Србија, здравље и меланом: „Бориш се сваки дан, желиш да га максимално искористиш" - како живе људи са најтежим обликом рака коже

Иако је 2015. уочила промене на младежу у пределу ребара, Катарина Чочовић им није придавала велики значај.

„Породила сам се и то ми је био приоритет, али младеж је наставио да се мења, па сам посетила дерматолога.

„Морала сам хируршки да га одстраним, а онда је стигао и патолошки налаз којим је утврђено да имам трећи стадијум метастатског меланома", говори она за ББЦ на српском осам година касније.

Била је збуњена и уплашена, посебно јер у њеној породици нико никада није имао неку врсту малигнитета.

Када ју је лекар питао да ли је ишла у соларијум или се претерано излагала УВ зрацима, одговорила је потврдно.

„Меланом је други по учесталости тумор код људи између 15 и 30 година и то код девојака, а некада је био искључиво тумор старијих.

„Један од кључних фактора ризика јесте сунчање, посебно одлазак у соларијум", објаснила је докторка Лидија Кандолф Секуловић на конференцији поводом обележавања месеца маја као месеца борбе против меланома.

Према подацима Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут", у Србији око 600 људи годишње оболи од овог тумора, док једна трећина њих умре.

Током 2020. у САД-у је откривено око 97.610 нових случајева, док у Европи ову дијагнозу има око 150.000 људи, а годишње 27.000 изгуби живот.

Подаци Удружења пацијената оболелих од овог тумора сугеришу да је Србија је по смртности од меланома на другом месту у Европи, одмах иза Мађарске.

Дерматовенеролошкиња Кандолф Секуловић верује да применом имунотерапије, која је после 2011. унела револуцију на овом пољу, број оболелих од ове врсте тумора може да се смањи.

„Тада смо први пут видели да особе које болују од метастатског меланома применом ових лекова живе дуже и да им се метастаза повлачи.

„Половина њих живи пет и више година у идеалним условима, а до 2011. преживљавање је било шест до девет месеци", указала је она.

Пацијентима у Србији доступно је шест различитих лекова који спадају у имуно и циљану терапију, које покрива Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), а које су пацијенти претходно плаћали.

Од соларијума до хируршке сале

Катарина Чочовић је из Ваљева и по занимању је медицинска сестра.

Имала је 20 година када је први пут отишла у соларијум.

У наредних седам година наставила је да га посећује, по препорученим дозама и саветима запослених.

„Са том лакомисленом препоруком, не удубљујући се превише, одлазила сам пред сваку летњу сезону.

„Препланули тен се тада наметнуо као тренд, то сам прихватила и примењивала дуги низ година, а као резултат добила сам дијагнозу малигног меланома", прича она данас.

После хируршког захвата, одлазила је на тромесечне контроле.

Није било промена, а у консултацијама са лекарима упустила се и у другу трудноћу.

„У осмом месецу трудноће уочила сам да се у пазушној јами створио чвор који је одмах оперисан, а под нож сам ишла и пред порођај.

„Одлазим на комплетну анализу, радим скенер и магнет и сазнајем да је меланом метастазирао на удаљеним органима", говори она.

Било је то 2018. године.

„Никада нећу добити медицинску потврду да је то од соларијума нити сам је тражила.

„Али када се осврнем, схватам да је то био један од разлога који је допринео да се разболим и добијем дијагнозу", додаје ова 37-годишњакиња.

Агенција за истраживање рака Светске здравствене организације (СЗО) 2009. године је установила да су соларијуми „канцерогени за људе" и уврстила их у категорију највећег ризика за развој рака.

До тог закључка, СЗО је дошла на основу неколико истраживања која су показала да се ризик од појаве рака коже повећава за 75 одсто код људи који почну да користе соларијум пре 30. године.

У Србији је 2019. усвојен Правилник о посебним санитарним условима којим је млађим од 18 година забрањено коришћење соларијума.

Шта је меланом и који су његови узроци?

Меланом је тумор који се најчешће испољава на кожи, а развија се у ћелијама које јој дају пигментацију и од којих настају младежи.

У питању је најсмртоноснији тумор коже зато што може да се прошири у лимфне чворове и друге органе.

Кандолф Секуловић истиче да је то једини тумор који је видљив оком, због чега су самопрегледи важни.

„Ако се уочи нека мрља или младеж који мења боју, облик и величину, порука је да треба да посетите лекара - не значи да је у питању тумор, али је важно да се јавите на време јер боље је спречити него лечити.

„Уколико се меланом открије на време, односно док су те малигне ћелије на површини, све се може решити хируршки, локалном анестезијом за 15 минута, а после тога следи чување од сунца и редовне контроле", објашњава она за ББЦ на српском.

Највећи фактор ризика је наслеђе, односно генетска предиспозиција, додаје.

„Уколико неко има више од 50 младежа, што је исто одраз генетике, такође је у ризичној категорији.

