соје и других, као, како тврде, на берзама у Будимпешти и Паризу.

Траже и да уместо тренутних 9.000 динара колико износе субвенције за пријављене површине добију готово шест пута више.

Претходни велики протест пољопривредника

Пољопривредници су тракторе извели на улице и у августу 2022. када су после осам дана и низа преговора постигли договор са Владом Србије, о чему је ББЦ извештавао.

Кључни захтев пољопривредника тада је био да цена по којој би се откупљивао сунцокрет не буде нижа од 700 евра по тони, односно 90 динара по килограму зрна сунцокрета.

На листи захтева било је и привремено укидање акциза за гориво и плави дизел током пролећне сетве, што су и овог пита тражили.

Влада је тада предложила коначну цену сунцокрета пољопривредним произвођачима од 73 динара по килограму, а исплата је била договорена до 15. октобра 2022.

Додатно, Влада се обавезала да у наредном периоду разговара са сточарима о мерама у овој области.

Истим документом, пољопривредницима је обезбеђен мораторијум на кредите у периоду од 12 месеци.

„Они опет купују време, ми не желимо да се одузме нешто једнима, да би се дало другима, проблеми су заједнички и тражимо да се испуне захтеви за све", тврди Дејан Трајковић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]