„Меланом могу да добију и они који имају неко оштећење на кожи, попут опекотина од сунца у детињству, а у ризику су и људи светле пути."

Докторка указује да је један од већих ризика за добијање ове врсте рака и одлазак у соларијум.

„Један одлазак мало повећава ризик, а ако је неко то понављао током година, сваке године по десет пута, ризик је све већи.

„Нико није безбедан од последица сунчања", напомиње она.

Клиничка студија која мења живот

Саво Прилиповић из Земуна није посећивао соларијум, али јесте редовно одлазио код дерматолога.

Његов брат од тетке је 1999. преминуо од меланома.

Тринаест година касније, Сави, тада 40-годишњаку, дијагностификована је иста болест.

„Доктор је шишао власи косе на кожи главе како би боље видео о каквој промени је реч.

„'Не секирај се, сигурно је бенигна'", присећа се Прилиповић докторових речи.

Седам дана касније стигао је налаз који је показао да је реч о малигној промени.

„Наступа стање шока, не желиш да прихватиш нову реалност.

„Окренуо сам се вери и то ми је помогло да прихватим да сам болестан и да ми прети опасност да умрем млад", говори он деценију касније за ББЦ на српском.

Децембра 2013. сазнаје да има седам метастаза на удаљеним органима.

На препоруку докторке одлази у Немачку на клиничку студију где су се испитивали нови лекови.

„Нисам био уверен да ће ми то помоћи, али сам кренуо.

„То ми је променило живот", прича Прилиповић.

Како се лечи меланом?

Терапија се утврђује у зависности од мутација и стадијума болести.

Осим хируршке интервенције која се примењује у најранијем стадијуму болести, пацијентима је на располагању и неколико лекова, каже Кандолф Секуловић.

Под нож се одлази када се меланом јави и у лимфним чворовима, с тим што се тада дају и лекови.

„Имунотерапија се даје у четвртом стадијуму, а истраживања су показала да делује и у трећој фази, када се болест већ проширила на унутрашње органе.

„Ова врста терапије подстиче имунолошки одговор оболелог, циљ је да се ћелије имунолошког система саме изборе са тумором и та врста лекова је направила револуцију", објашњава дерматовенеролошкиња.

Ту је и циљана, биолошка терапија која се даје у трећем стадијуму уз примену зрачних терапија, где су најсавременије гама и икс нож.

„Гама нож се користи код веома прецизног циљаног зрачења меланома у мозгу, а икс код метастаза у другим унутрашњим органима.

„Код циљне терапије, таблете делују тако што спречавају даље ширење малигних ћелија и појаву метастазе", објашњава она.

У Србији се имунотерапија за сада преписује само пацијентима у четвртом стадијуму болести, док се у Европи даје и људима који су оперисали меланом у лимфним чворовима (када се болест из коже проширила на лимфне чворове који су потом уклоњени).

Кандолф Секуловић каже да је ту и превентивна терапија која се прима 12 месеци којом се смањује ризик од настанка метастаза у унутрашњим органима.

Она за сада није доступна пацијентима у Србији, као што је у региону и Европи, али се, како каже, ради на томе да се и она уведе.

„Увођењем ове терапије у наредним годинама смањили бисмо број оболелих од метастатског меланома", додаје.

Меланом се може јавити и на оку, али је ова врста тумора ретко обољење, указује докторка.

„Ова врста тумора јавља се у један одсто случајева и имунотерапија се код њега није делотворно показала зато што је то генетски другачији тумор."

Катарина, сада мајка двоје деце, у почетку је била на биолошкој терапији, којом је болест мировала две године.

У међувремену је имала још неколико хируршких операција.

Пребацили су је на имунолошку терапију, али је дуготрајни ефекат изостао.

„Мој имуни систем је слаб и даје лошије резултате за разлику од других пацијената, код којих имунотерапија делује и где се метастаза губи", објашњава.

'Искористити сваки дан максимално'

Саво Прилиповић се до откривања болести бавио адвокатуром.

Данас је у инвалидској пензији и већ десетак година води Удружење пацијената у борби против меланома.

На сваке четири недеље вади крв, а пет пута годишње ради скенер.

Осам година је без метастазе, што је, како каже, фантастично.

„Има ситних проблема, што је последица других придружених болести, али ми је квалитет живота добар.

„Ујутру и увече морам да попијем лек, као да имам висок крвни притисак, али сам мање-више добро", каже он.

Катарина Чочовић готово сваког месеца иде на Институт за онкологију и радиологију Србије.

„И даље не могу да прихватим да је то сада саставни део мог живота", каже она.

Највећи ослонац јој је породица.

„Деца донекле знају, упућени су и схватају колико је могуће у њиховим годинама, да њихова мама мора чешће да одлази код лекара него неке друге маме.

„Физичких последица нема, више је то психолошка борба увече када легнете и ујутру када се пробудите, када се питате се како ће проћи дан, па хоћете да га искористите максимално јер не знате колико вам је времена остало", каже ова 37-годишњакиња.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]